Viminacijum i dalje fascinira novim otkrićima Tanjug

Objavljeno: 14.08.2016. 11:14 Izmenjeno: 14.08.2016. 11:16

U krugu termoelektrane Kostolac nedavno je pronađena bogato oslikana grobnica sa 11 grobnih mesta i novčićima iz 5. veka, ubrzo zatim i zlatne pločice sa ispisanim božanstvima na aramejskom jeziku, arheolozi vredno rade na iskopavanju logora čuvene sedme legije, a u planu je i otvaranje laboratorije za drevnu DNK-a.

Viminacijum, glavni grad provincije Gornja Mezija, površine današnjeg Beograda, krije mnoge tajne, koje 25 istraživača predvođenih direktorom Arheološkog instituta SANU Miomirom Koraćem, neprestano otkrivaju, rekonstruišu događaje iz prošlosti, a kako Korać ističe taj arheološki park će tek svetskoj nauci podariti značajna otkrića.

Poslednjih dana Viminacijum se našao ponovo u žiži javnosti zahvaljujući pronalasku zlatnih listića iz 3. i 4. veka ispisanih grčkim alfabetom na aramejskom jeziku.

Arheolozi su pronašli dečiji grob i grob jedne odrasle individue, reč je o ženskoj osobi između 25 i 35 godina starosti na kojoj nisu otkrivene patološke promene.

Dečji grob je još u obradi i u njemu je pronađen zlatni listić na kome su u 11 redova ispisana božanstva.

Korać kaže da za sada znaju samo da su imena božanstva ispisana na aramejskom jeziku grčkim alfabetom, dok su simboli na pločicama i dalje misterija.

Ta pločica je, prema njegovim rečima, možda bila amajlija za bolešljivo dete ili se na njoj pak nalaze „magične reči za pretvaranje nečega u nešto“.

Prethodno je prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja na mestu izgradnje novog bloka Termoelektrane „Kostolac“ pronađena podzemna grobnica – memorija koja je imala funkciju grobljanske bazilike.

Grobnica ima 11 grobnih mesta, bogato je oslikana, a korišćena je od sredine 3. do sredine 4. veka, što ukazuje, prema Koraćevim rečima, da su tu sahranjivati i hrišćani i pagani, i samim tim i o njihovom suživotu na prostoru Viminacijuma.

Ispod opeke arheolozi su pronašli sedam novčića koji potiču iz perioda od početka 5. veka pa do 440. godine.

Interesantno je, ističe Korać, što su oni koji su sahranjivani u toj grobnici zaliveni malterom.

„Mi koji smo istražili 40.000 grobova na Viminacijumu, nikad nismo našli takvu situaciju“, ističe Korać i dodaje da sama organizacija te građevine, višekratna sahranjivanja, zidno slikarstvo i činjenica da je tu sakrivan novac, ukazuju da su taj prostor koristili imućni ljudi.

Memorija će zbog izgradnje trećeg bloka termelektrane morati da se izmesti u mauzolej, gde će, kako kaže Korać, biti izmeštena svaka opeka i stari malter kako bi njen izgled bio vraćen.

Iskopava se i legijski logor gde je bila smeštena čuvena sedma legija poznata kao „Claudia Pia fidelis“, a brižljivo izrađeni kameni kvaderi sa ugrađenim natpisima i ulice popločane kamenim bazaltnim podlogama teškim više tona i dugim po tri-četiri metra samo nagoveštavaju šta krije „usnuli grad“ ispod zasađenih oranica.

Viminacijum je istražen samo dva posto, arheolozi rade zaštitna arheološka iskopavanja ispred napredovanja površinskog kopa , zaštitna iskopavanja u termoelektrani, spremaju se da rekonstruišu kako su izgledali bedemi rimskog grada i žele da naprave laboratoriju za drevnu DNK-a, jer im „dolaze nalazi sa novih 10.000 grobova i žele da iz pronađenih skeleta i predmeta izvuku najviše informacija“.

Zahvaljujući projektu „Danube Limes brand“, koji je uključio šest zemalja, Viminacijum je stavljen na preliminarnu UNESCO-ovu listu svetske baštine, a Korać je objasnio da im je želja da sva antička utvrđena mesta duž Dunava u Srbiji zajedno se nađu pod zaštitom UNESCO-a kao što je to slučaj sa  Hadrijanovim i Antoninovim zidom u Velikoj Britaniji.

Viminacijum je uključenh u pet velikih međunarodnih projekata, koje finansira Evropska unija, a čija je ukupna vrednost 4,5 miliona evra.

Godišnje taj arheološki park (prošle godine uvršten u 10 najbojih međunarodnih parkova) poseti kopnom 60.000 turista i 17. 000 koji dolaze brodovima, postavljen je i novi pristan za narednu sezonu, te očekuju da će veliki brodovi iz Ulma, Beča, Roterdama rado stajati i kod Viminacijuma.

Posetilac u Viminacijumu može da vidi severnu kapiju vojnog logora gde je bilo smešteno 6.000 vojnika, zatim terme, amfitetar koji je primao gotovo 7.000 ljudi, čitav niz objekata uz amfiteatar, rimsku ulicu koja je očuvana sa kamenim bazaltnim stenama, mauzolej u kome je najverovatnije sahranjen rimski imperator i njegova majka, mamut park i naučno-istraživački centar „Domus“, u kome radi 13 doktora nauka i 12 doktoranata.

Za septembar 2018. Korać najavljuje veliki Limes kongres kada će se u Beogradu i Viminacijumu okupiti 1.200 stručnjaka koji se bave rimskom vojskom i orgnizacijom rimske države.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 11°C

Pretežno oblačno

Subota
Jak vetar

Max: 14°C
Min: 6°C

Jak vetar

Vremenska prognoza za 5 dana