„Jedina legalna ruta je preko Makedonije, ne postoji ni jedna druga ruta. Naravno, postoje mogućnosti da ljudi koriste priliku da pokušaju da zaobiđu pravila, posebno oni koji očigledno ne bi imali pravo da nastave svoje kretanje – mislimo na ekonomske migrante“, rekao je Vulin novinarima.

On dodaje da se može pretpostaviti da se mogu pojaviti krijumčarske bande koje zloupotrebljavaju takve ljude, protiv čega se Srbija bori, po njegovoj oceni, najbolje na čitavoj ruti.

„Najveći broj krivičnih prijava je podnela naša policija, najveći broj uhapšenih krijumčara je upravo od strane naše policije, najveći broj oduzetih vozila je takođe urađeno od strane naše policije, tako da ilegalne rute postoje, ali ne kao zvanične i ne kao nešto što možemo nazvati rutama u pravom smislu te reči“, dodao je Vulin.

Ministar je dodao da su pojačane kontrole na grčko-makedonskoj granici, da ih čine predstavnici svih pet zemalja rute i posebno nagasio da je Srbija još pre godinu dana prva predlagala izdavanje jedinstvenih registracionih isprava.

„Srbija je pre godinu dana predlagala jedinstven zajednički dokument, sa odgovarajućim pečatima koji bi bili garant prolaza. Mislimo da na ovaj način pomažemo svi jedni drugima“, rekao je Vulin.

Broj migranata, po njegovoj oceni, ne zavisi samo od pooštrenih kontrola, već prvenstveno od rata u Siriji, odnosa Evropske unije i Turske, vremenskim uslovima na Mediteranu.

„Što se nas tiče, mi smo spremni za svaki broj koji može da prođe u skladu sa odlukama koje donose zemlje koje se nalaze na ruti. Ukoliko Austrija ili bilo koja druga zemlja odrede broj ljudi koji mogu da prođu ili ostanu – mi se tog broja pridržavamo“, naglasio je Vulin večeras u Subotici.

Manjine – most između dve zemlje

Srbi u Mađarskoj i Mađari u Srbiji jesu most između dve zemlje, a Vlada Srbije će podržati što bolji položaj srpske zajednice u Mađarskoj, izjavio je Vulin.

Nakon sastanka s predstavnicima srpske nacionalne zajednice u Mađarskoj, Vulin je ocenio da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem mogućem nivou, te da je sve ono što je dogovoreno na poslednjoj zajedničkoj sednici Vlada dve zemlje i sprovodi, u smislu poboljšanja položaja srpske zajednice u ovoj zemlji.

„Bez obzira gde Srbi žive, oni su deo razloga zbog koga Vlada Republike Srbije želi da ima dobre i najbolje moguće odnose sa svima u okruženju. Srbi u Mađarskoj i Mađari u Srbiji jesu most između naših zemalja i, svakako, jesu prilika da bolje sarađujemo i bolje razumemo jedni druge“, ocenio je Vulin.

Zastupnik srpske nacionalne zajednice u mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov rekao je nakon sastanka da su predstavnicima Vlade i Mađarsko-srpske međuvladine komisije izneli konkretne probleme i zahteve srpske zajednice u Mađarskoj.

Aleksov je ocenio da je položaj srpske zajednice u Mađarskoj „jedan od najsređenijih u celom regionu“, rekavši da je Mađarska u poslednjih nekoliko godina učinila mnogo da se poboljša status svih zakonom priznatih manjina i povećala iznos u budžetu za manjinski javni život.

I pored toga, u političkom smislu žele veća prava za Srbe u Mađarskoj, odnosno punopravno predstavništvo u parlamentu i proširenje političkih ovlašćenja manjinskih samouprava, što su po njegovoj oceni „problemi koji su rešivi“.

„Mi tražimo i proširenje kulturne i prosvetne autonomije. Ponekada imamo utisak da su prevelika administrativna opterećenja naših organizacija. Naravno, imamo i niz projekata koje je potrebno finansirati“, rekao je Aleksov i dodao da su njihovoj realizaciji računa i na finansijsku podršku Srbije.

Kopredsednik Mađarsko-srpske međuvladine komisije Nenad Ivanišević najavljuje zajedničku sednicu u aprilu u Subotici, gde bi se razgovaralo o konrektnom rešavanja najznačajnijih pitanja srpske nacionalne zajednice u Mađarskoj.

Prethodno je planirano da se „priprema sastanka“ obavi kroz posetu predstavnika Vlade Srbije Budimpešti, razgovorima sa predstavnicima srpske zajednice i Vlade Mađarske, kao i sa predstavnicima mađarske nacionalne zajednice u Srbiji.

„Želimo da deo srpske strane budu svakako predstavnici mađarske nacionalne zajednice jer hoćemo da razgovaramo otvoreno o svim pitanjima. Mislimo da je ovo najbolji način da, mogu slobodno da kažem, jedan istorijski visoki odnos dveju zemalja pretočimo u jako dobre odnose dva naroda“, rekao je, između ostalog, Ivanišević.

On je takođe najavio da će u budžetu za narednu godinu biti predviđena sredstva za podršku projektima srpske zajednice u Mađarskoj, koja broji oko 10.000 ljudi.