Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazi radove na sanaciji i adaptaciji Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici. Sa Vučićem u obilasku su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za javna ulaganja Darko Glišić, a dočekao ih je direktor klinike Aleksandar Stefanović. Radovi na zgradi tog porodilišta počeli su 10. septembra, a njihova vrednost je 4,6 milijardi dinara. Planirano je da traju dve godine, a ovim projektom planirana je kompletna adaptacija i sanacija kako bi se poboljšali uslovi lečenja i nege bolesnih žena, trudnica, porodilja i novorođenčadi. Obuhvat radova je 21.600 kvadratnih metara. Bolnica će raspolagati sa 540 postelja, od čega 363 za odrasle i 177 za bebe, kao i 15 kreveta u okviru dnevne bolnice i devet porođajnih bokseva. Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, u Višegradskoj ulici, izgrađena je u periodu od 1946. do 1963. godine, a više od šest decenija je neprekidnom radu. U više navrata bolnica je nadograđivana i delimično sanirana. Tokom 2018. godine urađena je sanacija ravnog krova, sanacija dela liftova, a tokom 2019. godine nabavljena je medicinska i nemedicinska oprema. U cilju obezbeđivanja dugoročne funkcionalnosti objekta, projekat podrazumeva prilagođavanje objekta savremenim normama u zdravstvu, poboljšanje uslova rada, komfora i higijene bolesnika i osoblja. Planirano je smanjenje broja pacijenata po sobama, tako da su u najvećoj meri sobe jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne i u najvećoj meri sa kupatilom, što do sada nije bio slučaj. Projektom je predviđen povećan kapacitet minimalno invazivnih dnevnih intervencija formiranjem dve nove sale. Takođe, sanacija i adaptacija je moguća u fazama kako klinika ne bi prekidala rad, a izvršena je priprema i plan radova za prvu fazu, deo smeštajnog bloka i deo radnog bloka, po svim etažama. Do početka radova je završeno iseljenje dela klinike koji se sanira i adaptira, iseljena je sva oprema i nameštaj. Projekat se finansira kreditom Banke za razvoj Saveta Evrope, a u njemu učestvuje više izvođača.
Nalazimo se ne samo u najvećem ne samo u najvećem porodilištu u Srbiji. Ne samo porodilištu već je tu i baza fertiliteta tu nam je banka matičnih ćelija. Uložili smo 2018. godine za krov. Sada ide velika sanacija, ulažemo 40 miliona evra. Da sve bude drugačije. Po soboma neće biti više 10,12 porodilja, nego će biti po 2,3. Svi će da imaju kupatilo i potpuno drugačiji odnos prema majkama i prema deci – rekao je Vučić.
Tamo gde su plate najveće tamo gde smo najbogatiji, tamo je najmanji natalitet. Ako gledate, najslabiji je Vračar, Stari Grad, Savski venac. Na Vračaru prosečna plata 1700 evra, prosečna, ne najveća. Skoro 2.000 će biti u decembru. Tu nam je najmanji natalitet.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije je
izgrađena u periodu od 1946. do 1963. godine, a više od šest decenija je neprekidnom radu. U više navrata bolnica je nadograđivana i delimično sanirana.Tokom 2018. urađena je sanacija ravnog krova, sanacija dela liftova (52.913.294,62 dinana) Tokom 2019. nabavljena medicinska i nemedicinska oprema u vrednosti 465.273.619,44 dinara.
Adaptacija i sanacija
Planirana je kompletna adaptacija i sanacija kako bi se poboljšali uslovi lečenja i nege bolesnih žena, trudnica, porodilja i novorođenčadi. Ugovorena vrednost radova iznosi 4.591.618.653,31 dinara bez PDV-a.
Obuhvat radova je 21.600 m2 bruto, a bolnica će raspolagati sa 540 postelja (363 za odrasle i 177 za bebe), 15 kreveta u okviru dnevne bolnice i 9 porođajnih bokseva.
U cilju obezbeđivanja dugoročne funkcionalnosti objekta, projekat podrazumeva prilagođavanje objekta savremenim normama u zdravstvu, poboljšanje uslova rada, komfora i higijene bolesnika i osoblja.
Predviđene su izmene u domenu arhitektonske reorganizacije prostora, pratećih instalacionih vodova i obrade enterijera.
U skladu sa zahtevima korisnika formirana je nova tehnološka šema koja podrazumeva funkcionalnu reorganizaciju prostora pojedinih odeljenja, izmeštanje pojedinih funkcionalnih odeljenja i službi, ukidanje pojedinih kao i formiranje novih funkcionalnih celina, sve u cilju poboljšanja pružanja zdravstvene usluge.
Planirano je smanjenje broja pacijenata po sobama, tako da su u najvećoj meri sobe jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne i u najvećoj meri sa kupatilom, što do sada nije bio slučaj (ukidaju se odeljenska kupatila za pacijente). Povećan je kapacitet minimalno invazivnih dnevnih intervencija formiranjem dve nove sale. Obezbeđeni su uslovi za sprovođenje baby friendly programa.
Operacioni blok će biti u potpunosti dobiti higijenska svojstva kakva su neophodna za ovaj tip usluga, antibakterisjke panele i laminarno prečišćavanje vazduha.
Sanacija i adaptacija je moguća u fazama kako klinika ne bi prekidala rad. Izvršena je priprema i plan radova za prvu fazu, deo smeštajnog bloka i deo radnog bloka, po svim etažama.
Do početka radova je završeno iseljenje dela klinike koji se sanira i adaptira.
Iseljena je sva oprema i nameštaj. Obezbeđene su i osigurane instalacije za deo klinike koji je u funkciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će radovi na rekonstrukciji ginekološko akušerske klinike u Višegradskoj ulici biti završeni za dve godine i da će tada uslovi biti mnogo bolji i klinika mnogo lepša. „Po sobi neće više biti 10 do 12 porodilja, već jedna, dve tri i sve sobe će imati kupatilo. Biće 540 ležajeva od čega 365 za porodilje, a ostatak za bebe“, rekao je Vučić pirlikom obilaska radova na rekonstrukciji. On je dodao da će u tom porodilištu biti uređeno više od 21.000 kvadrata, ali i da klinika ne prestaje da radi uprkos radovima. Vučić je rekao i da je to najveće porodilište gde je i baza za matične ćelije i banka ćelija. Istakao je da je 2018. godine u adaptaciju krova te klinike uloženo pet miliona evra, a da će se sada za rekonstrukciju uložiti 40 miliona evra. Prema njegovim rečima, države i života nema bez dece, kao i da demografske mere koje se preduzimaju daju najbolje rezultate u siromašnim krajevima. „Godišnje se ovde rodi oko 5000 beba, ali će nažalost padati taj broj“, rekao je Vučić. Dodao je da je u Beogradu kada je natalitet u pitanju stanje loše i da je tamo gde smo najbogatiji najmanji natalitet. „Po prijavama novorođenih su najslabiji Vračar, Stari grad, Savski venac. Na Vračaru je prosečna plata 1.700 evra, a u decembru će biti i veća od 2.000, a tu nam je najmanji natalitet. Što ljudi bolje žive sve manje žele decu. Više pričamo o kućnim ljubimcima nego deci. Razlika u siromašnim krajevima je da se rađa više dece“, rekao je Vučić. On je rekao i da je Srbiji potrebno da ima fertilitet 2,1 do 2,18, kao i da su neke zemlje odgovornije po tim pitanju, poput Albanije gde je fertilitet oko 1,5 . „Mere daju rezultate u siromašnim sredinama i zato ih i donosite. Mi smo zemlja sa najvećim rodiditeljskim dodatkom u Evropi. Nijedna zemlja to nije uspela da reši i savlada te probleme, jer nas veći životni standard pravi sebičnijim, ali niko o tome neće da priča“, rekao je Vučić. On je pojasnio i da u drugim zemljama to pokušavaju da reše migracijama. „Ne razumeju da bez toga nema napretka, ali naše je da učinimo da se majke osećaju dobro i da bebama prvi kontakt sa svetlošću i majkama bude u najboljim uslovima“, rekao je on.
