Veliki izazovi pred Srbijom u poglavlju 24 Tanjug

Objavljeno: 02.10.2016. 12:14 Izmenjeno: 02.10.2016. 12:14

Uoči nastavka pregovora i dolaska prve grupe eksperata Evropske unije naredne sedmice, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić kaže da pred Srbijom stoje brojni izazovi u sprovođenju reformi koje se tiču slobode kretanja, bezbednosti i pravde, definisanih Poglavljem 24.

Najveći izazovi su reforme u institucijama i organima upravo zaduženim za sprovođenje reformi u Poglavlju 24, pre svega MUP Srbije i policiji, koji koordiniraju sva druga tela u sprovođenju reformi, rekla je Stojanović Gajić u izjavi za Tanjug.

„EU je jasno stavila kao merilo da je potrebno da se policija profesionalizuje, da bude efikasna i operativno nezavisna – da u istragama ne odlučuju političari nego profesionalci na osnovu prikupljenih saznanja i da, kako su definisali – policijske istrage budu slobodne od uticaja politike i upliva kriminala“, navela je Gajić.

Isti principi se, kako je napomenula, odnose i na druge organe koji igraju značajnu ulogu u istragama krivičnih dela, kao što su Uprava carine, Uprava za sprečavanje pranja novca i tužilaštvo.

Drugi veliki izazov koji se nalazi pred Srbijom jeste da pomenuti organi, a pre svega policija i tužilaštvo, pored reformisanja nauče da „igraju istom timu“ i da međusobna saradnja bude efikasna i blagovremena, navela je direktorka BCBP.

Treći, ali ne manje bitan izazov, kako je je dodala, je razvoj specijalizovanih znanja i sposobnosti koje su potrebne za razmenu podataka, na primer kod borbe protiv visokotehnološkog kriminala.

Stojanović Gajić kaže da srpske istražne organe čeka i izazov koji se tiče prelaska na nov način rada – a to je da se ne postupa samo kada se već desilo krivično delo – reaktivno, već da se na osnovu obaveštajnih podataka pokreću proaktivne istrage radi sprečavanja krivčnih dela ili sistematskog delovanja prema određenom tipu kriminala.

„Ako znamo da su na primer žrtve trgovine ljudima uglavnom sada poreklom iz Srbije i znamo u koje zemlje idu, onda zajedno sa tim zemljama treba da delamo da one ne stignu tamo i da se spreči lanac trgovine“, ukazala je Gajić.

Upravo taj vid saradnje zahteva da se postupa na osnovu saznanja i analiza, a ne snagom mišića ili po naredbi političara, smatra direktorka BCBP.

„Zbog toga je ključno merilo razvoj centralno – kriminalističko obaveštajnog sistema i uvezivanje svih baza podataka – unutar policije, kao i policije, carine, tužilaštva… kako bi analitičari mogli da ukrštaju podatke i pomažu inspektorima zaduženim za konkretne istrage“, naglasila je ona.

Stojanović Gajić je napomenula da EU ne veruje da se samo represivnim delovanjem može delovati na bezbednost, već da insistira na prevenciji kao i zaštiti prava žrtava krvičnih dela.

Prema njenim rečima, žrtvama bilo iz svakodnevnih krivičnih dela bilo iz trgovine ljudima, terorizma, potrebno je obezbediti da ne budu viktimizirane u susretu sa institucijama, kao i da im se omogući da nastave život i posle onoga što su doživele.

Funkcionisanje saradnje u oblastima koje obuhvata prostor slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga unutar EU, sve više zadire u suvereninitet svake države članice EU.

Države su se naime, dobrovoljno odrekle dela svog suverniteta i na različite načine saradnje radi postizanja više bezbednosti koja je neophodna za ekonomski razvoj.

Razlog za to je što su vremenom države članice EU shvatile da ne mogu da se bore protiv kriminalaca koji više ne poznaju granice, ako policije iz različitih zemalja ne sarađuju.

Prostor slobode, pravde i bezbednosti (Poglavlje 24) u praksi podrazumeva međusobnu saradnju, a posebno policijsku, carinsku i pravosudnu saradnju svih država članica EU, kao i usaglašavanje politika migracija, azila, viza, bezbednosti spoljnih granica EU, borbe protiv organizovanog kriminala, droge, terorizma, trgovine ljudima, visokotehnološkog kriminala.

Takođe podrazumeva carinsku saradnju, borbu protiv falsifikovanja evra i pravosudnu saradnju u građanskim i krivičnim stvarima.

Naša država je povodom otvaranja Poglavlja 24 obećala da će do 2020. biti spremna da prevede u praksu većinu pravnih tekovina EU, sa izuzetkom pravila koja se tiču bezbednosti spoljnih granica – šengenskog prostora jer zahteva velika ulaganja u infrastrukturu.

Na tome će biti naglasak tek kad postanemo članica EU, dok će carinska i vizna politika početi da se primenjuju danom stupanja u članstvo.

Predstavnici Evropske komisije, kako je ranije najavljeno, treba da dođu u posetu Srbiji prve nedelje oktobra, radi ocene da li država ispunjava svoje obaveze iz akcionih planova za poglavlja 24 kao i 23 koje se tiče pravosuđa, borbe protiv korupcije i osnovnih prava.

Tokom razgovora srpski pregovarači i predstavnici EK dogovoraće konkretne načine izveštavanja EK o ispunjenju planiranih ciljeva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 15°C

Pretežno vedro

Nedelja
Promenljivo oblačno

Max: 24°C
Min: 11°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana