U ovogodišnjoj „Noći muzeja“, 21. maja, Anatomski muzej će otvoriti vrata posetiocima, koji će imati priliku da čuju priču o njegovom istorijatu i pogledaju bogatu riznicu, koja prvenstveno služi studentima fakulteta, ali krije i zanimljive priče.

Kolekcija pri Katedri za anatomiju, pored toga što čuva skelete i organe domaćih i divljih životinja, može da se pohvali i neverovatnim eksponatima, kao što su skelet konja vojvode Petra Bojovića i stolovi napravljeni od legure aluminijuma uzetog sa nemačkih aviona oborenih u Drugom svetskom ratu.

Doktor Zoran Zorić ispričao je novinarima da je fakultet osnovan 1936, koju godinu kasnije je podignuta i zgrada u kojoj se danas nalazi i u to vreme na tom mestu bila je periferija Beograda kojom su prolazili cirkusi.

„Jedan od njih imao je kita koji je uginuo pa je profesor Vladeta Simić, osnivač Katedre za anatomiju, kupio lešinu, masno tkivo je prodao fabrici sapuna za veći novac, a skelet mu je ostao“, kaže Zorić.

Među lobanjama tigra, lisice, nalaze se i ljudske lobanje, a Zorić ima zanimljivu priču i u vezi toga.

„Devedestih godina kada sam ja studirao imali smo skelet žene. Profesor Simić ga je doneo iz Lajpciga gde je doktorirao. Tada nije bilo rešetaka na prozirima i skelet je nestao. Tada na Medicinskom fakultetu nisu imali kompletan skelet jer niko neće da zavešta kosti. U Kragujevcu jedan bračni par je zaveštao tela na 30 godina, ali kada je taj rok prošao, tela su sahranjena i oni su kupili plastinat nekog Indusa koji je koštao 48.000 evra“, objasnio je Zorić.

Tu je i skelet kolubarskog govečeta, koja su vukla topove u Prvom svetskom ratu, na skeletima domaće i divlje svinje Zorić studentima objašnjava kako je telo svinje izduživano radi kremenadli, te domaća ima veći broj pršljanova.

Izložena je i preparirana moruna, a Zorić kaže da dok nije bilo Đerdapa u Kladovu je pravljen kavijar.

Zorić je novinarima koji su danas obišli muzej u susret 13. „Noći muzeja“ pokazao i „prase nakazu“ sa jednim okom, zatim prase sa dve karlice i četiri zadnje noge, četiri roga jednog ovna, objasnio je i kako muslimani za praznik traže ovna koji ima najlepše rogove te se koriste žice kako bi se oni uvili.

Na zidovima vise rogovi raznih životinja koji su ostali od savezne izložbe lovstva kojoj je prisustvovao i Josip Broz Tito.

„Zanimljivo je da je jedan večiti student, naš stručni saradnik, koji je pred penziju završio fakultet, bio sekretar partije i on je dočekao Tita, a ne dekan“, ispričao je Zorić.

Neobična je čak i životna priča dr Vladete Simića, koji je rođen u Leskovcu i u svoj rodni grad je odneo prvu pravu loptu, osnovao je fudbalski klub „Sinđelić“ u Nišu, bio je džokej, završio je Veterinasrki fakultet u Zagrebu, zatim Polojprivredno-šumarski fakultet, studirao je i medicinu pet semestara, bio je rezervi kraljev oficir, a u komunizmu nije bio ništa više sem šefa katedre.

Zorić sa oduševljenjem priča da se Simić od 1972. kada je otišao u penziju pa do smrti 1989. godine posvetio borbi da Veterinarski fakultet postane Fakultet veterinarske medicine, a diplomirani veterinari doktori veterinarske medicine.

„Anatomija je predmet na prvoj godini i predavanja su svakog ponedeljka i srede od osam sati i Simić je dolazio redovno na ta predavanja i kada je otišao u penziju“, dodao je Zorić.

Do sada Anatomski muzej su posećivali samo studenti, budući brucoši i deca, a nakon „Noći muzeja“ biće otvoren za širu javnost svakog dana od 10 do 13 sati, dok su grupne posete moguće i van radnog vremena.

„Ovo je jedan od četiri prirođanjačka muzeja u Srbiji, ali mi dugo nismo funkcionisali kao muzej. Godinama nam dolaze samo deca. Dovede neko od zaposlenih dete, pa ono u školi ispriča šta je videlo i onda dođe cela grupa“, rekao je Zorić.