„Lingvistika bez granica“ – pod ovim motom, od 9. do 13. decembra u Hotelu „Prezident“ održava se Prvi evroazijski kongres lingvista. Veliki međunarodni naučni događaj okupio je preko 500 naučnika iz 46 zemalja. Održan je povodom obeležavanja 300. godišnjice Ruske akademije nauka. U okviru kongresa predstavljeni su ključni pravci razvoja savremene lingvistike i vodećih svetskih naučnih škola.

Kongres je održan na inicijativu Instituta za lingvistiku Ruske akademije nauka i uz podršku Ministarstva nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije. Organizacioni komitet kongresa predvodili su predsednik Ruske akademije nauka Genadij Krasnikov i ministar nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije Valerij Falkov. U ovoj jedinstvenoj platformi za razmenu mišljenja i iskustava učestvovali su lingvisti iz celog sveta, prezentujući svoja istraživanja o rešavanju najaktuelnijih  problema u nauci o jeziku.

Na svečanom otvaranju kongresa, Aleksandar Moldavan, šef odseka za jezik i književnost Odeljenja istorijskih i filoloških nauka Ruske akademije nauka, primetio je sledeće: „Značaj lingvistike u naučnom saznanju čoveka ne može biti precenjen. Sadašnja faza razvoja veštačke inteligencije otkriva sve dublje veze i zavisnosti između jezika i mentalne aktivnosti. Stoga je prirodno da se ovo pitanje predstavlja na ovom kongresu, a prioritet u raspravi o pitanjima računarske lingvistike imaju radovi koji povezuju računarsku lingvistiku sa veštačkom inteligencijom.” Na otvaranju je govorio i Aleksandar Alimov, direktor Odeljenja za multilateralnu humanitarnu saradnju i kulturne odnose Ministarstva spoljnih poslova Rusije. On je učesnicima kongresa pročitao pozdravnu poruku zamenika ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandra Pankina, istakavši: „Rusija ulaže dosledne napore da unapredi profil obrazovanja i nauke kako bi rešila postojeće globalne probleme i obezbedila progresivan rast blagostanja celog čovečanstva.

Naša zemlja je jedan od vodećih u svetskoj nauci i glavni izvoznik obrazovnih usluga.

Učesnike je pozdravio i Vladimir Tolstoj, generalni direktor Državnog muzeja Lava Tolstoja u Moskvi, predsednik MAPRIAL-a i ROPRIAL-a, koji im je zahvalio na pažnji koju su posvetili kongresu: „Ljudi koji rade u institucijama – u zemljama koje danas nisu tako prijateljske prema Rusiji kao što bismo svi želeli, siguran sam,  osetili su izvestan pritisak u svom okruženju. Ipak, svi smo tu, siguran sam da će rad biti plodonosan, koristan, a što je najvažnije, to je komunikacija na marginama i jednostavno prilika da podelimo kako živimo, radimo i šta nam je potrebno da bismo nastavili da radimo i unapredimo lingvistiku.

Plenarni govornici kongresa bili su: akademik Ruske akademije nauka Aleksej Gipijus, dopisni član Ruske akademije nauka Jevgenij Golovko, profesor Kalifornijskog univerziteta u Berkliju (SAD) Johana Nikols, profesor Univerziteta u Lajpcigu Martin  Haspelmat, holandski lingvista Alan Čenki, profesor Univerziteta  Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju Aiša Kidvai, finski lingvista Juha Janhunen i drugi poznati istraživači. Pored 8 plenarnih izveštaja, održano je 18 paralelnih sekcija, 22 okrugla stola i tri velike sesije.

Teme su pokrivale  osnovne probleme lingvistike, uključujući sve grupe jezika Evroazije i drugih regiona sveta, kao i opšte probleme lingvistike. Kongresa je  obuhvatio teme kao što su „jezička raznolikost i promenljivost“, „teorija jezika od fonetike do pragmatike“, “ govor i višenamenska komunikacija „, „Psiho- i neurolingvististika“, “ Lingvistika i veštačka inteligencija „,“ Sociolingvistika“, “ Indoevropski jezici u Evropi „, “ Ruski jezik „, “ Turski jezici „, “ Jezici Kavkaza „, “ Iranski jezik “ Semitski jezici “ Jezici Južne Azije  “ Jezici Urala “ Jezici Sibira“, „Kineski jezik i Jugoistočna Azija“, „Jezici Afrike“.

Bilo je moguće čuti skoro 600 radova i lično i onlajn! Među njima rad Pavela Rudneva sa Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta – „Odgovori sa više fragmenata i značenje negativnih reči na ruskom jeziku“, Džejmsa Karija sa Univerziteta Aljaske „Vremenska perspektiva i hipoteza Dene-Jenisejska “, Rafaela Tirada sa Univerziteta u Granadi – „Funkcionalno-semantičko polje ličnosti na ruskom i španskom“, Natalije Ringblom iz Stokholma – „Oprez: vreteno! Nasleđe ruskog u kontaktu sa švedskim“,Sandžai Kumar iz Karačija – „Jezički pejzaž Pakistana: može li ruski jezik da stekne popularnost u zemlji u kojoj dominira engleski?“, Vjačeslava Terkulova sa Donjeckog državnog univerziteta – „Grad kao rečni entitet: na zadacima regionalne leksikografije“.

Radni jezici kongresa bili su engleski i ruski (sa simultanim prevodom). Neke plenarne sednice bile su propraćene prevodom na znakovni jezik . Poseban okrugli sto bio je posvećen i znakovnom jeziku gluvih. Dodatni prostori za održavanje kongresa bili su Institut za lingvistiku Ruske akademije nauka, Moskovski državni lingvistički univerzitet, Viša ekonomska škola Nacionalnog istraživačkog univerziteta i Biblioteka  N.A. Nekrasov.

Pored naučne komponente, program kongresa je obuhvatio događaje koji imaju za cilj privlačenje mladih u naučnoistraživački rad i popularizaciju lingvističkih znanja. Mladi istraživači su se upoznali sa najnovijim dostignućima u proučavanju jezika u svoj njegovoj raznolikosti. Na primer, Igor Šaronov sa Instituta za ruski jezik  A.S. Puškin i Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke predstavili su Projekat rečnika savremenog ruskog govornog bontona, a Sonu Saini, predsednik Unije ruskih prevodilaca Indije, govorio je o novim pristupima u oblasti prevođenja u kontekstu aktivnosti BRIKS-a i ŠOS-a.

U okviru kongresa održane su javne rasprave o društveno značajnim lingvističkim temama za široku publiku. U biblioteci  N.A. Nekrasov  održala je predavanje pod nazivom „Mozak i jezik“ akademik Ruske akademije obrazovanja, direktor Instituta za kognitivna istraživanja Sankt Peterburškog državnog univerziteta Tatjana Černigovska. Ona je rekla da je važno poznavati aktivnost ljudskog mozga da bi se jezik razumeo kao složen sistem. Brojnu publiku okupila su i predavanja pod nazivom „Dijalozi o jeziku: promene i preokreti“ glavnog istraživača Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke Maksima Krongauza, istraživača na Visokoj školi ekonomije Elizavete Gromenko, vanrednog profesora na Visokoj ekonomskoj školi i Tjumenskoi državnom univerzitetu Oksane Moroz i vodećeg istraživača u Centru za interdisciplinarna istraživanja MIPT Valerija Šulginova.

Jezička olimpijada je jedan od načina da se pronađu talentovani učenici koji su zainteresovani za jezik. Doktor filologije, vodeći istraživač Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka Svetlana Burlak  je ispričala sa kakvim se problemima susreću lingvisti u toj oblasti.  Deo javnog programa bila je i

diskusija o ugroženim jezicima „Crvena knjiga jezika“.