„Zato je i pad, posle toga, bio tako strmoglav, baš do daleko ispod cenzusa.Zato se i danas, nesvestan svojih granica, ponovo meša u politiku, i zato pokušava da, preko REM-a, dokaže da mu je mesto kod onih koje je, inače, sam izmislio, izvukavši ih, ni iz čega, i postavivši ih na svoj dvor, sasvim u skladu sa sopstvenim doživljajem te funkcije. Uostalom, zato i danas pominje zakone o kojima ništa ne zna, pa ni to da REM, po tim zakonima, nema nikakav upliv u uređivačku politiku medija, čak ni u slučajevima kada, na primer Pink i njegov vlasnik, pišu otvorena pisma članovima Saveta REM, što se, da podsetimo zaboravnog bivšeg predsednika, dogodilo pre samo nekoliko meseci“, navodi Olivera Zekić.

Takođe, vreme je da njega, velikog ljubitelja zakona koje ne poznaje, podsetimo i na medijsku sliku Srbije u vreme kada je on bio ubeđen da je na tronu, a ne na zakonima ograničenoj funkciji.U to vreme, u zatvoru su bili jedan vlasnik novina, jedan glavni urednik, dok je jedna glavna urednica (sadašnja članica Saveta REM), privođena, jer su njene novine (ubrzo posle toga ugašene) imale hrabrosti da pišu o tajnom trošenju miliona dolara na razne rođačko pajtoske kombinacije tadašnjeg dvora, čiji su dvorani, svi do jednog, danas slobodoljubiva opozicija. A za to vreme, predsednik koji je trebalo da brine o Ustavu, i slobodama, brinuo je samo o tome da li je lepši od Džordža Klunija. I zaključio da, ako nije i lepši, ono je svakako “aktivniji”, valjda računajući na to da hapšenje neistomišljenika može da se podvede pod “aktivnost”, ističe Olivera Zekić.

Zbog svega toga, zbog prelaska granica svoje nesposobnosti, zbog dvora i dvorana, zbog nasilja nad medijima, hapšenja, zbog ćutanja na činjenicu da su njegovi dvorani ne samo kontrolisali, preko marketinga, medije, nego su i, protivzakonito, bili vlasnici istih, zbog sramnog nepoznavanja zakona i jasne nekompetencije, Boris Tadić je poslednji koji bi smeo da se obraća ovom regulatornom telu. Osim da nam napiše otvoreno pismo. Na to smo i navikli, a i poštovaćemo zakon, i u njegovom slučaju“, zaključuje Olivera Zekić.