Pre obraćanja predsednika cela sala klicala je: „Aco Srbine“.
Potom se nakon gromoglasnog aplauza obratio predsednik:
– HVala na veličanstvenom dočeku. Imam da vam saopštim važne stvari. Danas obeležavamo, kažem mi, jer sam deo jedinstvenog tima koji je probudio Srbiju, pokrenuo je, podigao iz pepela, počeo da je gradi i stvara budućnost. NIsu bile lakih ovih 17 godina, prvih 4 godine nezapamćenog progona kada nijedan medij nije postojao na kojem je mogla da se čuje istina.
Zahvaljujući predsedniku Nikoliću i svima vama uspeli smo da formiramo snažnu političku partiju. Koliko je snažna pokazalo je vreme prethodnih gotovo godinu dana. Vreme koje nijedna politička stranka ne bi izdržala i ostala na nogama. Možda smo u nekom trenutku i pali, oboreni silinom udaraca koje su nam zadavli i spolja i iznutra. I oni koji ne vole Srbiju i oni koji vole a koji su na različite načine bili izmanipulisani i koji su želeli da sruše i vlast i sve što je činjeno prethodnih godina. I kada smo se tako osećali u moru besanih noći budili smo se sa još većom željom da im se suprotstavimo i da se borimo, da čuvamo i štitimo Srbiju. Bilo je mnogo teških dana, bezobzirnih laži, neistina kojima je bil teško suprotstaviti se. Danas nisam imao vremena time da se bavim ali sam video neverovatnu stvar da nas u Evropskom parlamentu neki ljudi osuđuju zato što smo upotrebili zvučni top.
Mi zvučni top nismo upotrebili. Postavim sebi pitanje kako da do mira i blagostanja dođu ljudi kji su patološki lažovi. Ako tako nešto možete da izmislite… a ja sam rekao ako to dokažete ja više nisam predsednik… To je nemoguće dokazati jer mi to nismo učinili. Ako to možete da kažete i osudite što postoji Ćacilend, jedino mesto, javna svakodnevno prisutna tačka otpora hiljadama mesta koje su zauzeli, blokirali i ne daju im da priđu. Ne smeta im desetine fakulteta i škola blokiranih, što deca ne idu u školu kao u Gazi, smerta im jedan mali park. Jer on je bio klica otpora, malo mesto u srcu Srbije odakle je otpor krenuo. Otpor okupacaiji i rušenju Srbije. Taj simbol otpora i danas postoji, taj simbol snage Srbije koju ne mogu da sruše, a sve su hteli da sruše.
Predsednik je rekao da često dosadi i svojoj deci, a kamoli ljudima, i da razume želje za promenama posle 13 godina. ć- ALi veliki pisci kažu, pre nego što zatražiš promenu na drugim stranama, prvo proveri jesi li zaista srećan. Ne kažem to, pre nego što tražite da se sve izmeni slušajte te šta vam nude i šta kažu. Oni koji me optužuju u Strazburu i ne znam gde. Rekli su, predsednik Vučić bi pustio vazdušni koridor sa avionom predsednika Putina da on može da stigne do Budimpeđte i pregovara o miru, ali bi ili trebalo da ga obori ili da ga spusti i da ga uhapsi. Samo razmislite ljudi kakve biste šarlatane doveli na vlast. Šta bi oni od ove zemlje napravili, uveli bi nas u sukobe sa ceo jednim delom sveta, uveli u ratove samo da bi se nekome dodvorili, bez ikakve vizije i ikakve želje da se čuva samostalnost i nezavisnost zemlje. To je samo jedan današnji primer, pokaztali su kako će nekome da se dodvore. Za njih nema teških sastanaka, za njih su svi laki. Oni bi to po kratkom postupku, nas pobili proterali Ruse Kineze i sve ostale, otpustili 2600 radnika Linglonga ovde u Zrenjaninu i još 37.000 radnika koji rade u kineskim kompanijama, 13.000 ljudi koji su u NIS-u gde su Rusi vlasnici. I kad ih pitate a u šta vi verujete, ima ona rečenica „Da sklonimo Vučića pa će sve biti lako“
Sledeća godina je odlučujuća, I mi i vi punimo 18 godina. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u osnivanju stranke, koji su bili sa nama i koji su u nju uložili mnogo ljubavo. Te 2026. godine vi polažete najvažniji ispit – to će biti najvažniji izbori u modernoj istoriji Srbije, tada će se Srbija boriti o svojoj vojnoj neutralnosti, svojoj nezavisnosti,svog puta u budućnost ili povratka u prošlost.
Potom je predsednik podsetio:
– Mnogi mladi ne znaju da smo između 2008. i 2012. godine izgubili preko 550.000 radnih mesta. Nisu postojale fabrike u Srbiji. Sve su uništili, samo su oni bili bogatiji, njihovi računi puni.
Krenuli su u žestoke napade na nas gotovo odmah. Doneli smo teške mere 2014. ali da zemlju podižemo. Danas javni dug Srbije, a kada sam postao predsednik bio je 79 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod, sada je 43 odsto. Jedna smo od 4 zemlje sa najnižom stopom javnog duga u Evropi.
– Vi ste to negde osećali i čuvali stranku iako su vas napadali kao nijednu stranku u prethodih 80 godina u ovom delu Evropu. U prethodnih 11 meseci imali smo 800 napada na naše prostorije. Preko 29 prostorija je spaljeno i uništeno. Zamislite kakva je to kontraadikcija kad po svetu govore da je u Srbiji diktatura, autokratija, a 800 puta napadate jednu političku stranku.
Neki naši pristojni ljudi su se sklonili ali nisu posustajali, kod nekih je to izazvalo revolt i elju za borbom, ima ljudi koji žele da pokažu da vole stranku i svoju Srbiju. Oni jednu stvar nikada neće razumeti – možete da slomite stranku, da pišete i brišete da radite šta hoćete, da uništavate stolove i stolice, lomite kompjutere i telefone, ali ne možete da otmete srce i dušu čoveku koji voli svoju zemlju i koji je rešen da se za nju bori. Sutradan su te prostorije punije, pokazujemo im kakos e Srbija brani, kako se čuva na svakom koraku -vrekao je odlučno predsednik a salom se prolomio gromoglasan aplauz. Narod uzvikuje opet „Aco Srbine“.
