U čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva, obeležava se Savindan. Sveti Sava je na ovim prostorima stvorio vrednosti koje nas čine besmrtnima, kaže đakon Vaznesenjske crkve Boško Savić. Naš narod Savindan smatra školskom slavom ne samo jer je Sveti Sava bio književnik i zaštitnik prosvetnih ustanova već jer je zidao škole i van balkanskih granica, podseća đakon Savić.
Sečenjem slavskog kolača i priredbama, škole u Srbiji obeležile školsku slavu Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja.
Patrijarh Irinej služio svetosavsku liturgiju u Hramu
Srpski patrijarh Irinej služio je jutros svetosavsku liturgiju u Hramu Svetog Save.
Svečanost obeležavanja školske slave počela je u 9.00 sati, a njoj su prisustvovali brojni školarci iz okolnih osnovnih škola.Bogosluženju je prisustvovao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Najstariji dečji pravoslavni hor „Rastko“ će večeras držati svetosavski koncert od 18 sati na platou ispred Hrama Svetog Save, u okviru Božićnog seoceta.Oni će predstaviti praznični repertoar u čast prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save.
Najboljim učenicima, nastavnicima i institucijama ministar prosvete Mladen Šarcević uručiće Svetosavske nagrade za doprinos kvalitetu obrazovanja. Savindan je i slava mnogih porodica i institucija u Srbiji.
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. Kao školska slava proslavljao se sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti.
Gotovo pola veka Sveti Sava bio je je „proteran“ iz škola, a 1990-ih godina ponovo se vraća kao školska slava. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.
Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, 1169. godine kao najmladi sin srpskog župana Stefana Nemanje.Odrekao se svetovnog života i zamonašio kao veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj gori u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine.
U vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru. Danas je tu hram Svetog Save.
