Čak 10 do 15% dece i adolescenata u svetu imaju neki od simptoma i
znakova depresije kao što su razdražljivost, smanjeno interesovanje za
aktivnosti koje su do tada pričinjavale zadovoljstvo, poremećaji pažnje,
ishrane i sna, somatski simptomi kao što su glavobolje, bolovi u
stomaku, umor. Institut za ženski sport, ove godine, priključuje se
obeležavanju Svetskog dana mentalnog zdravlja, razgovorima na temu
depresivnosti kod dece, kao i metodama pomoći i samopomoći devojčica.
„Upravo zbog postojanje ovakve statistike i svesti o značaju mentalnog
zdravlja Institut za ženski sport od momenta svog osnivanja od strane
proslavljenog košarkaškog trenera srpske reprezentacije Marine
Maljković, broji i članove medicinskog tima koji se intenzivno bave
mentalnim zdravljem devojčica i njihovim adekvatnim psihomotornim
razvojem. U okviru svakog polugodišta Institut realizuje interaktivne i
edukativne radionice na razne psihološke teme, dok je devojčicama
psihološka pomoć dostupna svakog dana“, izjavila je Irena Anđelković,
pshiolog i član medicinskog tima Instituta za ženski sport i dodala
„Pokretanje tela oslobađa nagomilanu energiju i smanjuje nivo hormona
stresa. Čak i kratki periodi fizičke aktivnosti imaju značajno
dugotrajno dejstvo. U okviru Instituta za ženski sport, podaci koji su
dobijeni anketom devojčica ove godine kažu da čak 86% devojčica je
primetilo da ima više energije, a skoro svaka treća, odnosno 34% njih,
da je bolje raspoložena od kada redovno trenira. Takođe, 80% roditelja
primetilo je neku pozitivnu promenu kod devojčice od kada trenira“.
Kako da prepoznamo da li je dete depresivno?
Sve do šezdesetih godina prošlog veka smatralo se da su deca i
adolescenti imuni na depresiju, jer je „detinjstvo srećan i bezbrižan
period, i ne postoji razlog za depresivna reagovanja”. Međutim, istina
je sasvim drugačija. Ono što je karakteristično kod dečije
depresivnosti, a značajno se razlikuje u odnosu na odrasle je to da se
tuga i depresivno raspoloženje najčešće ispoljavaju kao razdražljivost.
Osim toga, prisutno je i smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su do
tada pričinjavale zadovoljstvo, poremećaji pažnje, ishrane i sna,
somatski simptomi kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, umor. Takođe,
problemi u ponašanju budu visoko izraženi a obično ih prepoznajemo kao
agresivnost, ispadi besa, uznemirenost, plačljivost a nisu isključene ni
suicidalne misli.
Kako roditelji mogu da pomognu u sprečavanju i suzbijanju depresivnosti
kod deteta?
Kada već postoje gore navedeni simptomi koji su dugotrajni i veoma
izraženi, neophodno je potražiti stručnu pomoć, u cilju procene da li je
detetu neophodna terapija ili se radi o uobičajenim simptomima puberteta
ili normalnoj razvojnoj fazi. Međutim, ključ je u prevenciji. Neophodno
je sa detetom konstantno razvijati odnos poverenja kako bi u svakom
trenutku roditelj imao tačan uvid u njegove misli i ponašanja. Roditelj
je dužan da pristupi sa razumevanjem, da detetu pruži osećaj sigurnosti
kod kuće, da podiže nivo njegovog samopouzdanja i da ga usmerava na
fizičke aktivnosti koje će učiniti da se bolje oseća.
Saveti za roditelje
o Nadzor spavanja, da li spavaju i koliko dugo, neophodno je da imaju
zdrav san
o Ishrana, veoma bitno je da unose što više hranljivih materija koje im
daju energiju
o Pokušajte da ih odvojite od aktivnosti koje im stvaraju stres
o Dajte im dovoljno vremena za predah u toku svakodnevnih aktivnosti
o Negujte dobre odnose koje su izgradili sa drugima i podstičite ih na
nova prijateljstva
o Naučite da prepoznate koji su znaci upozorenja da se depresivnost
pojačava
o Smanjite vreme boravka ispred ekrana i uključite ih u sportske
aktivnosti!
Ove godine tema 10. oktobra ispred Svetske zdravstvene organizacije i
Ministarstva zdravlja Republike Srbije jeste MENTALNO ZDRAVLJE KAO
GLOBALNI PRIORITET. Na Svetski dan mentalnog zdravlja, mnogi njegovi
aspekti su dovedeni u fokus. Pre početka pandemije Covid-19 procenjuje
se da je jedna od osam osoba u svetu živela sa mentalnim poremećajem, a
smatra se da je nakon nje stanje znatno lošije kako među odraslima, tako
i među decom i adolescentima. Baš u toj mlađoj populaciji depresija je
najrasprostranjeniji mentalni poremećaj.
Više od 60% devojčica osnovnoškolskog uzrasta nema redovnu fizičku
aktivnost. Institut za ženski sport uspostavio je sistem besplatnih
škola sportova za devojčice u 19 gradova širom Srbije, u kojima na čak
33 lokacija, dva puta nedeljno, radi više od 30 iskusnih trenera. Za sve
informacije i uspis možete pozvati broj telefona Instituta 063 238204,
posetiti websajt www.institutzazenskisport.rs ili putem Instagram i
Facebook profila @institutzaženskisport. Upis u besplatne škole sportova
vrši se dolaskom na prvi trening.
Institut za ženski sport vodeća je organizacija za ženski rekreativni i
prosfesionalni sport u jugoistočnoj Evropi, koju vode vrhunski sportski
stručnjaci. Institut je neprofitna organizacija osnovana sa ciljem da
omogući devojčicama i ženama da budu fizički aktivne i pomogne im da
ostvare svoj pun potencijal u životu. Institut radi na brojnim
projektima, od kojih se ističe organizacija besplatnih škola sportova i
radionica za devojčice uzrasta od 7 do 14 godina. Stručno vođene
treninge za 16 sportova na 33 lokacija i sa preko 30 aktivnih trenera u
19 gradova širom Srbije, dva puta nedeljno, trenutno pohađa više od
2.000 devojčica. Institut je osnovala Marina Maljković, košarkaški
trener i selektorka ženske košarkaške reprezentacije. Svakom sportu
potrebno je više devojčica #igrajsanama. Više informacija Facebook i
Instagram @institutzaženskisport i www.institutzazenskisport.rs
