Ministar finansija Siniša Mali održao je završni sastanak sa Misijom MMF-a u Beogradu i na kraju druge revizije aranžmana zaključeno je da se Srbija dobro izborila sa krizom izazvanom pandemijom kovida 19, te da je sada važno održati makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, pogotovo u uslovima velikih neizvesnosti koje su izazvane globalnim dešavanjima.
Kada je reč o aktuelnom aranžmanu, ministar Mali je, u razgovoru sa Misijom MMF-a koju je predvodio Jan Kes Martejn, istakao da je ispunjen veliki broj ciljeva, te da je važno nastaviti sa stukturnim reformama, a naročito u domenu javnih preduzeća.
U tom smislu najvažnije su reforme preduzeća iz energetskog sektora, kako bi spremno dočekali narednu zimu, kao i efikasan menadžment u tim preduzećima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Kako je navedeno, biće nastavljene aktivnosti na reformi Poreske uprave, a ukazano je i na značaj projekta e-fiskalizacije, koji podrazumeva da će od 1. maja svi obveznici fiskalizacije imati nove fiskalne uređaje, koji će u realnom vremenu biti povezani sa Poreskom upravom, što će dosta doprineti borbi protiv sive ekonomije.
Takođe, kontatovano je da je važan i projekat e-faktura, koje će za javni sektor biti obavezne od 1. maja 2022. godine.
Tema posete je bio i novi sistem za obračun zarada u javnom sektoru „Iskra“, koji će u potpunosti uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, što je jedan od reformskih ciljeva.
Sagovornici su se saglasili da je dobro što je nastavljen priliv stranih direktnih investicija, a pogotovo što se i trenutno odvijaju razgovori sa velikim investitorima, što je odličan pokazatelj stanja naše ekonomije.
Mali se osvrnuo i na makroekonomske pokazatelje i naveo da je Srbija prošlu godinu završila sa privrednim rastom od 7,4 odsto, da je nezaposlenost u četvrtom kvartalu 2021. godine bila 9,8 odsto, što je na nivou pre pandemije, kao i da je javni dug pod kontrolom.
On je naveo i da su privrednom rastu značajno doprinele kapitalne investicije koje se realizuju, te da je u toku izgradnja 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, kao i investicije u zdravstvo i zelenu agendu.
Srbija je u junu prošle godine sklopila novi savetodavni aranžman sa MMF-om Instrument za koordinaciju politika (The Policy Coordination Instrument – PCI), koji će trajati do kraja 2023. godine.
Ocena MMF-a: Srednjoročni izgledi Srbije ostaju povoljni
Srpska privreda je dobro prošla kroz pandemiju kovid-19 i srednjoročni izgledi zemlje ostaju povoljni, ocena je misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru drugog razmatranja rezultata dogovorenog ekonomskog programa podržanog nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike.
Misija MMF-a je konstatovala da se, nakon blagog smanjenja u 2020. godini, realni bruto domaći proizvod u 2021. godini snažno oporavio, beležeći rast od 7,4 posto i približavajući se svom pretpandemijskom trendu, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.
Tokom sastanaka, misija MMF-a ocenila je i da je Srbija pokazala da ima dobar sistem upravljanja u kriznim situacijama.
„Srbija je svoje mehanizme odbrane gradila na vreme, o čemu svedoče i visoke devizne rezerve i geografska i projektna rasprostranjenost investicija, što nam sada omogućava da bolje upravljamo krizom”, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Misija smatra da će veliki ekonomski šok koji utiče na globalne ekonomske izglede, a posebno na Evropu, time i na Srbiju, ostaviti trag na ekonomski oporavak svih zemalja kroz poremećaje u lancima snabdevanja, veće svetske cene robe, efekte na globalne finansijske uslove, poverenje i niži rast trgovinskih partnera.
Inflacija je podstaknuta rastućim cenama hrane i svetskim cenama energenata, dok je bazna inflacija u Srbiji ostala znatno niža.
Misija MMF-a je konstatovala da je u Srbiji i u aktuelnim uslovima kurs dinara ostao stabilan i da je očuvana stabilnost finansijskog sektora.
„Važan faktor stabilnosti u Srbiji, što i ova kriza pokazuje, jeste stabilnost deviznog kursa i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi. Ni tokom prethodnih mesec dana, kao ni tokom prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, nismo dopustili da spoljni šokovi dovedu do prekomernih oscilacija deviznog kursa”, rekla je guverner Tabaković.
Konstatovano je takođe da je bankarski sistem u Srbiji dobro kapitalizovan i likvidan, a Misija je pohvalila i brz odgovor NBS kako bi se sprečilo prelivanje eksternih šokova na domaći bankarski sistem, što je bilo ključno za očuvanje finansijske stabilnosti.
Pored toga, MMf je zaključio da je NBS blagovremeno reagovala u vezi sa Sberbankom Srbija i da je brzo završena transakcija kojom je Sberbanka Srbija postala deo jake domaće bankarske grupe s visokom kapitalizovanošću i snažnom pozicijom likvidnosti.
Prema mišljenju MMF-a, Narodna banka Srbije je pojačano snabdevala finansijski sistem dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi se zadovoljila povećana tražnja, i takođe smatra da je fiskalni rezultat u 2021. bio bolji od očekivanog, podstaknut oporavkom poreskih prihoda.
U eazgovorima je konstatovano i da su vlasti u Srbiji formirale radnu grupu koja će pomagati kompanijama da prebrode poremećaje u lancima snabdevanja.
Kao prioriteti politika za naredni period navode se očuvanje makrofiskalne i finansijske stabilnosti, ublažavanje uticaja tekućeg eksternog šoka i nastavak reformi za očuvanje snažnog rasta i dalje povećanje njegove inkluzivnosti.
Misija MMF-a zaključuje i da srednjoročni izgledi Srbije ostaju povoljni, podržani posvećenošću vlasti strukturnim reformama.
„Narodna banka Srbije godinama unazad održava stabilnost ne samo na deviznom već na celokupnom finansijskom tržištu i tako ćemo nastaviti da radimo i u narednom periodu. U punoj koordinaciji svih politika, u Srbiji ćemo voditi računa da i u aktuelnim globalnim neizvesnostima obezbedimo maksimum povoljnih uslova poslovanja u Srbiji i da ostanemo garant stabilnosti i mira”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
