Vučević: Pristupne perspektive glavno pitanje za zemlje ZB tanjug

Objavljeno: 18.06.2024. 10:27 Izmenjeno: 18.06.2024. 12:05

Premijer Srbije Miloš Vučević ocenio je u Atini da Evropa nije zaokružena bez zemalja Zapadnog Balkana i istovremeno poručio da je članstvo Srbije u EU strateški cilj, kao i da će se nastaviti reforme koje bi, kako kaže, trebalo da budu podržane i konkretnim merama. Vučević je sinoć na panelu „Pristupne perspektive Zapadnog Balkana i […]

Premijer Srbije Miloš Vučević ocenio je u Atini da Evropa nije zaokružena bez zemalja Zapadnog Balkana i istovremeno poručio da je članstvo Srbije u EU strateški cilj, kao i da će se nastaviti reforme koje bi, kako kaže, trebalo da budu podržane i konkretnim merama. Vučević je sinoć na panelu „Pristupne perspektive Zapadnog Balkana i njihov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog momentuma?“, u okviru Međunarodne konferencije „Mir i održiv razvoj“ ocenio da je naziv panela upravo glavno pitanje i za sve zemlje Zapadnog Balkana. Kako je dodao, suština tog pitanja ili odgovora leži u činjenici da je svima dosta „prazne priče“, kao i da su se ljudi zasitili očekivanja, ali je istovremeno poručio je vreme da se Zapadni Balkan ohrabri i da Evropa da jasan signal. „Moramo dobiti konkretan signal iz Brisela“, poručio je Vučević uz podsećanje da su se mogu čuti različita mišljenja od donosilaca odluka iz evropskih zemalja. Vučević je istakao i da Srbija u potpunosti podržava evropski put Zapadnog Balkana i podsetio da je naša država aktivna na različitim nivoima kada je reč o regionalnoj saradnji, ali i saradnji sa EU. U tom smislu je podsetio na Berlinski proces, Brdo Brioni, Otvoreni Balkan koji je, ističe, pokazao da zemlje u regionu imaju svest o neophodnoj saradnji na regionalnom nivou. On je istakao da je za Srbija najteža tema vezana za pokrajinu Kosovo i Metohija, dodajući da bi kroz dijalog i iskustvo institucija EU moglo da se bude bliže pomirenju na terenu.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je na međunarodnoj konferenciji u Atini „Mir i održivi razvoj“ posvećenoj šestoj godini od potpisivanja Prespanskog sporazuma, da ne voli da vidi dvostuke standarde koji postoje i kada je reč o saradnji Beograda sa Pekingom – EU može, Srbija ne može, a ni kada se govori o poštovanju teritorijalnog integriteta koji je bitan u slučaju Ukrajine ali ne i Srbije. Vučević je to rekao u drugom delu panela „Perspektiva pristupanja Zapadnog Balkana i njegov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog zamaha?“, odgovarajući na pitanja moderatora o kritikama vezanim za posetu kineskog predsednika Di Đinpinga Beogradu i saradnji sa Pekingom i Moskvom iz ugla sankcija. Premijer Srbije je tom prilikom govorio i o novoj metodologiji za pristupanje EU, kada je ocenio i da bi bilo dobro kada bi dozvolili Srbiji da na putu ka EU ima barem isti ili jednak pristup kao i druge zemlje. Odgovarajući na komentar moderatora vezan za kritike zbog posete kineskog predsdnika naglasio je da je Srbija ponosna na tu posetu, da Beograd brine o nacionalnim interesima, ekonomiji i da će nastaviti da sarađuje sa Pekingom. „Ne volim dvostruke pristupe ili standarde“, rekao je premijer i podsetio da je dan pre toga Si Đinping posetio Francusku i razgovarao sa predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom EK Ursulom fon der Lajen. „I niko se na to nije žalio. Iz Beograda je otputovao u Mađarsku koja je članica EU i NATO“, rekao je Vučević. Naglasio je da ne može da prihvati to da je za Nemce u redu da posluju sa Kinom, ali je za Srbiju to zabranjeno. „Ako je dobro da Francuska ili EU sarađuju sa Kinom pretpostavljam dobro je i za Srbiju“, naveo je Vučević i naglasio da je Srbija naravno spremna da kroz evropski put uskladi spoljnu potiku i bezbednost sa EU. „Naravno, spremni smo za EU da kroz evropski put uskladimo našu spoljnu politiku i bezbednost“, rekao je on i dodao da želi da podvuče činjenicu, da je očigledno da je Poglavlje 35 ili pitanje spoljne politike i bezbednosti sada novi politički kredo EU. Prema njegovim rečima, to je najvažnije pitanje za Srbiju, važnije od reformi, koje, kako je naglasio, „ne želi da potcenjuje“. Vučević je istakao i da kada je reč o Zapadnom Balkanu možemo da govorimo samo o pet zemalja i jednoj pokrajini u smislu poštovanja međunarodnog prava. Dodao je da ako govorimo o šest država isključujemo konačan dogovor ili rešenje. Vezano za pitanje o sankcijama protiv Rusije, Vučević je naglasio da ne treba da se zaboravi to da je Srbija glasala za sve Rezolucije vezano za teritorijani integritet Ukrajine. „Mi nemamo nikakav problem sa Ukrajinom, oni su naši prijatelji. Nisu priznali takozvano Kosovo. Pitamo samo da li svi vi samo govorite o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i šta je sa našim“, rekao je Vučević. Podsetio je da je Srbija bila izložena sankcijama i da su zbog njih stradali samo obični ljudi, a ne režimi. Dodao je da se zbog sankcija koje su uvedene Rusiji ne vide konkretni rezulati na bojnom polju. „U ovom trenutku Srbija zavisi od ruskog nacionalnog gasa i nafte, ako uvedemo sankcije Rusiji, pogodićemo samo našu, a ne njihovu ekonomiju“, rekao je on i naglasio da su nam vema važni odnosi sa Kinom i Rusijom zbog Kosova i njihovim glasovima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Govoreći o novoj metodologiji za pristup EU, uvedenoj 2021, naveo je da je to dobar primer da pokažemo ko je spreman da postane punopravna država članica EU. „Naravno, spremni smo za EU da kroz evropski put uskladimo našu spoljnu politiku i bezbednost. I samo da podvučem ovu činjenicu, očigledno, da je Poglavlje 35 ili pitanje spoljne politike i bezbednosti sada novi politički kredo EU“, kazao je on. „Dozvolite nam da imamo barem isti pristup ili jednak pristup kao i druge zemlje, mislim da je pošteno“, poručio je Vučević i dodao da sve zemlje, i Ukrajina i Gruzija i Moldavija imaju neka sprona pitanja a jedino sa Srbiju čujemo imate problem sa ovim ili onim. „Bez Srbije ne možete da obuhvatite ceo Balkan“, istakao je on i dodao da je nacionalni interes svih na Balkanu napredak na putu ka EU. Na panelu organizovanom u okviru dvodnevne međunarodne konferencije povodom šestogodišnjice od potpisivanja Prespanskog sporazuma, govorio je i specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i nekadašnji premijeri Grčke Jorgos Papandreu, Severne Makedonije Vlado Bučkovski, i ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani. Šefovi država, evropski komesari, akademici iz Evrope, bivši šefovi država i stručnjaci će na Međunarodnoj konferenciji za mir i održivi razvoj, koju organizuju Institut Aleksis Cipras i Fondacija Zoran Zaev, razgovarati o budućnosti Evrope nakon evropskih izbora, procesu integracije Zapadnog Balkana, geopolitičkim dešavanjima u istočnom Mediteranu, mirnom rešavanju sporova i suočavanju sa klimatskom krizom. Prespanski sporazum potpisan je 17. juna 2018. godine, čime je okončan 27-godišnji spor o imenu Makedonije koja je, u skladu sa dogovorom Skoplja i Atine, dobila novo ime – Severna Makedonija.

Premijer Miloš Vučević izjavio je u Atini, posle više od sat vremena razgovora sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom da je njegov utisak da nema ni govora da će Aljbin Kurti ući u formiranje Zajednice srpskih opština. „To je moj utisak, ja ne mogu da kažem da je to zvanična poruka Miroslava Lajčaka ali sam stekao utisak da Kurtiju ne pada na pamet da formira ZSO. Do kraja ove godine niko ni ne vidi plan njegove aktivnosti na formiranju ZSO, da ne ulazim uopšte kakav bi bio sadržaj te zajednice”, rekao je Vučević srpskim novinarima u Atini. Vučević je kazao da ne može da kaže da je optimističniji posle razgovora sa Lajčakom ili da je dobio neka uveravanja da Priština ima dodatnu volju da smiri situaciju na terenu, ali je naveo da će Lajčak vrlo brzo posetiti Beograd i razgovarati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. „Veoma sam zabrinut za situaciju na KiM, za sudbinu našeg naroda, moramo da čuvamo naš narod na KiM, da mu pomognemo a istovremeno da budemo strpljivi da razumemo geopolitičke okolnosti, da ne nasedamo na provokacije da nas ne uvuku u ono što bi želeli“, poručio je Vučević. On je ocenio da je imao važan sastanak sa specijalnim predstavnikom EU. „Važan susret sa Lajčakom, mislim da on razume šta se dešava na terenu, meni je nejasno da niko ne može da izvrši pritisak na Kurtija ali dozvoljavam da ja nemam najbolji pregled situacije za to što se dešava“, rekao je premijer. Naveo je da su pred Srbijom ne lake okolnosti i ne lak period. „Moramo da čuvamo državu, da pomažemo naš narod na KiM, da ga sačuvamo, a da istovremeno ne ugrozimo celu državu Srbiju, da ne budemo uvučeni u neke sukobe jer bi Kurti to najviše želeo i da budemo prikazani kao negativci“, zaključio je Vučević.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je  u Atini da je na zemljama Zapadnog Balkana da iskoriste aktuelni trenutak koji postoji u EU povodom proširenja i da se približe članstvu u tom evropskom bloku. „Ako se sećate samita iz Soluna iz 2003. godine, kada su lideri EU odlučili da se ZB priključi EU, niko od tadašnjih lidera nije mislio da će 20 godina kasnije samo jedna zemlja, Hrvatska, ući u EU, a preostalih šest nisu ni blizu. To znači da nešto nije u redu“, rekao je Lajčak na panelu „Pristupne perspektive Zapadnog Balkana i njihov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog momentuma?”, u okviru Međunarodne konferencije „Mir i održiv razvoj“. On kaže da odgovornost za ovakvo stanje leži na obe strane – i na EU, ali i na zemljama Zapadnog Balkaana. „EU je morala da se bavi mnogim krizama koje nije predvidela, dok se, da budem iskren, region Zapadnog Balkana i dalje bavi prevazilaženjem prošlosti, osvrtanjem na ratove u bivšoj SFRJ. To traje predugo. Pre tri, četiri godine, došao je novi momentum, ali se onda dogodio napad na Ukrajinu“, naveo je Lajčak. On je istakao da Brisel trenutno ima novi pristup, koji se zove se postepeno pristupanje. „To znači da ne morate da čekate da uđete u EU, već to zavisi od vas, odnosno, od vašeg napretka u ispunjavanju poglavlja. Trenutno je 53 odsto građana EU za proširenje. Neće sve biti lako i ružičasto, evropske vrednosti se moraju poštovati. Ovo je Zapadnom Balkanu poziv za buđenje i mogu da kažem da je EU prvi put više entuzijastična nego ZB po pitanju proširenja. Ali, potrebne su reforme, između ostalog… Mogu da kažem da sam optimista“, rekao je Lajčak. U Atini je juče počela dvodnevna medjunarodna konferencija koja se organizuje povodom šestogodišnjice od potpisivanja Prespanskog sporazuma, na kojoj učestvuje i premijer Srbije Miloš Vučević.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da je sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem u Atini razgovarao o dijalogu i odnosima EU i Srbije. „U Atini sam se sreo sa novim srpskim premijerom Milošem Vučevićem. Dao sam mu najnovije informacije o stanju u dijalogu i govorio o odnosima EU i Srbije“, naveo je Lajčak na svom nalogu na društvenoj mreži Iks. Lajčak je sinoć u Atini, na međunarodnoj konferenciji „Mir i održivi razvoj“ koja je organizovana povodom šestogodišnjice od potpisivanja Prespanskog sporazuma, rekao da je na zemljama Zapadnog Balkana da iskoriste aktuelni trenutak koji postoji u EU povodom proširenja i da se približe članstvu u bloku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Subota
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana