I posle zatvaranja balkanske rute, migranti i dalje pristižu u Srbiju, a najveći broj ilegalnih pokušaja prelaska granice bio je sa teritorije Bugarske, a zatim iz Makedonije, kaže Vulin. On naglašava da su upravo zbog toga angažovane zajedničke patrole Vojske i policije koje su do sada sprečile preko 5.000 ilegalnih prelazaka, a krivične prijave podnete su protiv 356 krijumčara za pokušaj švercovanja blizu 2.000 ljudi.
Angažovanje vojske i policije u sprečavanju ilegalnih prelazaka skupo košta državu i zato traži pomoć međunarodne zajednice, ali i onih država koje bi bile u većem problemu da Srbija nije preduzela adekvatne mere, navodi Vulin. On ističe da Srbija nije protiv azilske politike i da vojska i policija ne sprečavaju migrante da zatraže azil, ali da najveći broj čak i onih koji su to uradili, učinili su samo fiktivno, kako bi trenutno regulisali status na teritoriji Srbije.
Šef Kancelarije UNHCERa Hans Fridrih Šoder kaže da su zahvaljujući naporima Vlade Srbije, donatora i lokalne samouprave, smeštajni kapaciteti u Prihvatnom centru skoro duplirani i da je izuzetno važno da oni koji beže od rata budu zbrinuti.
Od formiranja Prihvatnog centra preko UNHCER uloženo je ukupno 1.200.000 dolara, a Vladi Srbije je donirano oko 10 miliona dolara.
