Dan sećanja na žrtve ustaškog logora Jasenovac Tanjug

Objavljeno: 26.04.2020. 12:18 Izmenjeno: 27.04.2020. 10:50

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je  venac u Spomen parku Sremska Mitrovica povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu i njegovog najvećeg stratišta Donja Gradina, u današnjoj Republici Srpskoj, u BiH

Foto: RTS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je  venac u Spomen parku Sremska Mitrovica povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu i njegovog najvećeg stratišta Donja Gradina, u današnjoj Republici Srpskoj, u BiH.

Tamo su izmučene ljude po kiši i snegu, gole i bose, bajonetima terali da sami sebi kopaju rake, a “ranjene su krečom polivali i zakopavali, gde su mučenici u smrti čekali spas”, zabeležno je na spomeniku.

Gotovo istovremeno, u Donjoj Gradini rukovodstvo RS odalo je poštu žrtvama Jasenovca.

Vučić: Nemamo pravo da zaboravimo

Ne smemo i nikada nećemo zaboraviti ni Donju Gradinu, Jasenovac, Sremsku Mitrovicu, nijedan logor, malj, nož ili metak, nijednu grobnicu niti zločin prema srpskom narodu, poručio je  predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nećemo zaboraviti nijedno ime onih koji su sprovodili politiku isterebljenja jednog naroda, srpskog naroda, poručio je Vučić u obraćanju u Spomen parku Sremska Mitrovica, povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu.

“Nemamo pravo da zaboravimo, jer bismo se tako odrekli i okrenuli glavu od pravde, slobode, sopstvenog postojanja, pa i boga”, istakao je Vučić.

Rekao je da je danas u Sremskoj Mitrovici, jer nikada od otvaranja Spomen parka, nijedan srpski predsednik nije tu došao.

“U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. Ne uči se dovoljno ni o Jasenovcu, ali ni o Beogradu, Šumadiji, Novom Sadu, istoku, zapadu Srbije… Kako onda mislimo da oni koji su pripadnici naroda koji je počionio zverstva imaju drugačiji odnos prema onome što se desilo”, rekao je Vučić.

Podsetio je da već nekoliko godina Srbija i RS zajednički obeležavaju stradanje srpskog naroda.

“Pokazujemo jedinstvo prvi put posle mnogo decenija, pa i vekova, pokazujemo ga svake godine, prisećajući se velikih žrtava i stradanja naroda, ogromnog stradanja, i pokazujući smer kojim naš narod jedino može da ide ka drugačijoj budućnosti”, rekao je Vučić.

Vučić je istakao da smo se neretko stideli da to kažemo, neretko smo to prikrivali, plašeći se da nekoga ne uvredimo, plašeći se da nas neko popreko ne pogleda, ili da nam neku težu reč ne izgovori, ali i Jevrejima, Romima, tokom Drugog svetskog rata, na teritoriji tadašnje nacističke NDH.

„Danas se nalazimo u Sremskoj Mitrovici, a mogli ste da čujete predsednika Dodika i Cvijanović iz Donje Gradine. U Sremskoj Mitrovici se nalazimo, jer nikada od 60-te godine, kada je ovaj spomen park otvoren, nijedan srpski predsednik ovde nije došao. U našim školama i udžbenidima za ovo mesto se malo zna. U školama i udžbenicima ne uči se dovoljno o Jasenovcu. Kako onda mislimo da oni koji su pripadnici naroda koji su počinili ta zverstva i neki drugi da imaju drugačiji odnos prema onome što se zbivalo u Drugom svetskom ratu“, rekao je on.

Vučić je podsetio da je u Sremskoj Mitrovici tokom ofanzive ustaško domobranskih snaga u koordinciji sa nemačkim snagama 1942.godine NDH je istovremeno sprovela akciju hvatanja stanovništva po šumama Fruške gore i selima Srema, dovodeći ih mitrovičku kaznionu, gde su maltretirani i gde su nad njima vršeni zločini.

Tako isprebijane, izmrcvarene žrtve, srpske, ustaše odvode na srpsko pravoslavno groblje u Mitrovici, na masovna streljanja, koja su izvođena od noći 30.-31.avgusta do 11. septembra 1942 godine, dok je rad pokretnog prekog suda, pod rukovodstvog zloglasnog Viktora Tomića, lično poslatog od Ante Pavelića, prestao 16. septembra iste godine.

U noći između 30. i 31. avgusta među 130 streljanih ubijen je, podseća, i naš slavni slikar Sava Šumanović. Ustaške vlasti su plakatima objavljivali liste osuđenih i potom ubijanih ljudi, a zverska ubistva su zabeležili filmskom trakom.

Vučić je rekao da su mesarima i majstorima zvali one koji su klali, jedan je čak prezime Majstorović zaradio dokazavši se što je učetsvovao u klanju 52 dece u Osnovnoj školi Ðura Jakšić u selu Šargovac.

„Radojku Glamočanin, devojčicu od 10 godina, ovaj majstor, inače fratar, je lično podigao na nastavničku katedru i nožem joj prerezao vrat. Posle je taj isti postavljen da upravlja logorom Jasenovac, da bi posle rata priznao da je tokom njegovog vakta tamo ubijeno više od 20.000 ljudi. Ljude, koje su doživljavali kao stoku, kao nečiste, teret i pretnju novoj državi i novom uređenju. U bosanskoj Gradišci na obali Save u leto 1941. istaknuto je obaveštenje da je Židovima, Ciganima, Srbima i psima zabranjeno kupanje. Viktor Gutić, ustaški poverenik za Banjaluku zvanično je ukunio srpsku naciju i hvalio da će pucati kičma, da će drumovi poželeti Srba, da je naredio i ekonomsko uništenje i istrebljenje. Gotovo da su nas zapadno od Drine i istrebili“, rekao je on.

Vučić je ukazao da je Maks Luburić, glavni upravnik logora Jasenovac sam tvrdio da je tokom rata u NDH ubijeno više od pola miliona Srba, podaci nemačke komande su još dratsičnije, navode da je u NDH ubijeno milion Srba.

„Nema toga danas ko može da kaže da takav genocid nije plod neke državne politike, organizovanog državnog terora, sa jasnim ciljem ubijanja čitavog jednog naroda, i nema toga da može da negira da je čitava jedna država tada stvorena na snu o tome da će jednima biti dobro, ako drugih nema i svi su u to bili uključeni od državnog vrha do najsitnijeg činovnika, do same crkve čiji su pripadnici krst zamenili nožem i hristovo ljubi bližnjeg svoga, preimenovali u ubij Srbina. Ubistvo koje dozvoli država, koje naredi, pomogne i izvrši država nije samo ubistvo, to je pokolj, genocid i to ne sme, niti može da se zaboravi da je nad Srbima izvršen genocid. To je lekcija koja određuje i budućnost i nas i ovih prostora, i ne samo Srba, ma odakle dolazili“, podvukao je on.

Vučić je naglasio da ne znati – znači odreći se te budućnosti, a zaboraviti znači odustati od te budućnosti.

To je ono na šta, prema njegovim rečima, nemamo pravo.

Previše dugo smo se pravili da istoriju nemamo, previše toga iz nje smo to namerno skrajnuli i zaboravili, previše potcenjivali sebe i pričali o sopstvenoj golgoti. Premalo smo pričali o Šumanoviću. Biti Sbrin i genijalan nije bilo dozvoljeno i zato su takve ubijali i kasnije proglašavali za pripadnike drugih naroda. Mi smo neretko ili najčešće na to ćutali. Ubistvo jednog od naših najvećeg slikara u to vreme pod dubokim vedrim plavim nebom zabašurili smo u lepoj, ali maloj garleriji u Šidu, umesto da je otkrijemo celom svetu“, podvukao je on-

Sebe smo time, tvrdi, sakrivali kao da se stidimo što smo bili žrtve nečijeg ludila.

Nema danas razloga za to, kao što nema snova o nekoj nadnacionalnoj klasnoj zajednici, nema maštanja o ujedinjenju različitih, nema iluzija o bratstvu stvorneih na pokolju i ubistvu.

„Srbija je danas Srbija, ali ponosna i samo Srbija, svesna sebe, svoje istorije, svog naroda u RS, Crnoj Gori, mnogim drugim državama u okruženju. Nema ona danas nikakvih pretenzija prema bilo čijem tuđem. Ne bavi se teritorijama i osvajanjima, ne želi nikoga da otera, ali nema nameru da odustane od onoga što je njeno, nikoga ne ugrožavajući“, istakao je predsednik Vučić.

Identitet, kultura, tradicija, vera, istorija, sećanje, jesu prava koja, kaže, priznajemo drugima, ali zadržavamo i čvrsto i za sebe.

„Nećemo od toga okrenuti glavu, nećemo se praviti da ne znamo, da nam nije jasno. Kada bi to radili osudili bi druge na istu sudbinu koja je nas zadesila“, kazao je Vučić.

Rekao je da ćutanje jeste zločin, učestvovanje u zločinu, prikrivanje i uvek završi tako kako je čuveni pastor Martin Imeler davno prorekao – kada na kraju dođu po tebe, nema više nikog da to kaže.

„Da smo na vreme govorili o Jasenovcu, Drakulićima, Radojki, noževima, genocidu počinjenom nad našim narodu možda mnoge nesreće tokom 90-tih ne bi dogodile. Možda ne bi posle svega 200.00 Srba bilo proterano iz Hrvatske i njihov broj sveden na minimum tamo. Ćutanja ne sme više da bude. Ne zbog nečije namere da promeni istoriju ili stvarnost, već zbog onoga na šta možemo da utičemo, na našu svest o tim događajima, na našu budućnost kao naroda, da više nikada ne bude nikakvih Jasenovaca i Oluja, na naš ekonomski rast, razvoj i snagu, koja će biti brana svakom budućem suludom pokušaju da se bilo ko istrebi, možemo naš položaj u svetu, na podizanje našeg dostojanjstva, koliko ćemo biti u stanju da se suprostavimo raznim opasnostima, od virusa, do teritorijalnih pretenzija koje svakako postoje“, smatra on.

Danas ističe, može slobodno da kaže da mi na to već utičemo.

Srbija i njen narod upravljaju svojom sudbinom bez ikakve želje da upravljaju sudbinama drugih.

„Danas smo mnogo jači nego što smo bili juče, dovoljno jaki da možemo svima da pružimo ruku bez straha i pretnji. Danas smo dovoljno veliki da imamo više prijatelja nego neprijatelja, danas smo ona snaga koja u regionu promoviše mir i saradnju sa svima. Sve to uspevamo baš od trenutka kada smo prestali da zaboravljamo i prekinuli sa višedecenijskim dodvoravanjima, od trenutka kada smo prestali da ćutimo, da okrećemo glavu od sebe i sopstvene istorije da se ne bi nekom zamerili. Zato ćemo nastaviti da se tako ponšamo, da poštujemo sve oko sebe, ali i sebe, sve što nam se dogodilo. Da obeležavamo mesta našeg stradanja“, rekao je on.

Posebno se zahvalio rukovodstvu i narodu RS, kao i celoj Srbiji, jer danas i sa jedne i druge strane Drine, poštujući državu BiH u kojoj nalazI RS, dobro znamo da pripadamo istom narodu, dobro znamo nosimo isto srpsko ime i prezime, isti pravoslavni krst, i da nosimo istu sudbinu, da jedni bez drugih ne možemo.

„Pričaćemo tako i o Radojki, desetogodišnjoj, i o svoj deci koju su nam ubili, zato što i mi danas imamo decu i hoćemo da žive kao sva druga deca u svetu. Čuvaćemo Srbiju, voleti i graditi između ostalog i na nezaboravu onih što su ubijani samo što su nosili srpsko ime i prezime“, zaključio je predsednik.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Delimično oblačno

Trenutna temperatura 32°C

Delimično oblačno

Utorak
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 32°C
Min: 21°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana