Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je, na kraju sastanaka koje je imao u okviru trilateralnog Samita u Budimpešti, na kojem su učestvovali mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer, da je dogovoreno kako da se tri zemlje suprostave ilegalnim migracijama, i izrazio uverenje da će uspešno osigurati bolju i bezbednosnu situaciju za građane na jugu i severu zemlje.

“Danas smo imali celodnevni program u Budimpešti u organizaciji mađarskog premijera Orbana i zadovoljan sam što smo dugoi i zajedno razgovaral samo nas trojica. Razgovarali smo i plenarno sa našim ministrima o brojnim projektima. Dogovorili smo kako i na koji način da se suprostavljamo ilegalnim migracijama. Verujem da ćemo uspeti da obezbedimo bolju i bezbednosnu, i svaku drugu situaciju za naše ljude na jugu i severu zemlje, u Preševu, Bujanovcu, Kanjiži, Somboru,…”, objasnio je Vučić u izjavi novinarima.

Preneo je da mnogo tehničkih detalja treba da se razradi i da će naredne nedelje timovi tri zemlje raditi na tome, nakon čega će se staviti neka vrsta političkog pečata i krenuti u akciju.

“Razgovaramo o mnogim drugim važnim pitanjima isčekujući narastajući volumen sukoba u Ukrajini. Verujem da ćemo biti pod još većim ekonomsko energetskim pritiskom, ali moramo da radimo. To što ćemo da kukamo neće da nas spase. Tačno je da je situacija veoma veoma teška. U cetvrtak kada budem u Pragu imaću susrete sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, što je važno za Srbiju, da vidimo šta je to što možemo da uradimo za jesen i zimu da se pripremimo, šta je to što se od nas očekuje“, dodao je on.

Vučić je kazao da je dogovoreno, pre svega sa Mađarskom, ali i sa Austrijom, da jedni drugima pomažemo kada su u pitanju gas, hrana, čuvanju naših granica od nekontrolisanog upada ilegalnih migranata.

“Razgovarali smo o bezbroj tema, dogovorili mnogo. Sastancima su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i ministar finansija Siniša Mali. Važno je da govorite o finansijama, da nađete sredstva, jer kada, na primer, Mađarska ima osnovnu kamatnu stopu od 13 odsto, firme dobijaju stopu od 18 odsto za kredite, moramo da pokušamo još snažnije da čuvamo svoju stabilnost i finansijske bafere“, istakao je on.

Rekao je da građani nemaju za sada razloga za brigu, iako mnogo teža vremena tek dolaze.

“Plašim se da sve što smo radili teško i naporno, za šest meseci, ne našom krivicom već nekih koji misle da ratuju i sankcijama rešavaju probleme, možemo sve da izgubimo. Ključna borba biće ovog puta, kao što smo brinuli o ljudima i porodica tokom kovida, što ćemo činiti i sada, da vidimo šta je to što možemo da sačuvamo, pre svega nisku cenu struje i gasa, posebno za kompanije, da ne izgube mesto u proizvođačkom lancu, da nam ne dođu neki drugi. Samo najjači opstaju”, istakao je Vučić.

Rekao je da će uskoro biti u našoj okolini zatvaranje šoping molova, jer se neće isplatiti radnjama da otvore svoja vrata, i da plaćaju visoke cene energije.

“Danas je već treći oktobar i ostalo je još nešto više od šest meseci do 31. marta. Prošlo je mesec i tri dana kada sam upozoravao da će narednih period do 31.marta biti težak”, dodao je on.

Puna skladista, a zamislite da nemamo gasovod….

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je naše skladište u Mađarskoj napunjeno sa oko 380 miliona kubnih metara gasa, kao i da je puno skladište u Banatskom dvoru

. “Zamolio sam da nas puste da ne punimo skladište u Mađarskoj do 500 miliona, zbog para, da bismo sačuvali deo novca, jer je taj gas skup. To nije onaj gas koji dobijamo od Rusije po 400 dolara”, objasnio je Vučić u izjavi novinarima. posle sastanka sa premijerima Majdarske i Austrije Viktorom Orbanom i Karlom Nehamerom

Skladište u Banatskom dvoru je napunjeno sa 276 do 280 miliona kubnih metara gasa, zavisi od dana do dana, odnosno ono je do “čepa puno”.

“Računajte 660 miliona kubnih metara gasa ima Srbija. Moći ćemo da povlačimo šest miliona maksimalno dnevno iz Mađarske, i četiri miliona kubnih metara iz Banatskog dvora, što je 10 miliona dnevno. To nije dovoljno za stoprocentnu potrošnju samo u tri zimska meseca, ali svakako to pokriva značajn deo, 70 odsto potrošnje pokriva”, rekao je Vučić.

To smo obezbedili za više od dva meseca, iako smo retko kada imali pun Bnatski dvor, kazao je Vučić.

„A, zamislite da nismo uradili gasovod zbog kojeg nas kritikuju? Kako bismo preživeli zimu? A, sada možemo da preživimo. Da to nismo izgradili, mogli bismo da se uhvatumo za uši, pa da igramo i da gledamo kako nam propada industrija”, rekao je on. Ukazao je da je ključno pitanje da li će kompanije u Srbiji da izdrže ovu krizu, dodajući da ih zato država “drži” na niskoj ceni gasa i struje, kako bi preživeli na tržištu i kako ne bi ispali iz lanca snabdevanja.

“To je od ključnog značaja, jer će veliki da preuzimaju male. Sa jakim dolarom, veliki mogu da pokupuju sve, a šta mi da radimo? I kada uzimamo “roll over“ za zamenu kredita, ili za pokrivanje deficita, sve moramo u dolarima. Sreća je ovo što smo sa Emiratima završili. Snalazimo se”, rekao je Vučić.

Istakao je da javni dug Srbije u odnosu na BDP uopšte ne raste.

“Da neznalicama kažem još jednom da nije problem da li je naš dug 30 ili 31 milijardu, ako je BDP duplo veći nego što je bio. Morate da naučite nešto”, kazao je Vučić.

Ponovio je da je nemački javni dug 2.480 milijardi.

“Šta je, Nemačka toliko gora od Srbije? Ne pričajte gluposti.. U dobrom smo stanju još. Mađarska ima dug 70 odsto BDP, Italija, Francuska, Grčka… U dobrom smo stanju, samo da vidimo još šest meseci… A, dođe mi da plačem kada vidim koliko para trošimo, ne svojoj krivicom”, rekao je Vučić.

Prag prilika za predloge,nadam se poseti Makrona

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je  da je sa premijerima Mađarske i Austrije u Budimpešti razgovarao i o predstojećem skupu Evropske političke zajednice u Pragu, da još nema dnevnog reda tog skupa, ali i naveo da je noćas razmenio poruke sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o tom samitu, te da se nada Makronovoj poseti Srbiji u prvoj polovini 2023. godine.

“Razgovarali smo i o Pragu, oni nemaju ni dnevni red. To će biti prilika da se čuju raznovrsni predlozi, da vidimo kako izgleda kada imate na jednom mestu i Azerbejdžan, Jermeniju, Ukrajinu, Gruziju, Beograd, Amsterdam…. Sve sa različitih delova Evrope, ili onih u susedstvu”, rekao je Vučić novinarima u Budimpešti.

Naveo je i da je noćas razmenio poruke sa Emanuelom Makronom o tom pitanju, podsetivši da je ideja Evropske političke zajednice upravo Makronova.

“Videćemo se u Pragu, a verujem da ću uskoro imati priliku da se posebno vidim sa Makronom. Još jednom sam mu uputio poziv da poseti Srbiju i verujem da će u prvoj polovini 2023. godine on ponovo posetiti Srbiju”, rekao je Vučić.

Ta poseta je važna zbog mnogo pitanja, od Kosova do svega drugog, kazao je Vučić.