Terzić: Sretenje veliki praznik našeg naroda, označio vasks srpske države tanjug

Objavljeno: 14.02.2023. 15:26 Izmenjeno: 14.02.2023. 15:26

Terzić je podsetio da je to bio liberalni, demokratski Ustav donet u Kragujevcu na Skupštini kojoj je prisustvovalo 2.400 izabranih narodnih predstavnika i još oko 10.000 posmatrača skupljenog naroda iz cele Srbije.

foto tanjug

 

U Srbiji se sutra, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, a prema rečima akademika Slavenka Terzića, taj veliki praznik simbolično označava buđenje i demokratski razvitak srpskog društva u prvoj polovini 19. veka. „Prirodno je da se Sretenje obeležava kao Dan državnosti, jer je ono i stvarno i simbolično izraz težnje ka obnovi srpske državnosti, ali i početak teške i duge borbe za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda“, rekao je za Tanjug akademik Terzić. Naglasio je i da je Stojan Novaković taj događaj s početka 19. veka označio kao – vaskrs države srpske. „Sretenje gospodnje, veliki praznik našeg naroda je simboličan i u tom smislu što obeležava datum početka revolucije protiv Osmanskog carstva i naciolnog preporoda svih balkanskih naroda“, rekao je Terzić. Podsetio je da su za Sretenje vezana dva događaja – prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine, „koji je na neki način bio svetla tačka u razvoju ustavnosti kneževine Srbije, ali i razvoja demokratske i slobodarske svesti srpskog naroda tokom 19. veka“. „Prvi srpski ustanak ili srpska revolucija, kako ga je nazvao čuveni nemački istoričar Leopold Ranke istovremeno je bio i socijalna i nacionalna revolucija. Ustankom koji počinje na Sretenje započinje nacionalni preporod ne samo srpskog već i svih balkanskih naroda, on je i početak borbe za nezavisnost Balkana“, rekao je Terzić. On podseća da su postojali brojni uzroci za podizanje ustanka – u 18. veku je počeo raspad Osmanskog carstva, Turska gubi niz ratova … „Sultan je krajem 18. veka pokušao da sprovede neke reforme koje su dovele do neke vrste lokalne samouprave u okviru Osmanskog carstva, međutim početkom 19. veka janjičari kao poseban odred turske vojske – čuvene čeriri dahije iz narodne pesme, zlouptrebljavaju reforme i nameću samovolju“, rekao je on i podsetio na seču 150 knezova koji su bili povod za Ustanak koji je bio „veliki dogadaj i velika divovska borba“ srpskog naroda. Podsetio je da je Karađorđe tada imao svesrpski i nacionalni program, jer je srpski narod pored Šumadije živeo u BiH, Crnoj Gori, Staroj Srbiji, u Hazburškoj monarhiji. „Imao je plan da oslodbodi ceo srpski narod, ta velika borba završena je porazom 1813. ali su ustanove i dostignuća stvorene tokom ustanka i pored vojničkog poraza srpskih ustanika nastavile da žive“, rekao je Terzić i podsetio da je Miloš Obrenović, koji je preuzeo vlast 1815. posle ustanka, na diplomatski način pokušavao da reši srpsko pitanje u Šumadiji. Terzić je podsetio da je iz perioda Prvog srpskog ustanka važna 1812. godna i to zbog Ustava 1835. „Rusija, a čiji je Srbija saveznik, zbog pohoda Napoleona na Moskvu, zaključuje mir sa Turskom – Bukureški mir čija osma tačka predviđa automiju Srbije u okvirima Osmanskog carstva“, rekao je akademik i podsetio da je do 1830. trajala uporna diplomatska borba i Kneza Miloša i ruske diplomatije da se ispuni ta osma tačka mirovnog sporazuma. Borba je, kako je naveo, završena posle rusko-turskog rata 1828/29. i još jedog poraza Turske, kada je Rusija izdiktirala uslove Jedrenskog mira i rekla da treba ispuniti osmu tačku Bukureškog mira i dati autonomiju Sbriju. Kasnije je, kako je naveo, Hatišerifom iz 1833. Srbija pripaja šest otrgnutih nahija iz Karađorđevog vremena i tako je nastala ona Srbija u vreme kneza Miloša, kojom je vladao kao mudar i inteligentan čovek iz naroda, ali dosta despotski i autokratski. „U to vreme bilo je dosta buna. Miletina buna je na neki način doprinela ideji da se Srbiji da jedan slobodoumni Ustav“, rekao je Terzić i podsetio da je to bio liberalni, demokratski ustav donet u Kragujevcu na Skupštini kojoj je prisustvovalo 2.400 izabranih narodnih predstavnika i još oko 10.000 posmatrača skupljenog naroda iz cele Srbije. Terzić dodaje da je na čelu komisije bio Dimitirije Davidović, a da je inspiracija za ustav došla iz Francuske, po nekima belgijske ustavne tradicijie. Sretenjski ustav koji je bio izraz narasle, pojačane demokratske svesti srpskog naroda u kneževini Srbiji početkom 19. veka, je, kako je Terzić dodao, utvrdio podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. „Glavnu vlast delili su knez i Državni savet, od ukupno 14 glava Ustav ima 142 člana od kojih se 30 članova odnosi na kneza srpskog, koji je dobio dosta velika ovlašćenja, ali je vlast delio sa državnim savetom – delili su zakonodavnu inicijativu. Skupština koja ima 100 članova dobila je budžetska prava. Sastajala se najmanje jednom godinšnje o Đurđevdanu“, rekao je Terzić i dodao da je knez sazivao i raspuštao Skupštinu. Knez Miloš je suočen sa otporom velikih sila, posebno Turske, Rusije koja je bila pokrovitelj nad hrišćanima Osmanskog carstva i Engleske, posle samo dve nedelje ukinuo ustav, iako je bio i „izraz narasle demoratske državotvorne svesti srpskog naroda“, rekao je Terizić i dodao da je Miloš bio svestan mogućeg otpora velikih sila – zato je Davidoviću rekao „kumašine pazi da se u nečemu ne spotaknemo“. Terzić je podsetio da su poslanici i narod nakon velike svečanosti i vatrometa upriličenog zbog donošenja Ustava, knezu Milošu poklonili sablju sa brilijantima – na rukohvatu je pisalo „Blagodarna Srbija knjazu svojemu Milošu prvomu“. Tri godine kasnije, podsetio je, donet je novi Turski ustav na inicijativu Turske i Rusije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 25°C

Pretežno oblačno

Sreda
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 25°C
Min: 17°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana