Uz himnu „Bože pravde“, u Solunu sahranjen čika Đorđe Mihailović tanjug

Objavljeno: 06.07.2023. 12:18 Izmenjeno: 06.07.2023. 14:01

Deda i otac čika Đođa sahanjeni su takođe na Zejtinliku.

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu, sahranjen je u Solunu, uz vojne počasti i himnu „Bože pravde“- Sahrani su prisustvovali ministar za rad, zapošljavaje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a čuvara Zejtinlika na večni počinak ispratili su i rodbina, poštovaoci, delegacije Srbije i Grčke. Kako je ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević rekao ranije za Tanjug, čika Đođe će biti sahranjen u grobnici pored oca i dede koji su, takođe, čuvali grobove srpskih junaka poginulih na Solunskom frontu. Đorđe Mihailović, čovek moralno i na svaki drugi način dostojan veličine naših predaka stradalih u Prvom svetskom ratu, koji je čuvao sećanje na stradanje srpskih vojnika na Solunskom frontu kao sveti gral i luču života, preminuo je 2. jula, u 96. godini. Rođen je u Solunu 1. maja 1928. godine. Bio je treća generacija Mihailovića, čuvara srpske istorije i seni srpskih vojnika poginulih tokom proboja Solunskog fronta. Znao je priču o skoro svakom stradalom junaku čije kosti počivaju na Zejtinliku. Na tom groblju, koje je jedno od najznačajnijih simbola srpskog nacionalnog bića, počiva 7.441 ratnik. Odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena. Pre 10 godina o njemu je snimljen dokumentarni film „Poslednji čuvar“. Pre dve godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon uručili su mu u ime države priznanje „Majka Srbija“, a 2020. dobio je i sprski pasoš, što mu je bila životna želja, zahvaljujući ministru Ivici Dačiću kome se poverio, a koga je kao i brojne sprske zvaničnike i svakog građanina Srbije i šire, decenjima dočekivao na srpskom vojničkog groblju na Zejtinliku. „Živeo sam za dan kada mi je Srbija dodelila državljanstvo. Živeo sam, jednako, kao i u nadi da doživim stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, a vama sam to, onda, poverio. Dočekao sam, eto, i jedno i drugo“, rekao je Mihailović tog dana kada mu je pasoš uručen. Dodao je da je to priznanje i za njega i za njegove pretke, koji su obavljali tu časnu dužnost. O čika Đorđu napisana je i knjiga „Čuvar svetih humki“, a u Republici Srpskoj snimljen je film „Čuvar časti i ponosa – Đorđe Mihailović“ Prvi čuvar groblja bio je deda čika Đorđa, Savo, solunski dobrovoljac, rođen 13 kilometara od Kotora, u Grblju, koga je, kako neki izvori kažu, kralj Aleksandar imenovao na čelo državne komisije da sakupi posmrtne ostatke saboraca i prijatelja sa bojišta i 250 grobalja širom Solunskog fronta. O njihovim grobovima brinuo se do 1928. godine, kada je umro i kada je čuvanje započete tradicije, ali i istorije, nastavio Đođev otac Đuro koji je grobove srpskih junaka sačuvao tokom Drugog svetskog rata od nacističke pljačke, ponekad i lukavstvom tvrdeći da NN na krstu na srpskom jeziku znači Nepoznati Nemac. Nakon smrti 1961. godine tu ličnu časnu dužnost, više od šest decenija neumorno sa velikom ljubavlju i predanošću obavljao je čika Đorđe. Svakog putnika namernika dočekivao je sa šajkačom, u vojničkoj jakni i cokulama, i uz pitanje “odakle ste“ pričao priču o poginulim junacima toga kraja, a nije bilo mesta u Srbiji za koje nije čuo iako nikada nije bio, jer je iz svakog bar neko stradao na Solunskom frontu. Deda i otac čika Đođa sahanjeni su takođe na Zejtinliku. Nagrada „Majka Srbija“ dodeljuje se za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanju i jačanju međusobnih veza, unapređivanju ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu. Kada je uručena čika Đorđu rekao je: „Ja sam siromah iz siromašne porodice. Nisam bio ni mnogo dobar đak. Voleo sam samo istoriju i geografiju. Ceo svoj život posvetio sam groblju“.

Đorđe Mihailović čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik, koji je  sahranjen u Solunu imao je, pred kraj svog zemaljskog života samo jednu želju – da počiva kraj oca Đura i dede Sava i među svojom braćom i zemljacima, vojnicima slavnih srpskih pukova i divizija iz Prvog svetskog rata, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavaje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković. On je rekao da ima veliku čast to što danas u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u ime Vlade Srbije, ali i u svoje ime kao ministar pri čijem resoru je 60 godina radio Đorđe Đurov Mihailović, može da se obrati i održi poslednje slovo, njemu koji ih je danas okupio, navedneo je u saopštenju. „Srpski velikani često su živeli i umirali van Srbije. Danas, naši plemići, književnici, naučnici širom sveta počivaju daleko od Otadžbine, koju su zadužili za života svojim postignućima“, istakao je Selaković. Prema njegovim rečima, nad njihovim svetlim grobovima, kada nas put do njih nanese, puštamo suzu poštovanja i zahvalnosti, ali i krivice, znajući da im je gotovo svima poslednja i neuslišena želja bila da počivaju u otadžbini, među svojima. „Neke od njih smo kroz istoriju uspeli da prenesemo kući, i od Hercegovačke Gračanice do Stražilova iznikli su belezi naše večne nacionalne zahvalnosti – crkve, memorijali, spomenici. Ali, kako da se srpski narod oduži nekome ko velikih želja nije imao, nekome ko je, poput naših svetitelja, bio oličenje skromnosti?“, zapitao se on. Deda Đorđe nije bio rođen u Srbiji, rekao je Selaković i dodao da je postojbina njegovih Mihailovića bio „dični“ Grbalj u Boki Kotorskoj, ali da u životu nije upoznao mnogo ljudi koji su Srbiju voleli više od njega i dičili se svojim Srpstvom do poslednjeg daha. „Svako ko ga je poznavao zna da je njegova ljubav bila nesebična i bezinteresna, ali i da je voleo neku idealnu Srbiju, jer život je proveo čuvajući najbolje iz roda srpskog. Njegovo srce stremilo je, kao u pesmi, uvek negde tamo daleko, daleko od mora, ka neostvarenim životima svih ovih naših junaka i mučenika sahranjenih na Zejtinliku“, poručio je Selaković. On je rekao da mu danas sa dostojanstvenom tugom prenosimo pozdrave čitavog Srpstva, sa svih strana, da ga pozdravljaju desetine hiljada potomaka naših ratnika koje je čuvao, generacije srpskih maturanata koje je primao uvek raširenih ruku i vodio ih u stradalnu i slavnu epopeju Velikog rata, pozdravlja ga svako od nas kome je po prezimenu znao odakle je i u kojoj diviziji i puku su mu služili preci; poslednji pozdrav šalju mu i naša braća i sestre sa Kosova i Metohije za koje je uvek pitao i uvek nas bodrio rečima da u borbi istrajemo. „I upravo sa tih strana naš narod mu, u znak zahvalnosti i kao obećanje da će biti upamćen, šalje simboličan pokrov – po grumen slobodne zemlje iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore“, istakao je Selaković. Prema njegovim rečima, čitavih šest decenija učio je mnoge generacije mladih kako se vole srpski narod i Srbija. „Bio je čuvar sećanja i vaspitač, a učio nas je da nema veće časti od one da se služi Otadžbini, i da svaki posao, ako je častan, nije posao, već poziv i poslušanje. U tom smislu, on je čitav život, iako bez ratnog rasporeda, bio pravi srpski vojnik“, istakao je Selaković. Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu, sahranjen je danas u Solunu, uz vojne počasti i himnu „Bože pravde“- Sahrani su pored Nikole Selakovića, prisustvovali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a čuvara Zejtinlika na večni počinak ispratili su i rodbina, poštovaoci, delegacije Srbije i Grčke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Petak
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana