foto tanjug
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre je pozdravio nedavno donošenje seta pravosudnih zakona, posle usvajanja ustavnih amandmana prošle godine, dodajući da je stalni napredak u vladavini prava ključan za put Srbije ka EU. Žiofre je na konferenciji posvećenoj reformi pravosuđa kazao da brzina Srbije na putu ka EU zavisi od slobode medija, kao i od borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno, kako je rekao, stalni napredak u poglavlju 23 treba da bude prioritet. On je takođe ukazao da je od velike važnosti da Srbija ispuni i preporuke GREKO-a. Evropska unija ostaje na strani Srbije, rekao je Žiofre i najavio podršku u iznosu od 27 miliona evra i još dodatnih tri miliona evra u vezi sa ustavnim zakonima. „Vladavina prava je ključni stub svake demokratije i mi smo tu da pomognemo Srbiji“, rekao je Žiofre na konferenciji u Beogradu kojoj su prisustvovali i ministarka pravde Maja Popović, ambasadorka Švedske u Srbiji i predstavnici pravosudnih organa. Navodeći da je Srbija nedavno obeležila Dan državnosti, koji se vezuje za donošenje Ustava iz 1835. godine, kada je uvedeno načelo nezavisnosti sudstva, Žiofre je ocenio da je u skladu sa tim načelom najnovija reforma pravosuđa zapravo „srpska“ i da predstavlja ponovno rađanje moderne Srbije. On je istakao da su koreni Srbije i država članica isti jer „pripadamo istoj porodici“. „Vladavina prava je sušstinska vrednost, a za to je potrebno nezavisno pravosuđe. Reforma pravosuđa je ključna za građane jer može da uvede značajne pozitivne promene u pravosudnom sistemu“, rekao je Žiofre. Šef Delegacije EU je posebno zahvalio ministarki pravde Maji Popović i njenom timu koji su doveli do usvajanja ustavnih amandmana prošle godine, a nakon toga i pravosudnih zakona. „To je ključan korak u jačanju vladavine prava, ali i kada se radi o putu Srbije ka Evropskoj uniji“, rekao je Žiofre. On je podetio da se sudije i tužioci više neće birati u pralamentu čime se smanjuje političko mešanje. „Implementacija zakona i usvajanje podzakonskih akata biće ključno za obezbeđivanje delotvornosti ustavnih amandmana“, rekao je Žiofre i dodao da se očekuje usvajanje još dva zakona, a to su zakon o pravosudnoj akademiji i o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti.
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper ocenio je da najnoviji set pravosudnih zakona predstavlja važan korak u stalnoj reformi i značajan podsticaj u kontekstu obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji. „Način na koji se redefiniše samostalnost i nezavinost sudija i tužilaca pokazuje da je moguće postići standarde Saveta Evrope“, rekao je Flesenkemper na konferenciji o reformi pravosuđa. On je ocenio da proces reforme pravosuđa treba nastaviti, dodajući da Srbija može da računa na dalju pomoć u izradi podzakonskih akata. Flesenkemper je zahvalio ministarki pravde Maji Popović jer je, kaže, omogućila promenu koju građani očekuju, a primetio je i da je obezbeđena inkluzivnost i transparentnost u donošenju seta pravosudnih zakona. „Očekujemo da vidimo rezultate u pravosuđu kao posledice formiranja saveta (sudstva i tužilaštva)“, rekao je Flesenkemper i poručio da će Savet Evrope nastaviti da daje savete Srbiji u podsticaju u oblasti vladavine prava. Ambasadorka Švedske u Beogradu Anika Ben David rekla je na konferenciji da EU nije samo politička unija već je i zajednica vrednosti koja se, kaže, oslanja na vladavinu prava. Reforma u oblasti pravosuđa, kako je navela, predstavlja jednu od najvažnijih stvari za uspostavljanje demokratije. Kako je rekla, ne radi se samo o tome da se usvajaju novi zakoni, već je tu značajan i socijalni dijalog, inkluzivnost i transprentnost kako bi se uspostavio pravosudni sistem koji ima budućnost u podržavanju ljudskih prava.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović ocenila je na konferenciji o reformi pravosuđa da nedavno doneti zakoni u toj oblasti predstavljaju osnov zagarantovane nezavisnosti sudske vlasti. Usvajanjem seta zakona okončan je, rekla je Vasović, dugotrajan proces i za izvršnu i za zakonodavnu vlast. „Kada je reč o sudskoj vlasti, ona tek sada dobija glavnu ulogu“, rekla je Vasović i dodala da je primena zakona od ključnog značaja. Vasović je podsetila nosioce sudske vlasti da ovlašćenja i poverenje koje su dobili, a to je da oni vrše izbor sudija, nosi sa sobom i teret odgovornosti. „Mi ćemo ubuduće birati nosioce sudske vlasti, a to znači da od nas zavisi jačanje poverenja u sudski vlast. Ako budemo istrajni novi pravosudni zakoni ostvariće svoju svrhu“, poručila je Vasović. Branko Stamenković, ispred Republičkog javnog tužilaštva, istakao je da je važno to što su pravosudni zakoni usvojeni godinu dana od dana promene Ustava u oblasti pravosuđa. Kako je rekao, cilj zakona je jačanje nezavisnosti i samostalnosti što je temelj za odgovorniji rad pravosudnih organa u zaštiti javnog interesa. Stamenković je zahvalio Savetu Evrope i EU koji su doprineli izradi zakona, dodajući da se sada očekuje donošenje podzakonskih akata. „Reforma pravosuđa je važna za dalji napredak društva“, istakao je Stamenković i ocenio da sve to utiče na pravnu sigurnost, investicije, ali je istovremeno reforma važna i za pristupanje naše zemlje Evropskoj uniji. Stamenković je podsetio da je vladavina prava, u okviru poglavlja 23, jedna od glavnih tekovina Evropske unije i Saveta Evrope. „Na svima nama je odgovornost da reformu sprovedemo u praksi kako se, ne samo na rečima, već i delom ostvario cilj. Nadamo se da će sa novim zakonskim rešenja sva javna tužilaštva uspešnije komunicirati sa građanima i stručnom javnošću“, rekao je Stamenković. Republičko javno tužilaštvo Srbije pozdravlja usvajanje pravosudnih zakona i uzeće, poručio je Stamenković, aktivno učešće u njihovom sprovođenju.
