Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je  da se, prema novoj projekciji, ocekuje da se međugodišnja inflacija još tokom prvog tromesečja ove godine kreće oko decembarskog nivoa od 7,9 odsto ili blago iznad njega, a da zatim od drugog tromesecja opada i krajem godine se nađe u rasponu od 3,5 do četiri odsto.

„Pored toga, suočeni smo s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja i širenjem omikron soja virusa korona, na koje su vodeće svetske ekonomije različito reagovale, a što je sve zajedno dovelo do dodatnog nesklada između ponude i tražnje i novih inflatornih pritisaka na globalnom nivou“, rekla je ona.

Navela je da su u svetu naročito porasle cene energenata i hrane, s tim što, za razliku od ranijih kriza, pored cene nafte, na međunarodnim berzama visok rast beleže i cene gasa i električne energije.

Globalni rast troškovnih pritisaka i širenje omikron soja virusa korona kod naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera za posledicu su imali ne samo reviziju projekcija inflacije naviše već i usporavanje ekonomske aktivnosti i revizije naniže projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda.

„Uprkos nepovoljnim okolnostima u međunarodnom okruženju, Narodna banka Srbije zadržala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu i naredne godine iz novembra. I u 2022. godini u srednjem roku očekujemo rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto pri cemu centralna projekcija u svim godinama iznosi 4,5 odsto“, rekla je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, NBS ukupne rizike, simetrične i rizike iz međunarodnog okruženja, ocenjuje kao izraženije naniže, dok domaće rizike, u šta se pre svega ubrajaju državne investicije i sve bolji rezultati u privlačenju stranih direktnih investicija, kao izraženije naviše.

Pored toga, ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano i zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP od 6,9 odsto međugodišnje, odnosno desezonirani rast od 1,6 odsto u odnosu na treće tromesečje.

Tome je u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.

„Tokom prethodnih nekoliko nedelja imali smo priliku da vidimo da je, suprotno ranijim očekivanjima tržišnih učesnika, medugodišnja inflacija u većini razvijenih zemalja, kao i ekonomija u usponu dodatno povećana“, rekla je guvernerka NBS.

Inflacija u zoni evra povecana je sa 5,0 odsto u decembru na 5,1 odsto u januaru ove godine, pri čemu je u pojedinim članicama zone evra inflacija dostigla dvocifrene nivoe.

Iako to na prvi pogled ne potvrđuje ocene vodećih centralnih banaka o privremenosti aktuelne inflacije, treba imati u vidu da je u većini zemalja inflacija i dalje u velikoj meri vođena rastom cena energenata i hrane.

Takođe, ima zemalja koje se suočavaju i s visokom baznom inflacijom, što zbog jačanja deprecijacijskih pritisaka na njihove nacionalne valute, što zbog pregrejanosti njihovih ekonomija još od perioda pre pandemije.

Ovogodišnji Kopaonik biznis forum otvoriće svojim izlaganjima guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali, a po tradiciji četvrtog dana Foruma planirano je učešće premijerke Ane Brnabić, saopštio je  organizatori skupa Savez ekonomista Srbije.

Navodi se da će na na 29. Kopaonik biznis forumu, koji počinje za dve nedelje učestvovati sedam ministara među kojima ministar prosvete Branko Ružić, ministarke rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Poslednjeg dana ovog najznačajnijeg ekonomskog skupa u zemlji plenarna obraćanja imaće ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović.

Forum počinje 6. marta, a centralna tema biće „Srbija 2030: Agenda održivog razvoja“.

Tokom četiri dana trajanja Foruma, 200 učesnika govoriće na 33 panela, a predviđeno je i osam plenarnih obraćanja.

Na programu su paneli o ekonomskim prilikama u regionu Zapadnog Balkana i makroekonomskim trendovima u Srbiji, ali i paneli posvećeni startapovima i njihovom razvoju.

Programom su predviđene i diskusije na aktuelna pitanja iz oblasti društvenog i ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, društvene odgovornosti, održivosti i digitalizacije.

U trezorima dve milijarde evra u zlatu

Bruto devizne rezerve su na kraju 2021. godine iznosile 16,5 milijardi evra, što je za tri milijarde evra više nego na kraju prethodne godine, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da u našim trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu.

Neto devizne rezerve su na kraju 2021. bile na nivou od 13,7 milijardi evra, dodala je Tabakovićeva na redstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji.

Kako je rekla, u našim trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu, čija količina se konstantno uvećava i koja zaključno s krajem januara iznosi 37,5 tona.

„O manjim potrebama za eksternim finansiranjem govori planirano smanjenje fiskalnog deficita i prelazak u primarni suficit u 2024, kao i činjenica da se učešće javnog duga opšte države u BDP-u već u prošloj godini našlo na opadajućoj putanji i da je na kraju prošle godine iznosilo 57,5 odsto, kada je reč o dugu opšte države odnosno 56,9 odsto za centralni nivo vlasti“ istakla je guvernerka NBS.

Navela je da je deficit tekućeg računa u 2021, sedmu godinu zaredom, bio pokriven neto prilivima stranih direktnih investicija, što se očekuje i u narednim godinama.

Priliv stranih direktnih investicija u 2021. iznosio je 3,9 milijardi evra i nastavio je da bude pretežno usmeren u razmenljive sektore, kaže Tabakovićeva.

Rast privatnih investicija, zahvaljujući očuvanom poverenju i obezbeđenim stabilnim izvorima za njihovo finansiranje, uz nastavak realizacije infrastrukturnih projekata finansiranih od strane države, doprineće da se učešće ukupnih fiksnih investicija u BDP-u, prema našim procenama, ove godine poveća na 25 odsto, sa 23,7 odsto iz prethodne godine, kao i da nastavi da raste u narednim godinama.

Prema njenim rečima, povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada.

Prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru u 2021. iznosio je 1,67 miliona, što je skoro 100.000 više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

„Najveće povećanje zaposlenosti beležimo u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije – u prerađivačkoj industriji (34.000 ljudi), zatim u građevinarstvu (15.000), kao i uslugama privatnog sektora, poput IKT usluga, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Istovremeno, prosečna zarada u Srbiji povećana je za 18,5 odsto u prethodne dve godine, vođena pre svega rastom zarada u privatnom sektoru, koje su u istom periodu povećane za 19,2 odsto.“, navela je Tabakovićeva.

Istakla je da očuvano tržište rada u uslovima pandemije i dalji rast zaposlenosti i zarada predstavljaju najznačajniji izvor finansiranja lične potrošnje, za koju procenjujemo da će nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali ne prekomerno i ne generišući veće inflatorne pritiske.

„Zahvaljujući očuvanju poverenja i pune stabilnosti finansijskog sistema i finansijski sektor nastavlja da obezbeđuje sredstva za nove investicije i potrošnju i tako podržava privredni rast. U proteklih nekoliko godina, Srbija beleži gotovo dvocifren rast kreditne aktivnosti, konkretno 9,9 odsto u 2021. godini, čiji važan izvor za finansiranje predstavljaju rekordni iznosi devizne i dinarske štednje privatnog sektora“, rekla je guverner NBS.

Dodala je da je rast kredita rezultat sve boljih pokazatelja bankarskog sektora, o čemu svedoče visoka kapitalna adekvatnost i učešće problematičnih kredita, koje je u decembru iznosilo 3,5 odsto što je za 0,7 procentnih poena niže od pretkriznog nivoa s kraja 2019. godine.

Nema najava rasta referentne kamatne stope ECB

Evropska centralna banka (ECB) još nije najavila da li će u toku ove godine doći do povećanja njene referentne kamatne stope.

Ako do toga i dođe u nekom skorijem periodu, to povećanje ne bi trebalo da bude ni naglo ni veliko niti da se u u većoj meri odrazi na cenu evoindeksiranih kredita, izjavila je direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje Narodne banke Srbije Mirjana Miletić.

Ona je na februarskom predstavljaju izveštaja o inflaciji, odgovarajući na novinarsko pitanje o mogućnostima povećanja ove stope i uticaju na evroindeksirane kredite u Srbiji, navela da je ECB krenula sa smanjenjem tzv. obima kvantitativnog popuštanja ali da još nema najava da će doći do povećanja te stope.

“ ECB ističe da su povoljni uslovi finansiranja i dalje neophodni da bi se obezbedio dugoročno održiv privredni rast, tako da ako i bude povećanja nije za očekivati da bude ni veliko ni naglo niti da utiče na kredite vezane za evro kod nas“, rekla je Miletić.

Istakla je da na cenu evroindeksiranih kredita u Srbiji, utiče i euribor kao i konkurencija na domaćem tržištu, te kreditni rejting zemlje.

„Podsetila bih da je agencija Standard end Purs krajem prošle godine povećala izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, tako da u skorijem periodu očekujemo da može uslediti njegovo poboljšanje na investicioni nivo. To bi značilo i mnogo bolje uslove finansiranja i za privredu i za građane“, rekla je Mirjana Miletić.

Dodala je na nema ni najava povećanja euribora i da kada se gledaju fjučersi na euribor, projekcije su takve da bi i krajem ove godine oni trebalo da se nađu u negativnoj zoni.

Do kraja prve dekade februara 320mil.ev stranih investicija

U januaru i februaru prošle godine direktne strane investicije u Srbiji su iznosile 422 miliona evra, a ove godine samo u januaru i prvoj dekadi februara one iznose 320 miliona evra, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„Samo za taj kratki period smo uporedivi sa prošlogodišnjom rekordnom godinom“, naglasila je ona na februarskom predstavljanju izveštaja o inflaciji, odgovarajući na novinarsko pitanje o tome kako da odbrana dinara ne bude skupa.

Ocenila je da je očigledno da se odbrana dinara isplati i da je zapravo reč o investiranju u stabilnost.

Generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS Nikola Dragašević je naveo da nije bilo energetske krize Srbija bi i u prethodnom periodu nastavila da kupuje devize na tržištu.

Guverner Tabaković je istakla i da je Srbija i NBS obezbedila onima koji rade u Srbiji, a imaju osnivače u inostranstvu da svojim osnivačima akcionarima van Srbije isplate 1,17 milijardi dividendi, bez ikakvih ograničenja

„To je dodatni pokazatelj poverenja u Srbiju. Sa ovakvim trendom otvaranja fabrika i novih radnih mesta ocekujemo da ćemo se ponovo vratiti trendu popunjavanja deviznih rezervi i kupovini zlata čija cena ponovo raste i juče je bila oko 1.900 dolara za uncu“, navela je ona.

Na pitanje novinara o najavama Američke Federalne rezerve (FED) o povećanju kamata i mogućem uticaju na našu zemlju Nikola Dragašević je rekao da povećanje osnovne stope FED još nije počelo i da i mi kao i ostali svet pratimo odluke njihovog komiteta.

„Sve centralne banke će pratiti njihove odluke i globalna kretanja kapitala i shodno tome odlučivati o svojim stopama“, rekao je on.

Dodao je da će naša sadašnja stabilnost biti nastavljena i da se ne beleži da strani investotori izlaze, već da su i dalje zainteresovani za dinarske hartije od vrednosti.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je ukazala da je struktura našeg duga sada povoljna, jer je udeo evra u njemu mnogo veći nego dolara.

Tako je u odnosu na 2016. godinu kada je učešće dolara u dugu bilo oko 30 odsto, ono sada smanjeno na oko 10 procenata.