Đorelijevski pojašnjava da nisu školska dvorišta mesta gde se prodaje najveća količina droga, ali da jesu najopasnija mesta jer deca u školama provode dosta vremena, razmenjuju iskustva.
„Narkommanska infekcija se najbrže širi u školi i to je problem koji postoji. Ne prodaje se najviše droge oko škola, mnogo gora mesta su noćni klubovi, folkoteke, mesta gde se noću okupljaju mladi“, rekao je Đorelijevski za RTS.
Najgora stvar, kako kaže, je ako među učinicima idi dilera, što se dešava sporadično.
„Mladi se identifikuju sa društvom i okolinom je najčeščiu uzrok da uđu u zavisnost od bilo koje psihoiaktivne supstance, alkohola“, kaže on.
On pojašnjava da direktori i nastavnici ne mogu da obezbeđuju prostor oko škole i tu je najčešća zamka jer se deca u kafićima okupljaju na odmorima, ali da moraju preuzeti odgovornost za ekskurzije, proslave matura, kako deca ne bi došla u kontakt sa drogom.
Počeci zavisnosti su, nastavio je on, i dalje su marihuala, amfetamini (spid), sintetički kanabinoidi te da roditelji moraju više da se uključe da prate svoje dete i dodao da policija organizuje predavanja za roditelje u školama , ali da je odziv joiš uvek loš.
„Narkomanija jedina bolest koju čovek sam odabere, ne prenose se“, zaključio je Đorelijevski.
