On je, posle posete socijalnom preduzeću „Tradicija juga“ u Vranju, koje zapošljava žene iz ugroženih grupa, u izjavi novinarima naglasio da će taj zakon u potpunosti urediti funkcionisanje i zapošljavanje kao i privilegije za socijalna preduzeća.

„On bi regulisao šta su socijalna preduzeća, na koji način se formiraju, koliko traju, na koji način mogu da stiču imovinu i koje pogodnosti imaju. Suštinski problem u socijalnom preduzetništvu je kako da u isto vreme izvedete da jedno preduzeće učestvuje na tržištu , da ne guši ostale a da bude zaštićeno. To se obično radi favorizacijom prilikom nabavki  ali se strikno vodi računa i ko to može da radi i koga zapošljava“, precizirao je Vulin.

U socijalnom preduzeću „Tradicija juga“ koje proizvodi peciva, gotove obroke i kolače zaposleno je 10 žena. Pored toga  još 30 žena koje se bave poljoprivredom uključeno je indirektno, jer se od njih otkupljuje povrće, meso i voće za pripremu obroka.

„Do sada se nismo bavili organizovano socijalnim preduzetništvom, ali ovo ovde u Vranju je pravi primer kako se to radi i kako se organizuje socijalno preduzetništvo. Kada imate plastenike gde se proizvodi hrana, pa tu hranu predajete preduzeću koje prizvodi obroke i unapred već ima obezbeđen plasman, to je način da socijalna preduzeća zažive i opstanu“, rekao je Vulin.

U socijalnom preduzeću u Vranju zaposlene su žene iz ugroženih socijalnih kategorija.

„Meni kao samohranoj majci sa troje dece ovaj posao je sve u životu. Posle svih problema u privatnom životu, uspela sam sve da prebrodim i stanem na svoje noge zahvaljujući ovom poslu i koleginicama sa kojima radim. Zahvalna sam svima u državi koji su omogućili da ovakva preduzeća rade“, priča Nataša Stojanović.

I ostale njene koleginice kažu da im je to prvi posao u životu za koji dobijaju redovnu platu i da su zdravstveno i socijalno osigurane.

Preduzeće „Tradicija juga“ funkcioniše u okviru kooperative „Tradicija i preduzetništvo“, NVO „Životna pomoć“ u Vranju.

U poslednjih godinu dana zaposlene uglavnom pripremaju obroke za migrante koji su smešteni u Prihvatnom centru u Preševu.

„Ovo su žene koje nikako nisu mogle da dođu do posla. Ja sam njih upoznala preko magacina koji vodim jer su neke od njih dolazile po pomoć. U razgovoru sa njima, šta bi volele da rade, pravili smo korak po korak i odabrali žene koje ovo mogu da rade. Pored ovih zaposlenih uskoro će još četiri dobiti posao za rad u brvnari, trafici u krugu bolnice“, kaže rukovodilac preduzeća Ljubinka Milovanović.

Vulin je ponovio da će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i dalje pomagati ovakva preduzeća, a da će novi zakon takođe doprineti njihovom radu.

Radnici preko platnih listića naplatili 309 miliona dinara

Vulin je izjavio da je 2.236 radnika, na osnovu odredbe o platnim listićima Zakona o radu, do sada naplatilo 309 miliona dinara za zaostale plate.

On je ocenio da je mera uvođenja platnih listića dala izuzetne rezultate i pokazala da Zakon o radu nije na štetu radnika.

Platni listići su mera kojom je obračunski list, koji dobijate na kraju meseca od poslodavca, bez obzira da li vam je isplatio ili ne platu, postao izvršni list i sa njim možete da dođete na sud bez advokata, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, taj list je dobio status javne isprave i on se više ne dokazuje.

„Zahvaljući toj meri u Zakonu o radu do 18 maja 2016. godine je 4.286 sudskih sporova je završeno, to su podaci Komore sudskih izvršitelja. Na taj način je naplaćeno 309 miliona 786.000 dinara zaostalih plata, bez da radnici angažuju advokate“, precizirao je Vulin.

On je ponovio da se u praksi pokazalo da Zakon o radu nije na strani ni poslodavca, ni radnika, već na strani onog kome je potreban.

Vulin: Pažljivo razmatramo izveštaj HRW

Vulin je izjavio da će njegovo ministarstvo veoma pažljivo da razmotri izveštaj organizacije Hjuman ratst voč (HRW) o zaštiti dece sa invaliditetom i da će svaki dobronamerni savet razmotriti.

Organizacija HRW je u izveštaju ocenila da je Vlada Srbije ostvarila određeni napredak u zaštiti dece sa invaliditetom, ali da se takva deca i dalje zanemaruju i uglavnom su izolovana u posebnim uslovima.

„Ja mogu da kažem da sam veoma ponosan na ljude koji rade u socijalnoj zaštiti i da ćemo voditi računa da uslove na svaki način poboljšamo i da naši korisnici žive bolje i dostojanstvenije“, poručio je Vulin.

On je ocenio i da je Srbija kada je u pitanju proces deinstitucionalizacije daleko odmakla.

„Mi smo 2010. godine u našim institucijama imali više od 1600 dece, a danas ih ima oko 650. Mi imamo blizu 7 000 dece bez roditeljskog staranja a preko 6000 ih je u hraniteljskim porodicama“, naveo je Vulin.

On je podsetio da je ove godine lokalnim samoupravama dato ukupno 400 miliona dinara za izgradnju dnevnih boravaka za decu ili starije osobe.