Vučić je za HRT, uoči današnjeg susreta sa hrvatskom predsednicom i potpisivanja deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, rekao da dve zemlje imaju zajednički interes za dugoročnim mirom i stabilnošću i da bi Srbi i Hrvati trebalo više da razgovaraju i da pokažu veće poštovanje.

„Trebalo bi da cešće uđemo Hrvati u srpske cipele, a Srbi u hrvatske cipele. Čini mi se da bismo se bolje razumeli“.

On je rekao da Srbija i Hrvatska imaju jedan zajednički ključni interes, a to je da dugoročni mir, dugoročnu stabilnost i neuporedivo bolja ekonomska saradnja.

„Mislim da će ovo biti jedan od najznačajnijih sporazuma koji su Srbija i Hrvatska ikada potpisale. Mislim da je mnogo dobro volje pokazano i mislim da će to da bude jedan dobar, odličan temelj za sve buduće sporazume i da ce ostati u istoriji upisan ovaj sporazum“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da dve zemlje imaju nerešene probleme, poput granične linije, sukcesije, pitanja privrednih društava, pitanje dugova, prava manjina, nestalih i naglasio da želi da se to završi.

Govoreći o parlamentarnoj zastupljenosti hrvatske manjine u srpskom parlamentu, Vučić je rekao da je Srbija spremna da otvori svaku vrstu pitanja i svaku vrstu razgovora, ali da to mora da bude jednak odnos prema svim manjinama, dodajući da Hrvati nisu ni blizu najveće manjine u Srbiji.

Upitan da li je zadovoljan povratkom Srba u Hrvatsku, Vučić je rekao da nije ali da se o tome razgovara otovoreno kao što se razgovara i o nekim drugim pitanjima koja su bolna za Hrvate.

„I nemam nikakav problem da ta pitanja otvorimo, jer ja znam da kada dođemo do tog emocionalnog nivoa, da se tu nikada nećemo saglasiti. I da mi sad pricamo o ‘Oluji’… 99 odsto Hrvata tretiraće to kao herojski poduhvat i slaviće, a 99 odsto Srba su najtužniji tog dana zbog progona i napuštanja ognjišta“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao i da je vreme da se pitanje nestalih konačno završi što je obaveza i jedne i druge strane, navodeći i da je Srbija spremna da radi ozbiljno i odgovorno po pitanju otvaranja arhiva.

Kad je reč o uslovima Hrvatske za otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima sa EU i međunarodnoj jurisdikciji Srbije za ratne zločine, Vučić je rekao da takav zakon ima 11 ili 12 zemalja Evropske unije i da to ne može da bude uslov EU u procesu proširenja.

Dodao je i da je važno da se poglavlja u pregovorima otvore.

„Ako se otvore, otvore, ako se ne otvore, mi ćemo i dalje da gledamo da gradimo što je moguće bolje odnose sa Hrvatskom bilateralno. To zavisi od Evropske unije, nama su ruke tu vezane“, rekao je Vučić.

Upitan da li je to pitanje sa Hrvatskom i EU rešeno u smislu početka pregovora, on je rekao da se nada da će da bude.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, Vučić je rekao da je činjenica da Hrvati iz različitih razloga teže podnose srpsko prisustvo nego što Srbi podnose hrvatsko prisustvo.

On je rekao da je zadovoljan činjenicom da Srbija ima dosta investitora iz Hrvatske i da su najveći trgovinski lanci iz te zemlje, dodajući da je Hrvatska jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera.

„Tu saradnju, mislim da možemo da uvećavamo u budućnosti i po pitanju turizma i usluga i mnogih drugih stvari, ali za to je potrebna drugačija politika i drugačije emocije“, rekao je Vučić i dodao da je bolja ekonomska saradnja jedan od ciljeva današnje deklaracije.

Na pitanje da li mu smeta ulazak Crne Gore u NATO, Vučić je odgovorio odrečno, ističući da Srbija poštuje sve druge države, kao što traži da drugi poštuju njenu nezavisnost i suverenitet.

Na konstataciju novinara da ima dobre odnose sa Rusijom i da je nedavno bio u Moskvi kod predsednika Putina, Vučić je rekao da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, odlične odnose sa Kinom, odlične odnose sa svim evropskim zemljama.

„Verujem da će i sa Hrvatskom da bude mnogo bolje“, dodao je Vučić.

Kitarović: S Vučićem iskreno o pitanjima važnim za obe zemlje

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarovic želi da predstojeci susret sa Aleksandrom Vucicem bude istorijski, jer tvrdi da je motivisan obostranom željom da se učine konkretni koraci da se dve države približe.

Susret će biti iskren i nije ga inicirala međunarodna zajednica, kaže Grabar Kitarović. Tvrdi i da kanonizacija Stepinca ne predstavlja rehabilitaciju ustaštva, te da nije uperena protiv srpskog naroda, a kad je reč o blokadi Srbije na putu ka EU, nje, objašnjava, nije ni bilo.

U intervjuu za RTS uoči današnjeg susreta s premijerom Aleksandrom Vučićem, ona kaže da je u ovom trenutku nemoguće predvideti koliko će biti lako ili teško rešiti sporna pitanja, ali, navodi kao primer, da će se truditi da pitanje granice reše zajedno, a ako to baš ne bude moguće, navodi da će se dve strane obavezati se zatraže pomoć međunarodnih faktora.

I druga dva važna pitanja, manjina i nestalih, potrebno je što hitnije rešiti, jer u interesu su obe zemlje, ali i dobrosusedskih odnosa, navela je Grabar Kitarović.

Nije se, međutim, složila s opaskom da srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj teže rešava neka životna pitanja nego ostali građani Hrvatske, jer, kako kaže, mnogim građanima su neka važna životna pitanja teško rešiva, a to nije problem nacionalnosti niti odnosa prema manjinama, već uređenja države.

Grabar Kitarović negira da je Hrvatska pokušala da blokira Srbiju u otvaranju poglavlja, objašnavajući da je njena država samo insistirala na punom ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU, kako kopenhaških i madridskih, tako i kriterijuma iz asocijacije i pridruživanja.

„Naravno, bilateralna pitanja kako smo to argumentovali kada je Hrvatska bila država kandidat, ne mogu biti uslov za članstvo. Držim da paralelno uz proces pristupanja Srbije EU, možemo da rešavamo naša bilateralna pitanja“, navela je Kitarović.

Na opasku da je nakon ulaska u EU primetan proces rehabiltacije ustaštva u Hrvatskoj, Grabar Kitarović tvrdi da je reč o izolovanim slučajevima, a kad se govori o procesu kanonizacije Stepinca, tvrdi da tu ne postoji niti jedan element rehabilitacije ustaškog režima.

„Kardinal Stepinac je simbol stradanja hrvatskog naroda pod komunizmom. Ustaše su ga smatrale protivnikom, Gestapo ga je smatrao neprijateljem. Komunisticki režim ga je optužio kao neprijatelja naroda, kao klerofašistu. Stradao je jer nije hteo da se odrekne svoje vere i svojih uverenja“, kaže Grabar Kitarović, dodaje da ima i bezbroj svedočenja da je Stepinac spasavao Jevreje i Srbe, te zaključuje da „o ni na koji način nije upereno protiv Srbije, ni protiv srpskog naroda,  ni protiv Srba u Hrvatskoj“.

Današnji susret s Vučićem, kaže, očekuje sasvim iskreno, veruje da u nameri da se reše krupna sporna pitanja između dve zemlje neće biti usamljena u Hrvatskoj, jer je to, kako navodi, u nacionalnom interesu, ali i obostranom dobrosusedskom, a o svom muzičkom ukusu i naklonosti prema Marku Perkoviću Tompsonu kaže – to je samo u onom delu koji se odnosi na zdrav patriotizam.

„A ako slušam Tompsona to ne znači da odobravam bilo kakve pozdrave iz prošlosti kao što je Za dom spremni ili bilo šta što se argumentuje Tompsonovim pesmama, gde nisam videla dokaze“, zaključila je Grabar Kitarović.

Kitarović:Srbi dobrodošli na hrvatsku obalu

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izrazila je uverenje da će rešavanje otvorenih pitanja između Beograda i Zagreba uticati i na ekonomske odnose dve zemlje i istakla da su turisti iz Srbije dobrodošli na hrvatsku obalu.

„Srbija je za Hrvatsku veoma važan trgovinski i privredni partner. Mislim da je Srbija sedmi trgovinski partner, četvrti kada je reč o hrvatskim ulaganjima. Čujem od hrvatskih privrednika da su naročito zainteresovani za povećanje ulaganja u Srbiju, srpski turisti su naročito dobrodošli na hrvatsku obalu, more. Verujem da tu postoji veliki prostor za napredak“, rekla je Kitarović.

Kitarović je navela da je Hrvatska postala članica EU, ali da to ne znači da je proces reformi gotov i da i dalje mora da se radi na poboljšanju poslovne i klime za ulaganje.

„I Srbija je na putu da kroz evrointegracije i uređenje sopstvenog sistema unapredi privredne odnose ne samo sa susednim državama nego i zajednički nastup sa Hrvatskom na području jugoistočne Evrope i trećim tržištima“, kazala je Kitarović.