Nove DNK analize drevnog i modernog homo sapiensa pokazale su da su neandertalci proširili svoje gene na ljude pre oko 47.000 godina, navodi e u istraživanju Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu. Novi nalazi sužavaju vremenski okvir u kojem se dogodilo ukrštanje vrsta, a prethodno se smatralo da je do toga došlo pre 65.000 do 41.000 godina, prenosi magazin Science. „To znači da svi živi ljudi bez nedavnog afričkog porekla potiču od iste populacije ljudi koja se parila sa neandertalcima u ovom novoidentifikovanom periodu“, rekao je evolucioni genetičar Kej Prufer sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu. Promene neandertalske DNK u uzorcima homo sapiensa tokom vremena nagovestile su da je većina naših gena nasleđenih od neandertalaca nastala tokom jednog perioda koji je trajao od pre 50.500 do 43.500 godina, pokazala je druga studija. „Naša analiza pokazuje da je migracija van Afrike morala da bude završena pre 43.500 godina, a raniji talasi koji su se desili pre 51.000 godina možda su bili od pojedinaca koji nisu doprineli modernim neafričkim (homo sapiensom)“, rekao je evolucionista genetičarka Prija Murjani sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Neki geni nasleđeni od neandertalaca, uključujući i one vezane za pignmentaciju, imunitet i metabolizam, postali su deo DNK homo sapiensa u roku od samo 100 generacija, otkrio je tim u Lajpcigu. Naučnici su ispitivali ostatke homo sapiensa i neandretalaca pronađenih u centralnom Evropi, ali i Bugarskoj i Rumuniji. Neandertalci su živeli otprilike 430.000 do izumiranja vrste pre oko 39.000 godina, relativno brzo nakon širenja homo sapiensa iz Afrike u područja u Evropi i Aziji, koja su okupirali neandretalci. Prethodna istraživanja pokazala su da su neandertalci bili inteligentni, da su stvarali umetnost i koristili složene metode grupnog lova, pigmente za oslikavanje tela, simbolične predmete, a možda i govorni jezik. Većina ljudi neafričkog porekla danas ima gene nasleđene od neandertalaca, otprilike 1 do 2 odsto svog DNK.