Narodna banka Srbije saopštila je da su završeni razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda s delegacijom Srbije i da je zaključeno da su svi kvantitativni ciljevi za kraj juna 2023. ispunjeni, kao i da program strukturnih reformi dobro napreduje. Razgovori su vođeni u okviru drugog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, u sklopu stendbaj aranžmana koji je zaključen u decembru 2022. godine. Tokom dvonedeljnih razgovora misije razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, i zaključeno je da makroekonomski rezultati u okviru programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa, rekordno visoke devizne rezerve i otporno tržište rada, saopštila je Narodna banka Srbije. Kako je navedeno, srpska privreda se dobro oporavlja od prošlogodišnjih globalnih energetskih šokova, uprkos brojnim izazovima iz globalnog i regionalnog okruženja. Izgrađeni su značajni baferi za odbranu od brojnih šokova kao što su jake devizne rezerve, relativno nizak javni dug, održiva dinamika spoljnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem. MMF konstatuje i da je očuvana je finansijska stabilnost u zemlji, devizne rezerve koje premašuju 24 milijarde evra su na rekordnom nivou, nastavlja se snažan priliv stranih direktnih investicija, nezaposlenost je na istorijski niskom nivou. Uspešna aukcija državnih hartija od vrednosti denominiranih u dinarima koja je nedavno organizovana, uz snažno interesovanje stranih investitora, svedoči o snažnim ekonomskim rezultatima Srbije, konstatuje MMF. S obzirom na snažnu akumulaciju deviznih rezervi i fiskalnih bafera, srpske vlasti su predložile da se aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti počevši od sadašnje revizije, što je jednu reviziju ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja aranžmana, navodi se u saopštenju. Tokom razgovora, guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da se u Srbiji sprovode dobre politike i da su reakcije pravovremene, što se vidi i po očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti zemlje, kojoj bitno doprinosi i očuvana relativna stabilnost kursa dinara, nastavku odličnih trendova na tržištu rada – rastu zaposlenosti u privatnom sektoru od preko 50.000 ljudi u poslednjoj godini dana (zaključno sa avgustom ove godine) i realnom rastu prosečne zarade. O dobroj politici svedoče i obezbeđene rekordne devizne rezerve zemlje od 24,2 milijarde evra krajem septembra uz dalji rast u oktobru, čime su za 25 odsto više nego na kraju prošle godine i za preko 80 odsto više nego pre pandemije, rekordna dinarska štednja, koja premašuje 118 milijardi dinara, očuvana stabilnost bankarskog sektora – adekvatnost kapitala bankarskog sektora iznosi preko 22 odsto, pokazatelji likvidnosti su znatno iznad regulatornih zahteva, a učešće problematičnih kredita na nivou oko tri odsto uprkos višestrukim krizama. Takođe, postoji rekordan izvoz robe i usluga i nastavak visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija. U osam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 12 odsto međugodišnje, a u delu robne razmene imamo rast izvoza od 7,3 odsto, čemu, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, doprinose i investicije iz prethodnog perioda, koje šire izvoznu ponudu. To se pre svega odnosi na prerađivačku industriju, u kojoj je izvoz porastao u 17 od 23 oblasti na međugodišnjem nivou, rekla je guvernerka. U okviru izvoza usluga, izvoz IKT sektora povećan je za oko 35 odsto tokom osam meseci, opredeljujući preko trećine rasta (37 odsto) izvoza svih uslužnih delatnosti. Prošle godine smo imali rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, a njihov snažan priliv, čak i veći, nastavljen je i u osam meseci ove godine. Neto priliv stranih direktnih investicija gotovo je četiri puta veći od deficita tekućeg računa, što je doprinosilo i jačanju aprecijacijskih pritisaka i daljem rastu deviznih rezervi zemlje, navodi NBS. Za naredni period Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenjuje da će inflacija na kraju godine biti na nivou od oko osam odsto, uz vraćanje u granice ciljanog raspona Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5 odsto u toku 2024. godine. Očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u 2024. godini, čemu će doprinositi oporavak domaće tražnje, projektuje značajno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa, na ispod 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, u uslovima nižih cena energenata i kontinuirano snažnog izvoza. „Obezbeđene rekordne devizne rezerve i relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru koju smo očuvali tokom svih prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, bili su i ostaju važan stub odbrane stabilnosti Srbije tokom svih globalnih kriza“, rekla je guvernerka Tabaković. Oni, kako je navela, ostaju važan element izvesnosti poslovanja i važan stub očuvanja i finansijske stabilnosti zemlje. „Za nas nema dileme u pogledu politika koje ćemo voditi u narednom periodu. Verujem da smo našim rezultatima dokazali da se i u narednom periodu može očekivati da zajedničke i koordinirane mere Vlade Srbije i Narodne banke Srbije uspešno odgovore na izazove iz okruženja. Ponoviću ono što često govorim – Srbija je u dobrim rukama”, zaključila je guvernerka Tabaković.
Završeni razgovori s MMF: Srbija ispunila sve kvantitativne ciljeve za kraj juna tanjug
Objavljeno: 31.10.2023. 15:59 Izmenjeno: 01.11.2023. 09:48
Narodna banka Srbije saopštila je da su završeni razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda s delegacijom Srbije i da je zaključeno da su svi kvantitativni ciljevi za kraj juna 2023. ispunjeni, kao i da program strukturnih reformi dobro napreduje. Razgovori su vođeni u okviru drugog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, u sklopu stendbaj aranžmana koji […]
Comments RSS Feed