foto tanjug

Centralni skup u Nedelji zaštite životne sredine održava se  na kalemegdanskom Donjem gradu, odakle su članice vlade Srbije, predstavnici EU i UN poručili da u borbi protiv klimatskih promena moramo biti zajedno, uz oslonac na sve građane, a posebno najmlađe.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović istakla je da živimo u izazovno i tesko vreme, ali je naglasila da su klimatske promene najbitnija kriza sa kojom se suočavamo prethodnih decenija.

Naša je obaveza da učinimo sve da se u Srbiji živi u boljoj životnoj sredini, rekla je ona i dodala da je čvrsto opredeljenje Vlade Srbije da zaustavimo štetne procese i očuvamo životnu sredinu.

Naglasila je da sve zavisi od svih nas.

Ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović, rekla je da zajedno sa ministarkom zaštite zivotne sredine Irenom Vujović i potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović unutar Vlade Srbije rade kao neformalna 3E grupa.

Ona je istakla da imaju tesnu saradnju te da će to biti nastavljeno u saradnji sa EU koja je do 2027. godine 42 posto ukupnih sredstava opredelila za ekološke potrebe.

Istakla je značaj koordinacije i sinergetski efekat kako bi se sredstva efikasno koristila.

Ona je naglasila da nema uspeha i ostvarenja ciljeva u ovoj oblasti bez volje i rešenosti vlasti, finansijske podrske kako iz budzeta tako i EU, te rešenosti građana i privrede da se ostvare veliki ciljevi u zaštiti životne sredine.

Istakla je da je opredeljenje Vlade Srbije i svih partnera da se učini sve što se može, korak po korak i u svakom resoru, da se zaustave štetne emisije i očuva životna sredina.

„Nije to tako komplikovano, radi se o promenama tehnologija, strukture proizvodnje i potrošnje, drugačijim socijalnim pogledom na stanje životne sredine u kojoj živimo“, rekla je ona.

Poručila je da te promene zavise od svih nas, od rođenja, obdaništa, obrazovanja, kulture pa do načina proizvodnje i grejanja.

„Nismo mi slučajno danas ovde sve tri. Upravo su naši resori u Vladi Srbije koji pokazuju šta sve može da se uradi u zaštiti životne sredine i šta je naša budućnost“, rekla je ona.

Ocenila da je ministarka za evropske integracije pokretač svega što je urađeno i što će se tek uraditi u ovoj oblasti

„Otvaranje poglavlja 27, kao i poglavlja 15 gde je energetika jasno govore da je Srbija opredeljena samo i isključivo da sve što radi čini uz poštovanje standarda zaštite životne sredine. Kapija Karla 6 može da predstavlja simbolično i kapiju i bedem. Bedem za sve štetne emisije i prljave tehnologije, a kapiju za zdravu životnu sredinu i jedinstvo svih nas u tome“, poručila je ona.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović naglasila je da je čista zdrava životna sredina od suštinske važnosti za budućnost, a strateški put Srbije pridruživanje EU što je dokazano i otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

„Prioriteti kojima smo posvećeni odnose se na poboljšanje kvaliteta vazduha, unapređenje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i na borbu protiv klimatskih promena“, rekla je ona.

Dodala je da povećanje budžeta Ministarstva za blizu 90 odsto u odnosu na 2020. godinu jasno pokazuje da je ulaganje u zaštitu životne sredine prioritet i da će se u narednom periodu realizovati značajni infrastrukturni projekti, koji će unaprediti ekološku sliku Srbije.

Navela je da se u gotovo svakoj lokalnoj samoupravi trenutno realizuju zeleni projekti, među kojima su i projekti za pravilan tretman otpadnih voda, ali i projekti za pravilno upravljanje komunalnim otpadom.

Vujović je istakla da će se to pozitivno odraziti na kvalitet životne sredine, kao i na kvalitet života građana.

Ocenila je da značajno raste i svest o zaštiti životne sredine na lokalnom nivou jer je veliki odziv lokalnih samouprava za javne konkurse ministarstva.

Ministarka je navela da će od postojećih 3.500 divljih deponija u Srbiji do septembra biti uklonjeno 700 deponija, i navela da je do sada već 500 uklonjeno.

Ocenila je da država sistemski radi i na rešavanju pitanja istorijskog otpada u skladu sa evropskim standardima.

„Sve ove aktivnosti su potvrda da Srbija ima jasan pravac i viziju u oblasti životne sredine, ali je izuzetno važno da radimo i na podizanju svesti građana da samo udruženim snagama možemo da osiguramo čistiju budućnost“, poručila je ona.

Ministarka se zahvalila EU partnerima na finansijskoj, stručnoj i operativnoj podršci koju pružaju Srbiji, a građane pozvala da čuvaju životnu sredinu.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da sa koleginicama čini neformalnu „3E Grupu“ u Vladi Srbije jer su im resori evropske integracije, ekologija i energetika.

“ To je ono što smo prepoznali kao ključne stvari koje nas čekaju na putu reformi ka održivosti, transformaciji prozvodnje i potrošnje, novim načinima i života koji su sve više dominantni u Evropi. Svakako ni Srbija ne kaska puno, priključujemo se, ušli smo u tu maticu promena“, rekla je ona

Ocenila je da je saradnja unutar grupe tesna i bliska, pre svega zato što je u dostupni evropski fondovi Srbiji do 2027. godine čak 42 odsto sredstava upravo namenjeno projektima koji se tiču ekologije i energetske tranzicije – odnosno borbi protiv klimatskih promena.

Ocenila je da je značajno da projekti krenu sa lokala, da se radi koordinisano, sa sinergetskim društvenim efektom.

Istakla je značaj uključivanja i građana, akademske zajednice, udruženja kako bi se kroz podržane projekte sredstva iskoristila na najefikasniji način i sa najvećim efektima na ekologiju i zdravlje ljudi.

Navela je projekte u više oblasti koji su do sada finansirani sa EU.

Istakla je da će EU sredstva za podršku projektima u ovoj oblasti u narednim godinama meriti stotinama miliona evra, i posebno podvukla značaj ulaganja u edukaciju.

„Nema uspeha u ovoj oblasti dok se u jednoj tački ne susretnu pre svega politička volja i rešenost da na tome radimo, finansijska podrška koju imamo i kroz naš budžet ali i kroz dostupnost drugih fondova, i građani i privreda bez čijeg angažmana ne možemo da postignemo velike ciljeve“, rekla je ona.

Podsetila je na značaj čina u kome je Srbija 2019. godina kao jedna od 47 zemalja u svetu koja je predala dobrovoljni nacionalni izveštaj o radu na ciljevima održivog razvoja.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da zagađenje sve napada, te da svakih nekoliko sekundi u svetu nestane šuma veličine tri fudbalska terena.

Podsetio je da EU ima neke odgovore kako probleme rešiti, kao i u svetu najviše standarde u zaštiti životne sredine.

Ocenio je da je mnogo toga zajednički već urađeno i u Srbiji, te izrazio nadu da će se dobar posao nastaviti i sa novom Vladom Srbije.

Poželeo je da Srbija nastavi da menja svoje propise u ovoj oblasti kako bi se prilagođavala najvišim evropskim standardima.

Naglasio je da za ovaj posao realizacije ciljeva potreban i novac, te da u njemu Srbija može i nadalje da računa na EU podršku.

Žofre je izdvojio značaj podrške građana, svake kompanije, kuće i škole jer se samo tako zajedno može do ciljeva, i zaključio sa porukom na srpskom: „bolji smo zajedno“.

VD stalnog predstavnika UNDP Anas Karman poručio je da je najvažnije udružiti napore i rad na realizaciji ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan.

Podsetio je da je Srbija podneblje podložno uticaju klimatskih promena koje se očituju u češći sušama i toplotnim talasima, te dodao da je UNDP pozvao na konsultacije širok krug aktera kako bi bila predložena inovativna rešenja za mnogostruke probleme.

Naglasio je značaj dijaloga sa mladima koji u Srbiji pokazuju da po ovom pitanju žele da budu aktivni, i uključeni u proces donošenja odluka.

Naveo je i na poseban značaj delovanja preko mladih i dece, jer se tako može ostvariti jači društveni uticaj.

Današnju manifestaciju na Kalemegdanu kojom je i zaključena Evropska zelena nedelja u Srbiji organizovala je Privredna komora Srbiji a savetnik za cirkularnu ekonomiju u najvećoj asocijaciji srpske privrede Radman Šelmić istakao je da je za razliku od EU gde je 93 posto građana svesno da je klima problem taj procenat u regionu Zapadnog Balkana 65 posto.

On smatra da je u promeni oko prepoznavanja problema nužna edukacija, odnosno rad sa mladima i decom.

Ministarka Irena Vujović navela je niz projekata koji se realizuju u ovoj oblasti i apostrofirala izgradnju kanalizacija, postrojenja za preradu otpadnih voda i resavanje problema čvrstog otpada.

Rekla je da je 500 divljih deponija očisćeno, a narednih meseci biće još 200.

Ona je naglasila značaj edukacije kako bi sto vise građana imalo svest o rešavaju ovih problema.

O značaju zajedničkog rada kako bi zajednički cijevi bili ostvareni, govorili su šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i vd. stalni predstavnik UNDP Anas Karman.