Vučić na video samitu lidera Z. Balkana: Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage Tanjug

Objavljeno: 29.07.2020. 17:29 Izmenjeno: 30.07.2020. 10:27

Ako hoćemo da rešimo političke probleme u region, moramo prvo da rešimo ekonomske, jer treba da približimo stanovništvo, podignemo nivo ekonomske odgovornosti, a samim tim i životni standard građana, poručio predsednik Vučić na video-samitu lidera Zapadnog Balkana.

Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija, poručio je predsednik Vučić.

„Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage, snagu svega onoga što je u našim rukama u regionu, već treba da učinimo sve što možemo da izgradimo istinsko poverenje u regionu“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je primetio da svi učesnici samita govore o evropskom investicionom paketu, na kojem je naša zemlja, kao i ostale, kako ističe, duboko zahvalna Evropi, ali je istakao i da mi sami možemo da doprinesemo jačanju svojih ekonomija.

U prilog tome naveo da je su kamioni čekali na unutrašnjim granicama 26 miliona sati na godišnjem nivou, a da iz toga može da se zaključi da sedam odsto troškova poslovanja možemo da smanjimo ako se uklone birokratske procedure.

„Zaključak je da možemo da uštedimo više novca, nego što ćemo dobiti od bilo koga u Evropi“, rekao je Vučić.

Nije važno da li je neko ispred drugih na evropskom putu, jer će svi ostati na Zapadnom Balkanu, a saradnja između naše šestorke ostaće i po ulasku u EU prioritet Srbije, naglasio je predsednik Srbije.„Pripadamo Balkanu i želimo da napravimo pravo ekonomsko okruženje, ne samo za nas, već i sve naše prijatelje u regionu. Ako rešimo naše probleme, više će nas ceniti i poštovati ne samo u EU, već i SAD“, podvukao je on.

Sami, ma koliko bili veliki, prema njegovim rečima, male smo države i ne možemo ništa postići.„Ne treba da potcenjujmemo više našu snagu. Moramo sebe da promenimo, da budemo posvećeniji regionu, da učinimo sve što možemo kako bi izgradili istinsko poverenje između naših zemalja“, rekao je Vučić.

Ukazao je da svi učestvuju na svim događajima kako ne bi bili označeni kao crne ovce, ali je dodao da skupovi treba da imaju i smisla i rezultata.

Vučić je kazao da je dobra ideja da se održi samit jednom mesečno, jer bi tako mogli pratiti implementaciju svega što je dogovoreno.

Podsetio je da je, pre šest ili sedam godina, nemačka kancelarka Angela Merkel pokrenula ideju izgradnje autoputa Niš-Priština, ali da će tek sada krenuti sa gradnjom.„Moramo da budemo brži. Nije Merkelova kasnila u donošenju važnih odluka u vezi uklanjanja prepreka. Radi se o nama“, kazao je on.Izrazio je nadu da će sada doći do realizacije tog projekta, za koji kaže da je veoma bitan za Srbe i Albance, jer će upoznati njima nepoznate strane druge zemlje.

„Mislim da time možemo napraviti bolje veze među nama. Možemo ići u Albaniju na plaže, ljudi će upoznati drugačije stvari koje nisu mogli da dožive do sada. Na drugoj strani Albanci mogu da dođu u različite delove Srbije. Naša zemlja će im se dopasti u to sam uveren“, naglasio je Vučić.

Rekao je da bi mogle da se koriste usluge Saveta za regionu saradnju (RC C), ako Atlantski savet ne bude imao vremena da organizuje mesečne samite .„Nemam ništa protiv da nas okupi jednom mesečno, jer treba o svakom pitanju da pričamo. Znam i shvatam sve političke razlike koje postoje. Poštoji bar jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona. Tu je i dobro poznati politički sukob između Beograda i Prištine. Moramo da se potrudimo da ga rešimo, iako nisam potpuni optimista“, kazao je on.

Vučić je rekao da je za Srbiju Zapadni Balkan drugo najveće tržište za izvoz, iza EU i da prihvata sve predloge koji bi pomogli uklanjanju barijera.Kazao je da su albanski premijer Edi Rama i severnomakedonski pdredsednik Stevo Panderovski, zajedno sa njim najveći entuzijasti kada je reč o tešnjoj i snažnijoj saradnji, te je izrazio nadu da će do biti i drugi u regionu.

Osim Vučića, na samitu učestvovali predsednik Severne Makedonije Stevo Penderovski, albanski premijer Edi Rama, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, premijer privremenih kosovskih institucija Avdulah Hoti, kao i izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson.

Pendarovski:Prespanski sporazum primer regionalne saradnje

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski naglasio je da je Prespanski sporazum između njegove zemlje i Grčke dobar primer razvoja regionalne saradnje.Pendarovski je na video samitu, koji za lidere Zapadnobalkanske šestorke organizuje vašingtonski Atlantski savet, kazao da Atina i Skoplje pre potpisivanja Prespanskog sporazuma nisu imali potpisano ni jedan sporazum o međudržavnoj saradnji.Kako kaže, taj sporazum nije rešio samo sporna pitanja između dve zemlje, već je konkretizovao saradnju u brojnim oblastima poput trgovinske razmene, saradnje u oblasti energetike…

Pendarovski je naglasio da je Severna Makedonija tim sporazumom dobila i slobodan pristup Solunskoj luci što je, kaže on, važno ne samo za tu zemlju već za ceo region Zapadnog Balkana.“Zabeležano je veliko kretanje robe, ljudi i kapitala, a povečan je i nivo trgovinske razmene između Grčke i Evropske unije kroz korišćenje makedonske teritorije kao tranzit, što je takođe veoma bitno za nas i čini nas deo panevropskog tržišta“, zaključio je Pendarovski.

Rama: Vreme je da završimo posao sa „malim Šengenom“

Premijer Albanije Edi Rama poručio da je vreme da se završi posao sa „malim Šengenom“, u cilju regionalne integracije i saradnje, što je promovisano u formi te inicijative.Na tom putu ne treba slušati one koji žele da politizuju taj proces, jer, kako je naveo Rama, to nikada nije pomoglo, već je bilo u cilju određenih privatnih i političkih agendi.

Rama je na video samitu koji je za lidere zapadnobalkanske šestorke organizovao vašingtonski Atlantski savet započeo svoje izlaganje sentencom da su „velike stvari napravljene od niza malih stvari i malih koraka“.Kako je naveo, upravo na Zapadnom Balkanu su pokrenuti mali koraci ka ostvarenju velikog sna o regionu, koji je razvijen kroz mir i saradnju, a ti mali koraci, ističe, još važniji sada nego pre pandemije korona virusa.“Čvrsto sam uveren da je pandemija dokaz da je potrebno da se uradi ono što mi pokušavamo poslednjih šest godina, od početka Berlinskog procesa“, naglasio je Rama.

Rama je naglasio da se zbog pandemije očekuje recesija od osam odsto u našem regionu.Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, Zapadni Balkan će biti u grupi najviše pogođenih regiona zbog nedovoljne saradnje, naveo je.“Dramatično smanjenje zarade u turizmu smatram da možemo u takvim uslovima da kompenzujemo krzo više i snažnije saradnje, kroz više napredovanja i bržeg pružanja malih koraka“, naglasio je Rama.

Zajednički nacrt dokumenta o ustanovljenju „malog Šengena“, koji su tri zemlje regiona usvojile prošle godine u Tirani, zapravo je praktičan plan za ekonomski razvoj regiona, uveren je Rama.

CG i BIH na Samitu: Ubrzanje ka EU i putna infrastruktura

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić poručila je da zemlje regiona treba da sarađuju tako da ubrzaju put kao Evropskoj uniji.“Najveći potencijal za investicije su projekti iz oblasti zelene ekonomije i digitalne infrastukture“, rekla je Sekulić.

Ona je podsetila da je Crna Gora otvorila poslednje poglavlje u pregovorima sa EU, navodeći da je to važna poruka za građane, ali i za region, jer pokazuje da je na dobrom putu, iako nekada taj proces može da izgleda sporo i komplikovano.Prema njenim rečima, Crna Gora je dosta napora uložila da svoje zakone uskladi sa evropskim pravilima i da poslovno okruženje približi evropskim investitorima.

Kada je reč o regionalnim inicijativama, važno je, kaže, da se u njima prepozna šansa za dalji razvoj i dostizanje standarda za članstvo u EU, kao i za ulazak na zajedničko tržište.“Naša poruka je jednostavna – kada regionalno sarađujemo, hajde da to uradimo tako da ubrzamo put ka EU“, poručila je Sekulić.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija je na istom događaju ukazao na problem sa kolonama kamiona na granicama i poručio da je važno da se ulaže u infrastrukru kako bi se region povezao.“Vidimo kilometarske kolone na granici, na graničnim prelazima to izgleda vrlo demorališuće za sve građane posebno za ljude koji rade u transportnoj industriji“, rekao je on.

Tegeltija je kazao da situacija nije bolja što se tiče transporta ni kada je reč o turistima, koji dolaze u BiH automobilom ili autobusom.“Nama su potrebna univerzalna rešenja radi smanjenja broja ljudi na granici i da se poboljša naš pristup granicama EU. Naš je cilj da budemo jednaki partneri i članica EU kao zemlja i da lako prelazimo granice drugih zemalja“, rekao je Tegeltija.

Kako kaže, zna da to nije realistično rešenje, ali ukazuje da u zemljama Zapadnog Balkana u tom smislu postoji entuzijam, ali da mora da postoji i u EU.“Kako da to rešimo? Što se tiče transporta, moramo da investiramo u infrastruktu, u granične prelaze, ali i da omogućimo da ponovo radi železnički saobraćaj“, rekao je Tegeltija.

Vilson: Teška vremena zahtevaju teške odluke

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson izjavio je da je značajno da lideri sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta zarad dobrobiti svojih građana ističući da teška vremena zahtevaju teške odluke.

On je na video samitu za lidere zemalja Zapadnog Balkana rekao da region nije bio tržišno konkuretan, jer su tržišta bila iscepkana, a sada su prvi put sve zemlje Zapadnog Balkana regiona jednaki partneri.

Vilson je rekao da su se lideridogovorili da preduzmu akcije da stimulištu ekonomski oporavak nakon pandemije Kovida-19, unaprede dugoročnu konkurentnost regiona i ojačaju atraktivnost stranih investitor.

On je naveo da su se oni dogovorili da će primeniti četiri slobode kretanja EU – robe, usluga, kapitala i ljudi, kao i da će identifikovati investicione projekte.

Vilson je istakao da je veoma važno to što na samitu učestvuju govornici iz SAD, EU, Evroatlanstkog Saveta kako bi se govorilo o saradnji u regionu.

„Ovakav zajednički sastanak veoma je važan za Evroatlantsku budućnost regiona“, rekao je Vilson.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Delimično oblačno

Trenutna temperatura 26°C

Delimično oblačno

Nedelja
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 32°C
Min: 20°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana