Predsednik Aleksandar Vučić rekao je  da, posle teškog perioda pandemije, Srbija očekuje da privuče mnogo investitora iz Grčke, kao i da srpski privrednici više ulažu u toj zemlji. Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkom predsednicom Katerinom Sakelaropulu, rekao da su razgovarali i o energetskom povezivanju u narednim godinama i da je Srbija pokazala zainteresovanost za kupovinu određenih količina tečnog gasa u Aleksandropolisu. On je rekao da je sa predsednicom Grčke razgovarao i o infrastrukrurnom povezivanju dve zemlje i da ju je upoznao sa onim šta se gradi kroz Srbiju. „Završićemo brzu prugu do mađarske granice za manje od dve godine, a počinjemo da radimo brzu prugu i do Niša i kasnije do Severne Makedonije, a da je za nas veoma važan koridor Budimpešta-Beograd-Skoplje-Solun-Pirej-Atina“, naveo je Vučić. Kazao je i da su Pirej i Solun značajni i zbog kargo saobraćaja, jer je prisup robi pomorskim putem jeftiniji. Vučić je rekao da je zbog povezivanja dva naroda važan i putnički saobraćaj, koji bi to olakšao. On je naveo da je predsednicu Grčke upoznao i sa tim da je Srbija privukla više od 62 odsto ukupnih direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu i da veruje da će taj trend da se nastavi. On je dodao da su finansije Srbije uređene i da nema strukturalnih problema. „Da nemamo političke sukobe sa Prištinom i da nije sukoba u Ukrajini, imali bi investicioni rejting kreditni, sada smo jednu stepenicu ispod, ali smo taj rejting u prethodnih osam godina podigli za četiri stepena, što dovoljno govori o uspesima Srbije u prethodnim godinama“, zaključio je Vucić.

Srbija se nalazi na evropskom putu i želela bi da postane članica EU, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas, poručio je  predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naglasio da je cilj Srbije da ubrzava evropski put, ali i da jača svoju ekonomiju i unapređuje demokratiju. „Srbija se nalazi na evropskom putu i želela bi da postane član EU, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas. Da bismo mi ispunili ono što se od nas i formalno očekuje, mnogo toga je vezano za Prištinu i dijalog sa Prištinom“, rekao je Vučić nakon sastanka sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu odgovarajući na konstataciju da se od sastanka u Solunu 2003, tačnije posle 20 godina, ništa nije promenilo u vezi sa priključivanjem Zapadnog Balkana EU i na pitanje šta to zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, treba da učine kako bi bila konstruktivnija situacija, On je naglasio da je „ono što čini mi se smo uvek sa radošću prihvatili je da moramo još mnogo reformi da obavimo“ i istakao da se Srbija ponosi reformama u oblasti pravosuđa koje je sprovela od januara do danas. „Verujem da će u maju Evropska komisija to prikazati u svojim izveštajima“, poručio je Vućić.

Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, koja boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, izjavila je da stav Grčke o Kosovu i Metohiji ostaje nepromenjiv i stabilan. U obraćanju novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Sakelaropulu je istakla da Grčka podržava dijalog Beograda i Prištine koji ima za cilj normalizaciju odnosa dve zemlje i iznalaženja održivog rešenja koje će održati stabilnost u području. „Podržavamo nedavne razgovore koji su vezani za pronalaženje rešenja i primene plana implementacije i unapređenje vašeg položaja u Evropi“, rekla je Sakelaropulu. Govoreći o evrointegracijama Srbije, grčka predsednica je naglasila da je Grčka uvek mislila da Srbija pripada evropskoj porodici i da je, u razgovoru sa predsednikom Srbije, još jednom iskazala stabilan i čvrst stav Grčke o potrebi priključvanja Srbije EU i podršci naporima koje Srbija ulaže u tom pravcu. „Naš cilj je jačanje političke i ekonomske pozicije Srbije“, rekla je Sakelaropulu. Ona je istakla da je današnji sastanak potvrdio izuzetne bilateralne odnose Grčke i Srbije na svim nivoima koji su stabilni i nenarušeni već 150 godina, i koji, kako je rekla, pokazuju značajne kulturne, političke i istorijske veze, kao i prijateljstvo koje povezuje naša dva naroda. „Strateški karakter koji su stekli grčko-srpski odnosi oslikavaju se u zajedničkoj deklaraciji o strateškom partnerstvu, posebno u oblasti energetike, kulture, turizma i odbrane. Obostrana želja jeste da se ubrza impelementacija te deklaracije u cilju obostranog blagosatanja naših zemalja i šireg područja Balkana“, rekla je predsednica Grčke. Naglasila je da je neopravdan ruski upad u Ukrajinu pokazao da mir nije nešto što zasigurno mora da postoji i da svi moramo da se borimo za mir na osnovu vrednosti i principa Povelje UN. „Težnje za proširenjima teritorija u 21. veku su za osudu. Ruski napad na Ukrajinu veoma je važan za bezbednost u Evopi i u ovom trenutku se ne vidi perpektiva rešavanja problema diplomatskim načinom“, upozorila je Sakelaropulu. Dodala je da je obavestila Vučića o grčko-turskim odnosima gde je, kako je rekla, došlo do smanjivanja sukoba jer Grčka želi da održi dobrosusedske odnose uz potpuno poštovanje međunarodnog prava.

Srbija će se dobro energetski pripremiti za sledeću zimu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naveo da će Srbija obezbediti više od 700 miliona metara kubnih gasa, što kako je rekao nikada nije imala. „Sada imamo 520 miliona metara kubnih rezervi gasa, rezerve rastu i imamo dozvolu za još 100 miliona kubnih metara da napunimo u Banatskom Dvoru, a imamo i dogovor sa Mađarima da još dopunjavamo skladište koje smo iznajmili u ovoj zemlji, tako da ćemo obezebditi rezerve gasa veće od 700 miliona kubnih metara“, rekao je on odgovarajući na pitanja novinara o tome kako će se rat u Ukrajini odraziti na energetsku stabilnost i kakva nas sledeća zima očekuje. On je odgovarajući na nivinarska pitanja nakon razgovora sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu, koja se nalazi u zvaničnoj poseti našoj zemlji rekao da ćemo se spremiti za zimu i dodao da nikada ne možemo biti sigurni da li će to biti dovoljno jer kako je rekao kada dođu hladni dani troši se mnogo više, čak i do 16 miliona kubnih metara dnevno i tada se rezerve dramatično tope i na dnevnom niviou “ Zato smo razgovarali sa grčkim partnerima i oko našeg lakšeg pristupa Aleksandropolju. Ja verujem da ćemo u oktobru završiti izgradnju interkonektora sa Bugarsko gde bismo mogli da uvozimo oko tri do tri i po miliona kubnih metara gasa na dnevnom nivou ukoliko zatreba“, rekao je Vučić. Kao veoma važno za energetsku spremnost za sledeću zimu, naveo je da će Srbija od septembra imati novi energetski objekat, a reč je o Termoelektrani Kostolac 3, što će nam, kako je rekao pomoći da imamo stabilnije snabdevanje električnom energijom. Dodao je da sada ne vidi preveliki razlog za brigu oko toga kakva će nam energetski biti sledeća zima ali da se plaši da ćemo se suočavati sa još većim posledicama rata u Ukrajini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je grčkoj predsednici Katerini Sakelaropulu predložio da se organizuje izložba na kojoj bi bio prikazan deo velike riznice Hilandara, a koja bi bila najpre priređena u Beogradu, a zatim u Atini. „U skladu sa velikom riznicom u Hilandaru predložio sam predsednici da budemo pokrovitelji nas dvoje i da pokažemo deo riznice Hilandara i Beogradu i Atini, da deo fantastičnih artefakata stavimo na uvid široj javnosti, jer je to od ogromnog istorijskog značaja za naš i za grčki narod. Da izložba bude prvo u Beogradu i onda u Grčkoj i da te svetinje onda vratimo u Hilandar“, rekao je Vučić na zajednickoj konferenciji za novinare sa grčkom predsednicom Katerino Sakelaropulu. On je dodao da je danas Istorijski arhiv Srbije priredio izložbu o poseti Aleksandra Obrenovića Grčkoj 1896. godine povodom prvih Olimpijskih igara. „On je pre odaska u Vatikan i Trst posetio Svetu goru i tada je vratio dugove manastira Hilandar prema Bugarima i spasao Hilandar da ostane u srpskim rukama na Svetoj gori, na grčkoj zemlji“, podsetio je Vučić dodajući da su Srbi onda pokazali najmanju dozu zahvalnosti i napravili prevrat. Podsetio je i da se dogodine obeležava 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje, 1879. godine. „To sve govori o našoj tradiciji i našim najbližim odnosima“, zaključio je Vučić.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana predstavlja strateški prioritet Grčke, poručila je predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. „Kao što sam istakla predsedniku Vučiću na tet-a-tet sastanku, evropska perspektiva Zapadnog Balkana predstavlja strateški prioritet naše zemlje“, rekla je Sakelaropulu na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje koja bi, u današnjem geopolitičkom kontekstu, bila dodatna vrednost koja bi pomogla Zapadnom Balkanu u odnosu na položaj prema EU. Ona je naglasila da Atina smatra da je Zapadni Balkan deo Evrope. „Proširenje, uz priključivanje Zapadnog Balkana EU, obezbediće mir i bezbednost ovom području i sprečiće kretanje odnosno uticaj trećih strana koje imaju želju da intervenišu na ovom području. Mi imamo višestruku korist kako u odnosu na te zemlje koje se nalaze na području Zapadnog Balkana, tako i vezano za budućnost EU“, poručila je grčka predsednica.

Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, koja se nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji, izjavila je da pozicija Grčke oko nepriznavanja nezavisnosti tzv. Kosova ostaje nepromenjena i da Grčka dosledno primenjuje konstruktivnu politiku čiji je cilj da obezbedi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Ona je to rekla nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odgovarajući na pitanje novinara da li je promenjen stav Grčke oko nezavisnosti Kosova i da li su sada pojačani pritisci sa Zapada na Grčku da prizna nezavisnost. „Podsećam da je naš strateški cilj priključenje čitavog Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Grčka je spremna da pruži podršku Beogradu i Prištini u primeni dogovorenog u Ohridu, odnosno implentacionog aneksa“, rekla je ona. Kada je reč o pritiscima sa Zapada navela je da pritisci uvek postoje na diplomatskom nivou, ali da to nije uticalo na stav Grčke. Prema njenim rečima, veoma je važno da i Priština ispuni obaveze koje je preuzela jer bi to doprinelo celokupnom naporu da se održi bezbednost i stabilnost na području Zapadnog Balkana. Odgovarajući na pitanje kako će se rat u Ukrajini nadalje odraziti na situaciji sa energetikom i kakva bi nam mogla biti sledeća zima, Sakelaropulu je rekla da je kriza izazvana invazijom na Ukrajinu pokazala da nije dobro kada svi mnogo zavise od samo jednog snabdevača energentima. „Cilj Grčke je da postane energetsko čvorište Istočnog Mediterana i Zapadnog Balkana. Ova zima je prilično dobro prošla, ali mi nikad ne znamo do kada će rat trajati i moramo biti spremni, jer je život inače pun nepredvidivih situacija“, rekla je ona. Dodala je da želi da veruje suprotno od Naoma Čomskog koji je definisao situaciju kao situaciju u kojoj ni sa kim racionalno ne možete da razgovarate o rešavanju problema, da će logika i pragmatičnost pobediti.