Bivši lider takozvane OVK i bivši predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači  se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, na početku suđenja pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. “Razumem optužnicu, i u potpunosti nisam kriv“, rekao je Tači pred sudijma. Uvodnim izlaganjem Tužilaštva danas je pred Specijalizovanim većima Kosova počelo suđenje bivšim liderima takozvane OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Hašim Tači suočava se sa 10 optužbi za pobunu iz 1998. i 1999.

Vođe bivše OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi su se izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice, na početku suđenja pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. “Razumem optužnicu, i u potpunosti nisam kriv“, rekao je Tači pred sudijma, a isto su rekli i ostala trojica optuženih. Jakup Krasnići je dodao da je on “pomogao da se optužnica razume, s obzirom na to kakva je“, i požalio se na odlaganje početka suđenja. Uvodnim izlaganjem Tužilaštva danas je pred Specijalizovanim većima Kosova počelo suđenje bivšim liderima takozvane OVK. Predsedavajući Smit obavestio je optužene o njihovim pravima, obavezama i merama predviđenim prema pravilu 62. On ih je takođe podsetio da se zaštićenim svedocima moraju obraćati nadimkom datom u postupku, kao i da se nijedno ime zaštićenog svedoka ne sme odati.

Sprecijalizovana veća Kosova saopštila su da je u postupku protiv nekadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i ostalih čelnika OVK odobreno učešće 140 žrtava. Suđenje Tačiju, Kadriju Veseljiju , Redžepu Seljimiju i Jakupu Kranisćiju inače treba da počne sutra u 9:30 sati uvodnim rečima tužilaštva i odbrane, dve i po godine od njihovog hapšenja i dovođenja u haški pritvor u kojem se i dalje nalaze. Što se tiče žrtava, sud u Hagu je odobrio učešće onima koje su dokazale da su pretrpele telesnu, duševnu ili materijalnu štetu kao direktnu posledicu krivičnog dela navedenog u potvrđenoj optužnici. To se odnosi kako na osobe koje su pretrpele direktnu štetu, tako i na one kojima je šteta naneta indirektno, na primer, usled bliskog odnosa sa direktnom žrtvom, to jest osobom koja je, prema optužnici, ubijena ili povređena. Pretresni panel je saopštio da će izvođenje dokaza na suđenju, uključujući prve svedoke tužilaštva, početi 11. aprila. Sutra će Specijalizovano tužilaštvo izneti uvodnu reč, za šta mu je odobreno najviše pet sati. Zatim će uvodnu reč pročitati i zastupnik žrtava, koji na raspolaganju ima 45 minuta. Nakon toga, svaki od četiri tima odbrane dobiće priliku da iznese uvodnu reč, što je zakazano za 4.april. Uvodne reči zakazane su za 3, 4. i 5. april, sa početkom u 9.00 časova, a moći će da se iznesu na albanskom, srpskom i engleskom jeziku, objavljeno je na sajtu Specijalizovanih veća. Kako je precizirano u saopštenju prvobitna optužnica protiv četvorice optuženih potvrđena je 26. oktobra 2020, a menjana je 3. septembra 2021, 29. aprila prošle godine i 30. septembra prošle godine, zatim je optužnica sa manje brisanog teksta podneta je 27. februara i to je operativna optužnica u ovom predmetu. “Četvorica optuženih terete se po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica” navodi se u saopštenju. Pored toga, svaki od optuženih tereti se i u četiri tačke za ratne zločine, i to: protivzakonito i proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo. U optužnici se navodi da su ta krivična dela vršena najkasnije od marta 1998. godine pa sve do kraja septembra 1999. godine na brojnim mestima širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Prema optužnici, ta krivična dela Oslobodilačka vojska Kosova je počinila protiv stotina civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima. U optužnici se tvrdi da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići individualno krivično odgovorni na osnovu različitih vidova krivične odgovornosti za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo sistematskog napada širih razmera na civilno stanovništvo za koje se smatralo da ne podržava OVK.

Predsednik Skupštinskog Odbora za Kosova i Metohiju Milovan Drecun rekao je povodom početka suđenja Hašimu Tačiju i još trojici optuženih pripadnika tzv. OVK za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji 1998. i 1999. godine, da je srpska strana dala presudan doprinos kako bi se dokazalo da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu, odnosno da je tzv. OVK bila hijerarhijski ustrojena. On je istakao da je prikupljeno više od 30.000 dokaznih dokumenata, ali i više stotina svedočenja. „Tu su i dokazi koje je sakupila radna grupa koju sam formirao i koja je šest godina radila na prikupljanju dokaza i činjenica“, rekao je Drecun za RTS. Naveo je da se optuženi terete kako za individualnu krivicu, tako i za udruženi zločinački poduhvat, jer nisu sprečili ili kaznili potčinjene koji su počinili zločine, te da je problem za tužilaštvo predstavljalo definisanje optužnice, pošto nisu imali dokaze kojima bi pokazali da je tzv. OVK bila hijerarhijski čvrsto ustrojena organizacija. Prema njegovim rečima, iako su Albanci tvrdili da su to bile nezavisne grupe, srpska strana je tužilaštvu dostavila materijale koje su zaplenile naše snage tokom sukoba sa pripadnicima tzv. OVK, a koje omogućavaju da se dokaže hijerarhijska organizovanost. „Koliko god se trudili da kažu da ovo nije suđenje OVK, jeste suđenje OVK, jer govorimo o udruženom zločinačkom poduhvatu. Navodi se da su učestvovali svi od političkog vojnog vrha, preko operativnih zona komandanata, do najobičnijeg vojnika i tzv. vlade Kosova, sudi se celoj oranizaciji za zločine“, rekao je Drecun. Dodao je da je tokom istrage postojala dobra saradnja sa tužilaštvom Specijalnog suda, kao i da su mu tada rekli da će optužnicu bazirati na ilegalnim pritvorima. „Identifikovali smo 159 pritvora, od kojih šest u Albaniji i ponudili svu dokumentaciju. Tražili su više od 40 lokacija, optužnica je bazirana na njima i rekli su da će se zločini najlakše povezati preko tih pritvora“, naveo je Drecun. Kada je reč o trgovini organima i tzv. žutoj kući, rekao je da su mu kazali da će biti teško procesuirati taj slučaj zbog protoka vremena i manjka dokaza. „Vilijamson je još 2014. rekao da raspolažu dokazima, ali da oni u tom trenutku nisu dovoljni za procesuiranje, no nastavljaju s radom. Dik Marti je rekao da je saradnja Albanije i privremenih institucija u Prištini bila ravna nuli“, naveo je Drecun. Podsetio je i da su forenzički izveštaji sa lokacija ilegalnih pritvora, a koji su urađeni u Albaniji, urađeni traljavo i da je sud naveo da se oni ne mogu smatrati dokaznim materijalom. „Materijal koji je bio u Međunarodnom krivičnom sudu je uništen pod izgovorom da nemaju mesta da ga čuvaju u arhivi“, rekao je Drecun i dodao da je sačuvan samo izveštaj posete šefa odeljenja za istrage u kome se govori o osam svedoka i u kome se nalaze njihovi iskazi. Drecun je naveo i da je na jednoj od statusnih konferencija rečeno da su lojalni Tačiju vršili koruptivne isplate potencijalnim svedocima, podvodeći to pod putnim trškovima i zastrašivali svedoke. „Tači je više puta tražio da se brani sa slobode, isto toliko puta je i odbijen, jedan od razloga za to jeste da ne bi ugrozio svedoke. To pitanje je od izuzetnog značaja, teško je dokazati zločin bez žive reči“, naglasio je Drecun. Rekao je i da će dokazni materijal pokazati da su posle dolaska međunarodnih snaga nestajali i Albanci i da bi albanske vlasti kada traže nestale prvo trebalo da pogledaju arhivu tzv. OVK.

U uvodnom izlaganju tužilaštva na suđenju četvorici bivših lidera takozvane OVK, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, rečeno je da i pored dokaza koje tužilaštvo ima protiv optuženih, postoji mogućnost da svedoci u ovom slučaju neće svedočiti zbog straha ili lojalnosti prema optuženima. Na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, specijalni tužilac Aleks Vajting je rekao da je taj sudski spor vezan samo za zločine koje su počinila četvorica optuženih, a da teškoću za sam proces predstavlja strah koji će svedoci imati tokom sudskog procesa. Kako je dodao, strah ili lojalnost ne mogu da spreče pravedan ishod u tom sudskom postupku. Vajting je istakao da su optuženi počinili zločine i podsticali na činjenje zločina tokom rata, dodajući da je o tome obaveštena i međunarodna zajednica. Specijalni tužilac Metju Haling je u uvodnom izlaganju opisao istorijat nastanka takozvane OVK, predstavljajući ranije izjave članova te organizacije u medijima, u vezi sa “Glavnim štabom“ tzv. OVK, kao i druge izvore. On je naveo da su četvorica optuženih tokom sredinom devedesetih osnovali glavni štab OVK, i, kako je rekao, pokrenuli ovaj udruženi zločinački poduhvat, i da su, prema navodima Krasnićija, 1998. Tači i Veselji bili članovi “političkog direktorata“, da se Krasnići bavio “odnosima s javnošću“, dok je Seljimi bio “generalni inspektor“. U izlaganju tužioci su naveli da je u nekoliko saopštenja koje je izdala tzv. OVK opisano kako je ta organizacija napala 12 stanica policije SRJ na Kosovu. “Dokazi su pokazali da je 1997. godine OVK napala 12 policijskih stanica koristeći minobacače. Dokazi pokazuju da je napad organizovao Redžep Seljimi, a da su Tači i Veseli obezbedeli oružje“, naveo je tužilac. On je dodao da je u više dokumenata isticano koliko je hijerarhija bila važna u organizovanju i postojanju OVK. “Džavit Haljiti, prisećajući se razgovora 1993. sa Azemom Silom, kaže da su se složili da sve treba da funkcioniše po hijerarhiji. Od početka je hijerarhija bila važna. Hijerarhija je služila da se preduprede infiltracije, bilo je potrebno pratiti hijerarhiju do fanatičnosti“, rekao je tužilac. Tužilaštvo takođe tvrdi da ima dokaze da je Glavni štab operisao kao “jedinstvena komanda“, te da je bio “najviše telo OVK-a“ iz kog su se izdavale naredbe. Tužilac Haling je, iznoseći detalje o dokazima, rekao da je Glavni štab sprovodio i disciplinu unutar svojih jedinica, i da su vojni oficiri morali da izvršavaju naređenja svojih starešina.