Međugodišnja inflacija u oktobru od 8,5 odsto je bila niža od avgustovskih očekivanja Narodne banke Srbije, a najnovije procene su da će ona krajem godine pasti na oko osam odsto i da će se u granice cilja vratiti polovinom sledeće godine, a zatim će nastaviti da usporava, izjavila je  guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Ona je na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji-novembar 2023“ koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekla da se za ovu godinu očekuje privredni rast od oko 2,5 odsto, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u devet meseci bio 1,6 odsto, i da će biti premašen stranim direktnim investicijama, dok će fiskalni deficit biti niži od planiranog i iznositi oko 2,8 odsto BDP-a. „Mera ograničavanja vezana za stambene kredite je dobro odmerena sa svih aspekata i njeni efekti neće ugroziti poslovanje bankarskog sektora a pozitivno će uticati na eventualne problematične kredite. Ta suma ne može da ugrozi opadajuću putanju inflacije, samo može da doprinese povećanju potrošnje“, rekla je ona. Istakla je da se u drugom tromesečju sledeće godine realna kamatna stopa Narodne banke Srbije može vratiti u pozitivnu teritoriju. Guvernerka Tabaković je navela i da se procenjuje da su centralne evropske banke, zbog opadajuće putanje inflacije, blizu kraja zaoštravanja moneratne politike, ali da će te mere ostati još neko vreme.

Ekonomija Srbije će ove godine porasti za 2,2 odsto i ubrzati rast na 3,1 odsto u 2024. godini i na 3,7 odsto u 2025. godini, navodi se u objavljenoj prognozi Evropske komisije (EK). Srpska privreda će ubrzati rast u narednim godinama pre svega zbog očekivanog rasta privatne potrošnje, niže inflacije i povećanja investicija, ističe se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu EK. Evrozona će ove godine izbeći recesiju, pošto će njena privreda porasti za 0,2 odsto u četvrtom kvartalu i za 0,6 odsto u celoj 2023. godini, navedeno je u saopštenju. EK je tako korigovala naniže svoju prethodnu septembarsku prognozu rasta evrozone od 0,8 odsto u 2023. godini, a veruje da će privreda evrozone porasti za 1,2 odsto u 2024. godini i za 1,6 odsto u 2025. godini. „Snažni pritisci na cene i monetarno pooštravanje koje je neophodno da bi se pomenuti pritisci obuzdali, kao i slaba globalna tražnja, uzeli su danak po domaćinstvima i preduzećima“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni. On je kazao da EK očekuje nešto brži privredni rast i dalje popuštanje inflacije u 2024. godini. Inflacija u evrozoni će ove godine iznositi 5,6 odsto i pasti na 3,2 odsto u 2024. godini i na 2,2 odsto u 2025. godini, smatra EK.