Predsednik Turističkog saveza Budve Mladen Franović kaže za Tanjug da je predsezona prevazišla očekivanja i da je poseta u maju bila za 50 posto jača nego lani, a da je juni „bio bolji“ za 20 procenata, tako da su pokazatelji odlični kako po broju gostiju i broju noćenja, tako i po finansijskim rezultatima.

“Nemamo nikakvog razloga da brinemo za sezonu. Upravo smo ušli u špic i očekujemo da će ova sezona, ako se ovako nastavi, biti rekordna, odnosno bolja od prošle koja je bila sjajna”, ističe Franović.

Prošle godine, kako dodaje, ostvarili su blizu pola milijarde evra priliva.

“To pokazuje kolika je ta turistička snaga i šta je to što opština Budva, odnosno Budvanska rivijera i naša regija pruža i šta sve može kad je turizam u pitanju. To je nešto što se ove godine može prevazići i što željno očekujemo, maksimalno se trudimo i maksimalno smo spremni da taj rezultat i ostvarimo”, navodi Franović.

Prema njegovim rečima, nabrojniji posetioci u Budvi su iz bivših republika Sovjetskog Saveza,uglavnom Rusi, ali ima i Ukrajinaca, Belorusa i Kazahstanaca – i svi oni čine oko 35 odsto od ukupnog broja turista.

“Onda dolaze nama najdraži gosti iz okruženja, iz bivših jugoslovenskih republika, sa Srbijom na čelu. Prošle godine smo zabeležili 200 hiljada posetilaca iz Srbije. To je oficijelno, a po nekim našim procenama bilo ih je možda čak i duplo više”, napominje Franović,što kako kaže opravdava optimizam da će ova godina biti još uspešnija od prošle.

Pored gostiju iz Srbije i Republike Srpske, Federacije BiH, Makedonije, ima dosta posetilaca i iz susedne Albanije, a tu su i gosti iz Zapadne Evrope, koji su, kako kaže, “jedno osveženje, jedan novi momenat, naročito u predsezoni i postsezoni”.

Tradicionalno znatnom broj turista dolazi iz centralne Evrope – iz transverzale Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska, koji inkliniraju ka crnogorskom tržištu i zbog toga što, kako objašnjava sagovornik Tanjuga, crnogorsko primorje nema visoke cene poput onih u okruženju.

“Moram da naglasim da je turizam kao moda – menja se. Sad je nešto u trendu, pa onda više nije, i zato je naša obaveza da stare goste animiramo da nam opet dođu da ih sačuvamo, a nove da prizovemo. O tome jako vodimo računa”, kaže Franović.

Cene smeštaja su šarolike u zavisnosti od kategorije objekta. Krevet u apartmanu u vrlo kvalitetnom privatnom smeštaju se može naći za 10 evra po osobi, a onima koji vole i mogu sebi da priušte luksuz, primera radi na Svetom Stefanu, potrebno je par hiljada evra.

Franović tvrdi da ni restorani ni zabava nisu skupi i da svako može da nađe ono što mu odgovara.

„Mobilijar na plaži može da se plati osam evra, a može i 80 evra, zavisi od toga koja je plaža. Možete naći plažu i bez mobilijara. Sad smo radili na tome i morska komora nam je izašla u susret zajedno sa opštinskim organima organima vlasti, tako da je određeni broj gradskih plaža potpuno slobodan i na njima se, kao u stara vremena, može doći sa vlastitim peškirom, prostreti i uživati u blagodetima sunca i mora”.

Južnije niz crnogorsku obalu, svoje mesto na nebu atraktivnih turističkih odredišta sve više jača i opština Bar. Mada je na glasu i u široj javnosti, pre svega, poznat kao luka, turisti u sve većem broju Bar biraju kao poželjnu destinaciju za godišnji odmor.

Direktor Turističke organizacije Bara, Emil Kukalj, s ponosom ističe da je turizam u Baru generalno u usponu u poslednjih deset godina, a takav trend beleže i ove godine.

Prema njegovim rečima, ovih dana u barskim hotelima i privatnom smeštaju boravi oko 17 hiljada gostiju, što je za oko 10 odsto više nego u uporednom periodu 2017. Takođe registruju promenu strukture gostiju u odnosu na prethodni period.

“Pozitivni trendovi su prisutni sa tradicionalnih tržišta iz kojih nam dolaze gosti, pre svega iz Srbije i iz Rusije, ali imamo značajan broj dolazaka i gostiju iz zapadne Evrope, i to iz Velike, Britanije, Nemačke i Francuske“, kaže Kukalj za Tanjug.

Dolaze, međutim, i gosti sa tržišta dalekog istoka, pre svega iz Kine, što je, kako napominje, veoma važno sa aspekta smanjenja sezonalnosti turizma, budući da turisti iz Kine ne putuju samo u glavnoj turističkoj sezoni, već dolaze u pred i postsezoni.

“To je slučaj i sa turistima iz Zapadne Evrope, koji su uglavnom zainteresovani za proizvode kao što je avanturistički turizam, kultura, kao i na proizvode koji su orijentisani na privredu i koji ne zavise toliko od vremenskih prilika”.

Kukalj dodaje da analize koje je Turistička organizacija Bara sprovela u prethonom periodu pokazuju da je ostvarena potrošnja po turisti iznosila u proseku oko 450 evra, koja definitivno doprinosi rastu turističkih prihoda.

“Kakav je promet, odnosno prihod od turizma ostvaren znaće se na kraju godine kad to objavi Centralna banka Crne Gore, ali generalno i naši ugostitelji i privrednici kažu da je ova sezona definitivno drugačija od prethodnih jer imamo određeni broj gostiju koji su spremni da potroše više novca za određene turističke usluge”, rekao je Kukalj.

Bar za sada ima hotele sa četiri, četiri plus i tri zvezdice, i značajne kapacitete u privanom smeštaju, a nadaju se da će uskoro moći da se pohvale i hotelom sa pet zvezdica.

Direktor Nacionalne turističke organizacije Crne Gore, Željka Radak Kukavičić, kaže da je prosečna stopa rasta posećenosti primorski letovališta u junu iznosila oko 10 odsto, dok se u julu i avgustu ne očekuje toliki rast jer su svi kapaciteti u kontinuitetu popunjeni.

Radak Kukavičić u razgovoru za Tanjug navodi da dobri bukinzi za septembar i oktobar najavljuju da će ovogodišnja sezona biti izvanredna, ne samo po broju dolazaka i noćenja, već i po finansijskom rezultatu, koji se procenjuje na preko milijardu evra.

Prosečna potrošnja po turisti je, prema preliminarnim analizama Nacionalne turističke otganizacije, na nivou ukupne turističke privrede Crne Gore oko 78 evra.