Krulj ističe da je, kako sada stvari stoje u javnim finansijama, moguć samo „pozitivan“ rebalans kao posledica većih budžetskih prihoda od očekivanih.

Prema podacima Ministarstva finansija, vlada je svojevremeno znala da usvaja i po dve izmene Zakona o budžetu, odnosno da ima i po dva rebalansa godišnje, kako bi u ovaj dokument ubacila veće troškove nego što je u startu planirano.

Tako je, primera radi, u septembru 2012. usvojen rebalans budžeta, što je takođe učinjeno i u julu naredne godine.

U 2014. usvojena su čak dva rebalansa – jedan u oktobru, a još jedan dva meseca kasnije, u decembru.

Profesor Krulj naglašsava da su česti rebalansi radi povećanja državnih rashoda i deficita budžeta sada – prošlost.

„Sada se eventualno može razmišljati samo o pozitivnom ‘rebalansu’, koji je pokazatelj uspeha fiskalnih vlasti, i kojim bi se smanjivao planirani deficit. Takav rebalans bi bio pokazatelj vrhunskih rezultata fiskalne konsolidacije i uspeha programa ekonomskih reformi koje sprovodi Vlada Srbije“, rekao je Krulj.

On je naveo da je Srbija, zahvaljujući programu reformi i uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji u poslednjih par godina od zemlje pred bankrotom postala zemlja sa sređenim javnim finansijama, sa dinamičnom stopom privrednog rasta i sve većim brojem stranih investitora i novih fabrika.

„Srbija je postala zemlja koja ima jasnu i održivu ekonomsku perspektivu, što su konstatovale i međunarodne finansijske institucije, a posebno MMF“, rekao je on.

Krulj je rekao da je pozitivan zaokret u javnim finansijama u Srbiji napravljen u poslednje dve godine.

Pre toga, rekao je, Srbija je uglavnom probijala planirane deficite budžeta, koji su često bili među najvišima u Evropi, i dostizali nivo od čak osam odsto BDP-a.

„Zbog takve neodgovorne fiskalne politike, Srbija je pre nešto više od dve godine praktično doživela „grčki scenario“. Međutim, u poslednje dve godine, program oštre fiskalne konsolidacije Vlade Srbije dao je izuzetne rezultate, mnogo bolje nego što su očekivali u institucijama poput MMF-a i Svetske banke“ istakao je Krulj.

Prošle godine je, ukazao je, deficit budžeta bio oko 3,7 odsto BDP-a, a sa MMF-om je dogovoreno da bude 5,8 odsto, odnosno u revidiranoj proceni 4,1 odsto BDP-a.

Krulj se osvrnuo i na ovogodišnje rezultate i naglasio da je deficit budžeta za prvih šest meseci 3,9 milijardi dinara, a bio je planiran na nivou od 85 milijardi dinara.

„To je fiskalni rezultat kakav se ne pamti u Srbiji poslednjih decenija“ podvukao je Krulj i dodao da je i pored oštrih mera konsolidacije ostvaren značajan privredni rast.

U proddloj godini na nivou od oko 1,8 odsto, a u ovoj godini se očekuje da će biti blizu tri odsto (2,7-2,8 odsto), iako je MMF-ova revidirana prognoza privrednog rasta za Srbiju u ovoj godini 2,5 odsto.

Krulj je rekao da je takođe zaustavljen rast javnog duga koji se sada nalazi na nivou od nešto ispod 72 odsto BDP-a, a svojevremeno je bilo planirano da se njegov rast zaustavi na oko 80 odsto BDP-a.

„Na kraju prošle godine, javni dug je bio 75,5 odsto BDP-a“, konstatovao je Krulj.