foto tanjug
Potpisivanje sporazuma Srbije sa Rusijom suprotno je usklađivanju SRbije sa vrednostima EU, kazao je šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre dodajući da evrointegracije Srbije zahtevaju uklađivanje spoljne politike sa Unijom kao i uvođenje sankcija Rusiji.
Žiofre kaže da se ne sme zaboraviti trenutno situacija gde je ceo svet suočen sa agresijom Rusije na Ukrajinu koja traje poslednjih šest, sedam meseci, kao i da je ta kampanja pojačana regrutacijom 300.000 ljudi.
Dodaje i da se organizuje nelegalan referendum za pripajanje delova ukrajinske teritorije, kao i da je Rusija uputila pretnje upotrebom sredstava za masovno uništenje.
„Sve to predstavlja napad na međunarodno pravo, na naše vrednosti i stabilnost Evrope. Mi očekujemo da Srbija bude tu uz nas i da sa nama stoji u odbrani naših vrednosti i zajedničke bezbednosti“, kazao je Žiofre.
Kako kaže, potpisivanjem sporazuma sa Rusijom, Srbija je poslala potpuno suprotnu poruku bez obzira što kaže da neće priznati referendumske rezultate.
Žiofre dodaje da je važno to što Srbija želi da postane članica EU i ističe da je u procesu evrointegracija važno da se postepeno uskladi sa vrednostima EU, uključujući i spoljnu politiku.
Hil: Očekujemo objašnjenje od Srbije
Ambasador SAD Kristofer Hil izjavio je da niko u ovom trenutku ne bi trebalo ništa da potpisuje sa Rusijom ističući da SAD ne zna šta tačno podrazumeva sporazum koji je Srbija potpisala u Njujorku sa tom zemljom te da očekuju da će u narednom periodu dobiti pojašnjenje u vezi potpisanog dokumenta.
„Svakako bismo želeli da čujemo pojašnjenje šta je taj dokument. Tokom ove sednice u UN SAD su imale dobre razgovore sa Srbijom, tako da smo tek nakon toga čuli za taj dokument i očekujemo objašnjenje o njemu“, kazao je Hil.
On ističe da niko ne bi trebalo u ovom trenutku da potpisuje ništa sa Rusijom i navodi da to trenutno čine samo, kako kaže, jadni regruti koji to moraju.
Navodeći da Rusija vodi rat protiv svog suseda, Hil kaže da je SAD teško da razume potpisivanje takvog dokumenta.
„Nadamo se da ćemo čuti objašnjenje za potpisivanje tog dokumenta“, kaže Hil i dodaje da SAD smatra da bi Srbija trebalo da posmatra širu sliku i naglašava da Amerika podržava Srbiju na diversifikaciji svojih izvora energije kako bi smanjila svoju zavisnost od Rusije koja se velikim delom zasnova na ucenama i podsticajnim merama pritiska.
SAD takođe želi da čuje šta Srbija želi da učini ubuduće i kakve odnose sa kim da gradi, kao i sa zemljom koja je, kako kaže, brutalno napala svog suseda i služi se i pretnjama da će koristiti nuklearno oružje.
„Želimo da čujemo i shvatimo na čemu se temelje odnosi i saradnja Srbije i Rusije“, kazao je Hil.
Na pitanje N1da prokomentariše to što je tokom svog boravka u Njujorku predsednik Srbije Aleksandar Vučić „išao na boršč“, što je rusko tradicionalno jelo, Hil je odgovorio da kada je u NJujorku obično ide na italijansku ili kinesku hranu.
Žiofre i Hil:Borba protiv korupcije ključna za evrointegracije
Borba protiv korupcije je ključna za evrointegracije, kazao je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, dok je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil istakao da nijedna demokratija ne može biti uspešna bez jake borbe protiv korupcije.
Ambasadori Žiofre i Hil su otvorili dvodnevni Regionalni forum o dobrom upravljanju i antikorupcijskim politikama u vremenima geopolitičke neizvesnosti koji je organizovala SELDI mreža, koja od osnivanja 2001, uz podrsku USAID-a i EU, predstavlja najveću organizaciju na Balkanu koja se bori protiv korupcije.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre kaže da 50 odsto građana Srbije koji su za učlanjenje naše zemlje u Uniju, želi napredak u borbi protiv korupcije.
„Građani su svesni da korupcija uništava društvo. Sada živimo u kontekstu koji se menja“, kazao je Žiofre navodeći da je jedan od razloga ruska agresija nad Ukrajinom, koja se, kako kaže, ne tiče samo napada na zemlju, već i kriminala.
Ističe da je za EU bitno da postoje dobre institucije, prakse, fer i jednak tretman za sve građane, firme i da postoji predvidivost.
„Uprkos mnogim reformama vidimo da percepcija o koruciji pokazuje da su globalne vrednosti nepromenjene. U 130 zemalja u svetu nema značajnijeg napretka, uključujući i Srbiju“, navodi Žiofre.
Dodaje da članice EU imaju najmanju količinu percipirane korupcije i naglašava da za borbu protiv korupcije mora da postoji vladavina prava, stabilno okruženje.
Kako ocenjuje, Srbija je sramežljiva u implementaciji antikorupcijskih strategija.
„U Srbiji će sledeće godine biti čitava decenija od kada je implementirana poslednja strategija, ali i akcioni plan za poglavlje 23 i 24, to tek treba da se ostvari“, navodi i dodaje da bi trebalo da se fokusiramo na prioritete koji treba da dovedu do rezultata.
Kao pozitivna dešavanja, Žiofre je naveo usvajanje izmena Ustava Srbije koji se zasnijvaju na nezavisnosti pravosuđa.
Kako kaže, EU ohrabruje Srbiju da usvoji novu nacionalnu antikorupcijsku strategiju i da implementira GRECO preporuke.
„Želimo da Srbija bude deo EU i zato nastavljamo da je podržavamo u borbi protiv korupcije“, kazao je Žiofre i dodao da EU podržava Srbiju i kroz programe za vladavinu prava, te da je za Akcioni plan u okviru poglavlja 23 i 24 dala Srbiji 18 miliona evra, a samo 30 miliona evra za projekte Ministarstvu pravosuđa.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil naveo je da se borba protiv korupcije ne odvija kako treba u našoj zemlji i istakao da je demokratija neophodna da bi se borili protiv korupcije.
„Nijedna zemlja nije imuna od “pandemije korupcije“, ali najbolji način da se zašiti demokratija jeste da imate informisano građanstvo, koje svakodnevno prati i prijavljuje korupciju jer ljudi uvek podržavaju političare koji žele da se bore protiv korupcije“, kazao je Hil.
Navodi da je potrebno obezbediti pravosuđe koje je nezavisno od političkog uticaja, da finansije budu transparentne, razvoj rada tako da se razume kako se mogu dobiti određene dozvole.
„Nijedna demokratija ne može biti uspešna bez jake borbe protiv korupcije, bez jakih institucija, kontrole i saradnje između institucija“, kazao je Hil.
