foto tanjug

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Sloveniji, gde će učestvovati na samitu Procesa Brdo-Brioni.

Samit će biti održan na Brdu kod Kranja, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika Republike.

Predsednik Slovenije Borut Pahor biće domaćin liderima sa Zapadnog Balkana na 11. sastanku Procesa Brdo-Brioni, čiji je cilj, kako je nedavno najavio prilikom posete Beogradu, pospešivanje evropske perspektive regiona, kao i mir, stabilnost i razvoj Balkana.

Učešće na sastanku, kako je ranije najavljeno iz Pahorovog kabineta, potvrdili su, pored Vučića, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, Albanije Bajram Begaj, trojica članova Predsedništva BiH, Željko Komšicć, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, Severne Makedonije Stevo Pendarovski i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.

„Sastanak lidera Brdo-Brioni biće prilika da se sagleda trenutna situacija u regionu i, pre svega, da se pozovu članice i institucije EU da ubrzaju proces proširenja. U neformalnoj atmosferi, lideri će moći da razmene mišljenja i o drugim aktuelnim temama“, najavljeno je iz kabineta predsednika Slovenije.

Inicijativa Proces Brdo-Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na evropskom putu.

Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.

Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije, razgovarao o Samitu i o „svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona“.

Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.

Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.

Nakon plenarnog zasedanja, uslediće pres konferencija domaćina Samita, kao i odvojene izjave zvaničnika, posle čega će se nastaviti razgovori na radnom ručku i bilateralnim sastancima.

Veče uoči samita, predsednik Slovenije priredio je neformalnu večeru za učesnike skupa, a prethodno su on i Milanović održali sastanak na kojem su razgovarali o temama koje će se naći na dnevnom redu.

Kako je ranije najavljeno iz kabineta slovenačkog predsednika Boruta Pahora, sastanak će biti prilika da se sagleda trenutna situacija u regionu i, pre svega, da se pozovu članice i institucije EU da ubrzaju proces proširenja.

„U neformalnoj atmosferi, lideri će moći da razmene mišljenja i o drugim aktuelnim temama“, navedeno je u najavi skupa.

Prethodnih godina, skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden…, ali ove godine samit se održava bez stranih zvaničnika i predstavnika međunarodne zajednice.

Ovo je jedanaesti sastanak lidera regiona, od pokretanja inicijative Procesa Brdo-Brioni, 2010. godine, kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer, Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na evropskom putu.