Zbog rata u Ukrajini moguć pad ekonomskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu Tanjug

Objavljeno: 06.03.2022. 17:51 Izmenjeno: 06.03.2022. 19:39

Tako je menadžerka Sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije Svetske banke Čakeri DZasmin istakla da oni sada ažužiraju prognoze i da će u aprilu izaći sa regionalnim projekcijama.

Panelom Prognoze ekonomskih kretanja za Zapadni Balkan, počeo je ovogodišnji, 29. po redu Kopaonik biznis forum, sa koga je poručeno da se ovaj region lane dobro opravljao od pandemije, da je zanimljiv za ulaganja, ali i da će dalje prognoze kretanja ekonomskih parametara biti menjane zbog događaja u Ukrajini.

““Rat u Ukrajini će najviše uticati na cene energenata, pre svega gasa iz Rusije, kao i na porast inflacije. Za očekivati je i da bi hrana mogla poskupeti, a nije isključeno da će se negativno odraziti i na investicije“, istakla je ona, uz ocenu da se očekuje pad u ekonomskim aktivnostima u regionu.

Optimističniji je bio zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sanfej Piter koji je naveo da su prognoze EBRD oko ulaganja u Zapadni Balkan optimistične i istakao da ovaj region ima dosta pozititvinih strana, kao što su otpornost i stabilnost.

Kao pozitivno je naveo da inflacija u regionu, iako raste, nije van kontrole.

“Iz ugla naše banke mogu da kažem da ima interesovanja za ulaganje u ZB. Lane smo uložili više od milijardu evra, od toga pola u Srbiju a postoji interesovanje za ulaganje u ovaj region i dalje“, istakao je on.

Naveo je da se previše oslanjamo na ugalj i fosilna goriva, i izrazio nadu da će se to promeniti.

Naglasio je da EBRD podržava regionalnu integraciju Zapadnog Balkana.

Predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić je istakao da se u Hrvatskoj kao jedinoj članici Evropske unije iz regiona ZB, oporavlja i stopa rasta i tržište radne snage, ali da postoji veliki problem sa korupcijom i u tom smislu se, kako je ocenio, Hrvatska sasvim uklapa u Zapadni Balkan.

Istakao je da Hrvatska početkom sledeće godine uvodi evro i naveo da se ne očekuju veći problemi zbog toga, jer se i inače dosta radi sa Evropom.

““Lane smo imali stopu rasta od 10,5 odsto, ove godine očekujemo 4,5 i idemo u dobrom smeru. Kada je reč o BDP-u tu najviše očekujemo od turizma“, rekao je Jurčić.

Pre pandemije Srbija uredila javne finansije,ali posle puno trošila

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je na Kopaonik biznis forumu da je Srbija spremno i sa uređenim javnim finansijama i niskim javnim dugom dočekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je država posle puno trošila na antikrizne mere, čak 55 odsto više nego zemlje centralne i istočne Evrope.

Petrović je na panelu „Makroekonomski trendovi u Srbiji: Stvaranje održive budućnosti“, rekao da će fiskalni rizici, nakon pandemije korona virusa, biti nastavljeni sa novom energetskom krizom i ratom u Ukrajini.

„Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i dočekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju trošenja sredstava, što nas dovodi u nešto nepovoljniju poziciju pred novu krizu“, naveo je Petrović.

Kaže da je Srbija čak 55 odsto više potrošila na paket antikriznih mera nego što je prosek u zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE).

Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potrošila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su zemlje CIE potrošile 1,5 odsto.

Za pomoć privredi je potrošeno 4,8 odsto, a u zemljama CIE 4,2 odsto, naveo je Petrović.

Dodaje da je država Srbija na pomoć građanima potrošila 2,9 odsto BDP-a, a zemlje CIE 0,8 odsto.

Petrović smatra da je pekat mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. povećan za šest milijardi evra, od čega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.

„Naša procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato više dve, do dve i po milijarde evra nego što je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto“, kaže Petrović.

Navodi da će ukrajinska kriza verovatno vršiti pritisak na kurs dinara i doprineti povećanju kamatnih stopa i da bi sadašnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveća i postane neprihvatljiv i opasan.

Petrović kaže da je sledeći rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru, kao i da će na godišnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromašne građane koji najviše izdvajaju za hranu i energente i više od 10 procenata.

Poručio je da je potrebno konačno uvesti socijalne karte i izvršiti strukturne reforme EPS-a i Srbijagasa.

Ustjugova:Srbija uspela da održi ekonomsku stabilnost

Šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova izjavila je  na Kopaonik biznis forumu da je Srbija uprkos izazovima pandemije uspela da održi ekonomsku stabilnost i da je imala kumulativni rast BDP-a za ovu godinu veći od zemalja u regionu.

Ona je na panelu „Makroekonomski trendovi u Srbiji: Stvaranje održive budućnosti“, govoreći o novoj krizi koja pogađa ceo svet, rekla da je važno nekoliko prioriteta, od kojih je prvi makroekonomska i finansijska stabilnost.

„Uprkos izazovima pandemije, ekonomska stabilnost je održana. Došlo je malo do pada BDP-a u 2020, ali kumulativno sa 2021. srpski ekonomski rast je prerastao rast zemalja u regionu“, rekla je Ustjugova i istakla da je šteta po srpsku ekonomiju ograničena, kao i da je fisklana i monetarna politika bila dobra, kao i da je održana stabilnost u bankarskom sistemu.

Ukazala je da se, nažalost, ekonomije u svetu suočavaju zbog rata u Ukrajini sa novim nesigurnostima, koje se prelivaju iz jedne u drugu zemlju.

Ustjugova je istakla da su poskupeli roba i nafta, kao i da visoka inflacija najviše ugrožava siromašne slojeve stanovništva.

„Moraju se definisati politika i mere za ublažavanje efekata krize. Značaj fiskalnog stuba dobro je prepoznata u Srbiji. Srbija je mogla dobro da reaguje na sve ove pormećaje, jer je imala fiskalnu sigurnost“, naglasila je Ustjugova.

Poručila je da za naredni period treba dobro definisati mere koje će se se odnositi na pomoć najranjivijim kategorijama stanovništva jer će, kako kaže, nesigurnost rasti ukoliko rizike ne prihvatimo na pravi način.

Kazala je da će uskoro MMF obaviti drugu reviziju aranžmana sa Srbijom i izvestiti o učinjenom napretku.

Ustjugova je naglasila da je važno dalje poboljšanje poslovnog okruženja, razvoj tržišta kapitala, zatim dalja reforma javnih preduzeća, zelena tranzicija, kao i pravedna tranzicija koja će na pravi način pomoći one koji će biti žrtve ovog procesa.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da Srbija u poređenju sa drugim zemlja u regionu relativno dobro stoji u ovoj situaciji, kao i da ima 50 odsto energije iz domaće proizvodnje.

Kazao je da Srbija dobija 75 odsto struje iz lignita, a ostalo iz hidro kapaciteta, kao i da je gas koji Srbija dobija iz Rusije veoma važan za njenu privredu, ali da će biti problema ako dođe do nekih poteškoća sa isporukom.

Pontara je pohvalio razvoju infrastrukture u Srbiji i napomenuo da će Srbija morati da modernizuje termoelektrane i da postepeno smanjuje dobijanje struje iz uglja.

Dodao je da je Srbija svakako napravila veliki napredak i da ima još dosta prostora da napreduje u oblasti energetike.

Takođe, pohvalio je reagovanje države u borbi sa pandemijom.

Petrović: Novu Vladu čeka rebalans budžeta

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će nova vlada morati da uradi rebalans budžeta zbog izborne godine, ali i sve veće inflacije zbog nove krize u svetu.

Rast cena energenata u svetu će dodatno stimulisati inflaciju koju bi trebalo obuzdati, zbog čega rebalans budžeta treba da bude restriktivan kada je reč o potrošnji, rekao je on.

„Zbog inflacije moraju da se menjaju parametri u vezi sa prihodima i rashodima, tako da je potreban novi pogled za celu godinu“, rekao je Petrović.

Kaže da je nemoguće sada procenjivati efektne ukrajinske krize na svetsku i srpsku privredu, ali da će svakako inflacija rasti i da će biti problema sa snabdevanjem energijom.

„Infalcija se već zahuktala u Evropi i u Srbiji je počela da uzima maha“, naveo je on.

Kaže da je rast cena sa hrane i energenata počeo da se širi i na ostale cene i da će Srbija morati time da se pozabavi, pošto je ranije očekivano da će se inflacija zaustaviti tokom godine, ali da se novom krizom to neće desiti.

On je naveo da je potrebno obuzdati tekuću potrošnju i da zato treba obustaviti davanja za pomoć mladima i slične mere.

Kaže da bi trebalo nastaviti sa javnim investicijama koje omogućavaju privredni rast i da su posebno važne one u energetskom sektoru.

Na pitanje da li će Srbija morati da menja projekciju privrednog rasta za ovu godinu koja iznosi 4,5 odsto, Petrović kaže da će ceo svet raditi korekcije zbog nove krize i da će to automatski morati da se prelije i u Srbiju.

„Druga linija će biti obuzdavanje inflacije i to će uticati na kočenje privrednog rasta. Zato je važno da u novom rebalansu budžeta oštar fokus bude na tome da se sva slobodna sredstva usmeravaju na produktivne investicije, a ne na vojsku i policiju i staidon, već na puteve, infrastrukturu, zdravstvo i školstvo jer to pokreće privredni rast, dok će drugo morati da se koči“, naveo je Petrović.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Sreda
Vedro

Trenutna temperatura 15°C

Vedro

Četvrtak
Malo i umereno oblačno

Max: 22°C
Min: 10°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana