Do kraja septembra, tokom kojeg se obeležava Svetski dan dece niskog rasta, za svaku prodatu dečju kartu u Beo Zoo Vrtu, kompanija Novo Nordisk doniraće 100 dinara za kupovinu modernih visinomera za vrtiće i zdravstvene ustanove u Srbiji.

Visina je veoma važan pokazatelj zdravlja deteta, kaže Tanja Milenković, pedijatar i endokrinolog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, ali ističe da se često ne razmišlja na takav način. Ona napominje da je od izuzetnog značaja da se deca mere u okviru redovnih sistematskih pregleda, te da se visine ucrtavaju u karte rasta, koje su najčešće elektronske.

Pedijatar i endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Maja Ješić, poručuje da dete može biti nisko i zbog nekih hroničnih bolesti i tada je potrebno da se uputi sub-specijalistima u zavisnosti od toga na koju hroničnu bolest se postavlja sumnja.

Ako je hormon rasta ispod normalnih vrednosti, postavlja se dijagnoza nedostatka tog hormona, objašnjava doktorka Ješić i takvoj deci se uvodi terapija.

Doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, ističe da manjak hormona rasta kod dece nije jedina indikacija za potvrdjivanje tog nedostatka.

Prema podacima udruženja Horast, nizak rast ispoljava se kod oko tri odsto dece u jednoj populaciji, a od tog broja i do 90 odsto slučajeva je posledica fiziološke prirode, odnosno viđa se kod dece u čijim porodicama postoji sličan obrazac usporenog rasta. Predsednica Horasta Olga Davidović, ali i mama dečaka koji je imao problem sa hormonom rasta, kaže da se to udruženje bavi svom decom koja već primaju ili koja su eventualno potencijalni kandidati, da prime terapiju hormonom rasta.

U 10 odsto slučajeva nizak rast je posledica brojnih hroničnih bolesti, poremećaja ishrane, endokrinih i genetskih bolesti ili nepovoljnih socijalno-ekonomskih i psiho-emocionalnih okolnosti, objašnjava Davidovićeva. Takav patološki nizak rast zahteva rano otkrivanje, dijagnostiku i terapiju, dodaje, čime se, kako kaže, poboljšava ishod lečenja osnovnog stanja i ostvaruje genetski predodređena telesna visina. Prema statistikama u Srbiji je čak više od 2.000 dece na besplatnoj terapiji hormonom rasta, koja je kako ističu lekari veoma uspešna.