Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da je Srbija lider u regionu zapadnog Balkana kada je u pitanju izgradnja saobraćajne infrastrukture jer se trenutno gradi veliki broj auto-puteva i saobraćajnica. Vesić je to izjavio za Tanjug na Kopaonik biznis forumu i naglasio da „region ne može da preživi ako nije povezan“ jer je, kako je istakao, „suština otvorenog Balkana je da se saobraćajno povežemo, da živimo zajedno jedni sa drugima. Da obezbedimo investicije i da na taj način zaista pokušamo da ljudi u svim našim zemljama žive bolje. „Radimo auto-put od Pakovraće do Požege. Nastavljamo prema Boljerame ka Crnoj Gori. Radićemo autoput prema Kotromanu do završetka do Požege. Radimo Fruškogorski koridor, zatim radimo brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica. Taj deo između Šapca i Rume će biti završen sredinom ove godine u avgustu mesecu, septembru najkasnije, a ostatak do kraja sledeće godine“, rekao je Vesić. Istakao je da je u planju izgradnja saobraćajnice koja će povezati Nakovo odnosno Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej jedan i drugi, Kikindu i Nakovo, uz granični prelaz sa Rumunijom. „Radimo Dunavsku magistralu, radimo Moravski koridor koji povezuje dva autoputa. Beorad-Niš i autoput Miloš Veliki koji ćemo završiti do Makršana prvi deo. Kruševac će već biti priključen na auto-put“, istakao je Vesić. Dodaje da i kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura postoji mnogo planova i tu se poslednjih godina veoma mnogo radi. „Poslednje dve godine dat je akcenat na železničku infastrukturu i to jeste za nas važno. Radili smo brzu prugu između Beograda i Novog Sada. Danas se stiže za 35 minuta od Beograda do Novog Sada. Sada radimo prugu između Novog Sada i Subotice“, naglasio je Vesić. Kako je rekao, ona bi trebalo da bude završena do 2024. godine i da će kada Mađarska završiti svoj deo putovanje između Beograda i Budimpešte trajati 2 sata i 45 minuta. „Sada su putevi potpisali sa EU a pre toga sa EIB i EBRD ugovore koji omogućavaju da krenemo u projekat u vrednosti od 2 milijarde 750 miliona evra, a to je izgradnja brze pruge između Niša i Beograda. Ta brza pruga će omogućavati da između Niša i Beograda dođete za 100 minuta što je zaista sjajno. A onda između Niša i Budimpešte za manje od 4 i po sata što je za sada apsolutno nemoguće“, naglasio je Vesić. Kako je rekao, u planu je nastavak brze pruge prema Preševu. „Radimo pet regionalnih pruga, radićemo rekonstrukciju dela pruge Beograd-Bar-Valjevo do Rudnice, a radićemo Stalać-Kraljevo-Rudnica prema Novom Pazaru. Na taj način pokazujemo da će izgradnja infrastrukture suštinski biti ono čemu će Srbija dati prioritet“, istakao je ministar. Dodaje da je ove godine iz budžetskh sredstava izdvojeno 3,6 milijardi evra za izgradnju infrastrukture, što je kako je rekao, „više od svih zemalja Zapadnog Balkana zajedno“. „Jer mi zaista ulaganjem u infrastrukturu ne samo da povezujemo zemlju, ne samo da stvaramo uslove za nove investicije već delujemo i antinflatorno. Iz prostog razloga, da svako novo ulaganje umesto stezanje kaiša obezbeđuje da država nadomesti manjak privatnog ulaganja zbog krize u svetu“, objasnio je Vesić. Odgovarajući na na pitanje novinara Tanjuga „koji su glavni zahtevi privrede prema ministarstvu“, Vesić je rekao da bi privrednici želeli da procedure budu jednostavnije, brže, transparentnije, da ne zavise od toga da li neko ko izdaje dozvolu razume ili ne razume zakon. Ministar dodaje i da su privrednici izrazili želju da se ubrzaju zakonske procedure, kako bi na najbrži mogući način mogli da investiraju. „Drugo imam zahteve od domaće industrije i oko toga se često borim, kad su u pitanju tenderi koje najčešće raspisuje Železnica. Vi sada imate čitav niz domaćih firmi u koje su neki ljudi uložili novac. Recimo proizvodnju vagona. Imate nekoliko firmi sada u Srbiji. Ja se sada borim i insistiram na tome, da se na svakom tenderu i onima koje raspisuje i EIB i IBFD i Evropska unija, da se domaćim firmama omogući da učestvuju. Jer ako je neko u Smederevskoj Palanci uložio novac i oživeo Gošu i zaposlio ljude, ne smemo da dozvolimo da se u Srbiji raspisuju tenderi, a da naše firme ne mogu da učestvuju na njima“, rekao je Vesić. Naglašava da je potpuno „druga stvar da li će pobediti, ali moraju da imaju šansu da na njima učestvuju“. „I to je jedna od stvari na kojoj insistiramo. Ja to striktno sprovodim. Ni naši kreditori nisu imali problem da to sprovode, samo im to do sad nije eksplicitno traženo. Tako da uz ovaj bum i ekonomski rast zemlje treba da još više ojačamo firme koje će ovde ostati još nekoliko decenija“, zaključio je Vesić.

Izgradnja železničke infrastrukture mora da se odvija brže i mi tamo gde nam pomaže Evropska unija moramo da radimo brže, zbog čega smo se dovogorili da napravimo zajedničku komisiju, zjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Ministar je najavio da će prva sednica komisije biti održana 10. marta, a komisije će nadgledati realizaciju projekata. Vesić je na panelu Kopaonik biznis foruma „ Agenda povezivanja: novi pokretač za digitalno doba“, istakao da nas očekuje ubrzano ulaganje u infrastrukturu, za šta je u budzetu ove godine obezbeđeno 3,6 milijardi evra. Vesić je rekao da će ministarstvo koje vodi na sledećoj sednici Skupštine Srbije imati četiri zakona koji potpuno usaglašavaju naše propise u železničkom saobraćaju sa propisima Evropske unije. „Mi ćemo u drugom kvartalu ove godine biti potuno usaglašeni sa EU, što je jedan od naših ciljeva“, rekao je Vesić. Govoreći o digitalizaciji u prevozu, naveo je da postoji mogućnost da se preko mobilnog telefona kupi karta za „Soko“, ali da je cilj da postoji i portal u kome će biti integrisan sav saobraćaj u Srbiji – gradski, međunarodni, međugradski, i da se na njemu mogu kupiti karte za sve vrste prevoza, uključujući i brodski. Vesić je ukazao na neophodnost uvođenja reda u održavanje infrastrukture, i naveo da se za puteve i železnice zna ko ih održava, ali ne i za mostove, nadvožnjake i slično, zbog čega se priprema zakon o održavanju infrastrukture. „Prvi put ćemo imati katastar infrastruktre i popisane sve mostove, nadvožnjake, puteve i slično a postojaće zakonska obaveza o izdvajanju sredstava za njihovo održavanje“, rekao je ministar i dodao da će se infrastruktura i osiguravati. Na pitanje da li je kasno da se optički kablovi postave i na delu auto-puta od Čačka do Požege, Vesić je rekao da je za ovu deonicu kasno, ali nije za deonice do Kotromana i Boljara. „Digitalizacija puteva biće uslov za njihovu gradnju. U saradnji sa Ministarstvom telekomunikacija na putevima ćemo imati i telekomunikacionu komponentu“, rekao je Vesić. Naveo je da je nedavno sa Telekomom Srbija dogovoreno da se napravi aplikacija za turske državljane koji prolaze kroz Srbiju, koji će moći besplatno da je dobiju na ulasku u našu zemlju, a upozoravaće ih kada voze brže, na kritične tačke na auto-putu i slično. Ovo se, kako je objasnio, radi zato što u Srbiji gine mnogo ljudi u saobraćajnim nesrećama. Šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan (ZB) Alesandro Bragonzi, ocenio je da je kada je o digitalizaciji reč tržište ZB fragmentisano, njegova struktura nerazvijena, slabo se koristi elektronska uprava, ali i da je kovid pomogao da ova oblast ojača. Prema njegovim rečima, digitalna infrastruktura je kamen temeljac privrede poput vode, struje, gasa, puteva. „Ona je ključna za razvoj, a mi se u skladu sa odgovarajućom agendom za ovaj region obavezujemo na finansiranje velikobrzinskog interneta“, rekao je Bragonzi. Naveo je da se razmatra investiranje razvoja digitalne infrastrukture u ruralnim područjima. Istakao je da dva važna izveštaja o ubrzavanju digitalnih inovacija u Evropi pokazuju da mali broj formi ulaže u napredne tehnologije i da pristup klaudu i veštačkoj inteligenciji u Evropi zaostaje za SAD.