foto tanjug
Šef Delegacije EU Emanuel Žiofreom izjavio je, nakon što je predao predsedniku Aleksandru Vučiću Godišnji izveštaj EK o Srbiji 2022, da trenutna bezbenosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo i da je sada vreme da se donesu neophodne teške odluke kako bi se išlo napred.
„Sve se radi zato što smo partneri i imamo zajendičku budućost i svakako trenutna bezbednosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo. Treba da budemo ujedinjeni i kako bismo mogli da prevaziđemo teškoće koje su pred nama u oblasti bezbednosti, ekonomije, enegetske politike i procesa proširenja“, rekao je Žiofre u obraćanju medijima posle sasatanka za Vučićem.
Sada je više nego ikad politička investiicja EU na ZB i treba da iskoristimo ovu prilku da donesemo neophodne odluke makako one bile teške, kao bismo išli napred, poručio je Žiofre.
On je rekao da je Srbija nazadovala u spoljnim odnosima i kada je reč o usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, gde je zabeležen pad, što je povezano sa merama koje su preduzete nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu“.
„Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama protiv Rusije i preporukama visokog predstavnika EU po ovom pitanju“, rekao je Žiofre.
Vučić:Jedino nazadovanje u spoljnoj politici,zbog sankcija Rusiji
Samo u jednoj oblasti je Srbija nazadovala, što stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku, a to se tiče spoljne politike,odnosno uvođenjuqsankcija Rusiji, ocenio je izveštaj koji mu je predao sef Misije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je, nakon što je dobio izveštaj Evropske komisije rekao da su ljudi iz Evropske komisije u pravu jer Srbija danas ima nivo usaglašenosti sa Unijom od 45,03.
„Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije. Razumemo mi njih, ali mi ni za jednu do sada nismo glasali. To je tačno nema šta da dodam i oduzem. Tako smo glasali. To je politička odluka Srbije i plaćamo cenu za to. Rekao sam da ćemo sa velikom ozbiljnošću i odgovornošću uzeti u obzir njihove stavove i mišljenje“, dodao je on.
Vučić je kazao da je taj politički deo obojio ceo izveštaj.
„To jedini deo gde je EU videla neko nazadovanje, a ne kao što neki žele da govor eo nazadovanju Srbije na putu ka Uniji“, dodao je on.
Vučić se zahvalio Evropskoj komisiji na napornom radu na obimnom i sveobuhvatnom izveštaju.
Ukazao je na značaj EU za privredu Srbije.
„Prošle godine smo imali rast od 23,3 odsto u trgovinskoj razmeni sa EU i došli smo do 37 milijardi evra, a ove godine, u prvih osam emseci imamo dodatnih 28,3 odsto rasta u trgovinskoj razmeni sa EU. To govori koliki je značaj EU“, istakao je on.
Vučić je podsetio da više od 50 odsto Zapadnog Balkana u EU dolazi iz Srbije.
„Više će sama Srbija da izvozi u EU, nego pet drugih država i entiteta sa Zapadnog Balkana. To govori i o investicjama EU u našu zemlju koje su ogromne“, rekao je on.
Vučić je kazao da je zadovoljan činjenicom da smo uprkos svim političkim otporima u zemlji, sa svih strana, uspeli da „izguramo“ refereneudm za uvođenje nezavisnog pravosuđa, što se, kaže, i konstatuje u izveštaju.
„Veoma je važno, iako su neki rekli da je samo limitiran napredak konstatovan u borbi protiv korupcije, to nije tačno. Izvestan napredak je konstatovan, što je važno“, rekao je Vučić.
Takođe, rekao da je da je, kad je reč o izborima, Srbija prihvatila i sprovela 79 odsto preporuka ODIHR-a, dok su, primetio je, mnoge zemlje koje pišu Izveštaj EK o Srbiji, prihvatile nula, ili 15 do 20 odsto preporuka, uz opasku da su „one na višem nivou demokratije, pa ne moraju, dok mi moramo“.
„Za Greko, hvala što su konstatovali napredak, to se vidi u oceni borbe protiv korupcije. U borbi protiv organizovanog kriminala konstatovan je ograničen napredak i verujem da ćemo tu uspeti da napravimo izveštan napredak, zbog broja presuda koje dolaze“, kazao je on.
„To je ocena između tri i četiri, kada se kaže – ograničeni napredak i izvestan napredak. Onda imate dobar napredak, i ono što ne daju nikome pa, ne znam ni kako glasi, to je najviša ocena. Najgora je nazadovanje, a mi nazadujemo samo u jednom, u odnosu prema Rusiji. A, napredak je ako osuđujemo Ruse svaki dan“, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je istakao da je važno da je Evropska komisija konstatovala da je Srbija spremna da otvori klaster 3.
„Ovaj Izveštaj nam otvara mnogo prostora da dalje radimo, sa Delegacijom EU u Beogradu, i sa Briselom, na sveobuhvatnim reformama. Da do Nove godine uradimo mnogo po pitanju vladavine prava, jer je bolji progres primećen u poglavlju 24, iako postoji progres i u poglavlju 23, što je važno za ukupnu demokratizaciju društva i pravni poredak“, kazao je on.
Dodao je i da je važna analiza da Srbija gradi dobrosusedske odnose sa svima, osim što je konstatovano da su odnosi s Hrvatskom zategnuti.
„Ne mislim da su posebno zategnuti, ali svakako ne našom krivicom. Ali, ne želim da ulazim u to danas, da ne dovodim Žiofrea u nezgodnu situaciju, jer je Hrvatska članica EU. A, drugo je ptanje oko Crne Gore, gde se konstatuje napredak i obostrana želja da unapređujemo odnose. Sa svim ostalim zemljama imamo dobre, veoma dobre odnose, a sa nekima i najbolje odnose u savremenoj istoriji Srbije“, rekao je Vučić.
Vučić o KiM: Težak put pred nama, neće biti dobrih vesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je kada je reč o Kosovu i Metohiji, pred Srbijom težak put, dodajući da se plaši da za našu državu po tom pitanju neće biti dobrih vesti.
Vučić je, govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, rekao da je važno ono što se tiče poglavanja 35, koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine.
“Ako pogledate nijanse iz izveštaja za Beograd i za Prištinu, videćete da smo nešto bolji ili nešto manje loše ocenjeni, ali Srbija nije izazivala nijednu krizu, niti bilo šta drugo. I po tom pitanju je mnogo težak put pred nama, i plašim se da za Srbiju neće biti dobrih vesti u narednom periodu”, ukazao je Vučić.
Ali, to je nešto čemu moramo posebno da se posvetimo u narednom periodu, kako bismo čuvali mir i stabilnost, kao i ono što je šrž naših nacionalnih i državnih interesa.
Ponovio je da je Izveštaj EK povoljniji pre svega po pitanju vladavine prava u Srbiji, a
nepovoljniji po pitanju neusaglašavanja naše spoljne politike sa EU.
Ziofre :Beograd pozitivno reagovao na Izveštaj EU
Šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre izjavio j da su vlast i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozitivno reagovali na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima sa EU, koji je on predstavio.
„Ima malih razlika između našeg i stava predsednika Vučića, ali on se generalno složio sa većinom stavova u izveštaju“, rekao je u intervjuu Tanjugu, Žiofre i pozvao Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
Na pitanje da li su u Izveštaju predviđene neke sankcije za Srbiju, Žiofre je odgovorio da Izveštaj ne služi za kažnjavanje, već samo da pokaže da li stvari idu u dobrom pravcu ili ne.
Kako je naglasio ove godine u izveštaju Evropske komisije, zbog agresije Rusije na Ukrajinu, akcenat stavljen na uslađenost spoljne politike Srbije sa EU, gde je Srbija zabeležila najvći pad, pre svega zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji.
„Važno je da Srbija zauzme jasne stavove. Ovo je definišući stav u Evropi, poziv za budenje, rat se vratio u Evropu, osećamo posledice u ekonomiji, energetici, protoku izbeglica. Očekujemo da svi naši partneri budu zajedno i ujedinjeni“, rekao je Žiofre.
On je rekao je da je u pitanju i sentiment, jer Evropa oseća da je ugrožena.
„Mi bismo voleli da Srbija promeni svoj stav. Srbija se juče pridružila 141 zemlji u UN da osudi agresiju Rusije i aneksiju regiona u Ukrajini pokrajine i na tome ćemo raditi sa vladom Srbije da nam se Srbija pridruži u osudi Rusije“.
Očekujemo jedinstvo i da Srbija bude sa nama da se suprostavimo kršenju mirovne arhitekture Evrope, dodao je on. Insistiramo na činjenici da je i Evropi potrebna Srbija. Mi želimo da vidimo da je Zapadni Balkan uz nas u ovim teškim trenucima“, poručio je Žiofre.
On je istakao da je Evropska komisija napravila sveobuhvatnu i objektivnu analizu svega onoga što je Srbija napravila na putu ja EU i da je s jedne strane u nekim oblastima postiže napredak, naglašava, dok u nekima nema pomaka, a nazadovanje je zabeleženo u usklađivanju sa spoljnom politikom EU.
“ Izveštaj ističe da je Srbija napravila napredak u vladavni prava i pravosuđu, neki napredak je postignut i o oblasti borbe protiv korupcije, dok nije bilo napretka u medijima i Srbija treba da se posveti na radu na medijskoj strategiji“, rekao je Žiofre.
On dodaje je ekonomija jedna od najsvetlijih tačaka izveštaja.
„Ekonomije je pokazala otpornost u kovid krizi, mada treba da napreduje u rerformama javnih preduzeća“, naveo je Žiofre.
On je pohvalio angažovanost Srbije u regionalnogj saradnji i dobrosusedskim odnosima i konstatovao da je ostvaren napredak u odnosima sa Crnom Gorom.
Konstatovao je da su do sada otvorena četiri poglavlja u vezi sa životnom sredinom i energetikom.
„Pomno ćemo slušati Srbiju u pogledu njenih energetskih potreba, treba da radimo zajedno i nastavimo tranzciju ka obnovljivim izvorima energije“, istakao je Žiofre.
Srbiji i Zapadnom Balkanu mestu u EU,pojačali smo angažman proširenja
Šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre izjavio je da je Evropska unija budućnost Srbije, ali i svih zemalja Zapadnog Balkana.
„Zapadni Balkan pripada Evopi. Mi nudimo da svim tim zemljama da budu deo evropske porodice i da se pronađu evropska rešenje za evropske preobleme, da se pronađe mera mira, stabilnosti i prosperiteta za sve“, rekao je Žiofre u intervjuu Tanjugu
Pojačali smo angažman proširenja. Zajednička spoljna politika je važna, a sankcije Rusiji ključne. Znam da su komplikovane ali razmislimo o tome da je svrha da se zaustavi rat, poručio je on.
On je istakao da Srbija i EU imaju ogromne zajedničke interese u ekonomiji.
Kako je naveo, prošle godine ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 32,2 milijarde evra, a strane direktne investicije 1,85 milijardi evra.
„Imamo ogromne infrasturkturne projekte, železnicu, bolnice, auto-puteve koje gradimo, pomažemo u pravosuđu, zaštiti životne sredine. Pomažemo i u najvažnijim pitanjima kao što je energetika i diversifikacija, energetska efikasnost“, istakao je Žiofre.
On je istakao da EU pomaže Srbiju godišnje sa 200 miliona evra bespovratne pomoći i da će nastaviti da ulaže i narednih godina.
Kako je naveo, postoji i sistem povoljnih zajmova preko finansijskih institucijja, a EU je najveći donator i investitor, finansira rad od poljoprovrede do infrastrukture gde pomaže u gradnji gasnog konektora Srbija-Bugarska, železničkog koridora Beograd-Niš.
„Izvan ekonomije moramo da razmišljamo ko smo i gde živimo.
Mi imamo tešku, ali zajedničku istoriju, sličnu kulturu, ovde se osećamo kao kod kuće. Imamo evropski identitet i ja ne sumnjam da Srbija i Zapadni Balkan tu pripadaju“, rekao je Žiofre.
On je naglasio da je EU pojačala svoje angažovanje u politici proširenja, te da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, a da se to priprema i za Gruziju, a kandidaturu je dobila i Severna Makendonija, a priprema se i za BIH.
„Pojačali smo angažman proširenja. Zajednička spoljna politika je važna, a sankcije Rusiji ključne. Znam da su komplikovane ali razmislimo o tome da je svrha da se zaustavi rat. Razmišljajmo o običnim ljudima koji su pod vatrom u Ukrajini, da je šest miliona Ukrajinaca napustilo zemlju“, poručio je Žiofre.
