Štrajk glađu nezakonit, običan puno košta – najbolji dijalog Tanjug

Objavljeno: 14.08.2016. 11:00 Izmenjeno: 14.08.2016. 11:00

Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ukazuje da bi radnici svoje nezadovoljstvo prema poslodavcu najpre trebalo da pokušaju da reše mirnim putem uz posredovanje Agencije, a ne da u startu pribegavaju štrajku, pogotovu ne štrajku glađu.

Štrajk glađu kojem neretko pribegavaju nezadovoljni zaposleni kako bi pokušali da ostvare neka svoja prava, nije zakonit i predstavlja najštetniji i najradikalniji vid protesta, kažu u Agenciji.

Takođe upozoravaju i da „običan“ štrajk nije isplativ ni poslodavcu ni samom štrajkaču, jer su gubici veliki za obe strane, zbog obustave proizvodnog procesa, odnosno izostanka zarade.

Iz Republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova zato apeluju da se pre odluke o radikalnim potezima sindikati i zaposleni najpre obrate Agenciji.

„Naš apel je da se prekine praksa koja se u poslednje vreme vrlo često dešava – da se zaposleni u prvom koraku ostvarivanja svojih prava odlučuju na štrajk glađu. Ovo je pravna država i treba da pribegnu legalnim tokovima ostvarenja prava“, rekao je Direktor Agencije Mile Radivojević za Tanjug.

On je istovremeno pozvao sve nezadovoljne radnike da svoja prava kod poslodavca ostvare mirnim putem uz posredovanje miritelja iz Agencije, ističući da kolektivni spor pred Agencijom može da pokrene i pojedinac, a ne samo sindikat.

„Jedna od najvažnijih radnji je da štrajk bude zakonit. Tek na taj način stiču se uslovi za pokretanje postupka pred Agencijom, odnosno da miritelj iz Agencije pozove poslodavca i da se započnu pregovori o rešavanju spora“, ukazao je Radivojević.

Prema njegovim rečima, sadašnji Zakon o štrajku ne podrazumeva obavezu poslodavca i zaposlenih da obaveste Agenciju o sporu ili štrajku, tako da Agencija vrlo često nema informaciju da je do samog štrajka i došlo.

S obzirom da je u toku rad na izmenama Zakona o štrajku, Radivojević je napomenuo da će jedan od predloga Agencije za izmenu Zakona o štrajku biti da onaj ko najavljuje, odnosno stupa u štrajk ima obavezu da o tome obavesti Agenciju.

„Na taj način bismo imali blagovremenu informaciju pa bismo mogli i blagovremeno da reagujemo“, ukazao je direktor Agencije.

Kada su u pitanju delatnosti od opšteg interesa, kao što su prosveta, pravosuđe, policija, u kojima je neophodno obezbediti minimum procesa rada, Agencija po službenoj dužnosti pokreće postupak za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora.

Kada bude blagovremeno informisana o najavljenom štrajku, Agencija će moći da uloži maksimalne napore da do štrajka uopšte ne dođe, naglasio je Radivojević, napominjući da čak i ako štrajk počne to ne znači da se Agencija isključuje.

“U tom slučaju bi se nastavilo sa pregovorima sve dok se ne dođe do obostrano prihvatljivog rešenja ukoliko je moguće“, napomenuo je on.

Kada su u pitanju ostale delatnosti, Agencija bi na vreme upoznavala štrajkački odbor i poslodavca sa institutom mirnog rešavanja spora i mogućnošću angažovanja miritelja u procesu pregovora.

Inače, zadatak miritelja je da se tokom pregovora zalaže da Odbor za mirenje u roku od 30 dana donese preporuku o rešenju spornih pitanja.

Ukoliko strane prihvate njegovu preporuku, one zaključuju Sporazum.

Ovaj postupak pred Agencijom je potpuno besplatan, odnosno pada na teret države, bez obzira da li su strane u sporu iz državnih ili privatnih preduzeća.

Direktor Agencije je podsetio da za vreme štrajka zaposleni po Zakonu o radu nemaju pravo na zaradu, dok sama obustava rada podrazumeva mnogo veće gubitke za poslodavca posebno u proizvodnim delatnostima.

„Postoje procene prema kojima u velikim javnim preduzećuima jedan dan štrajka moze da košta od 50.000 hiljada nekoliko stotina hiljada evra što su veliki gubici posebno ako se štrajk oduži“, naveo je Radivojević.

On je ukazao da pokretanjem postupka pred Agencijom zaposleni ne gube ni vreme ni novac, a nisu ni u obavezi da prekinu štrajk u toku pregovora ukoliko to ne žele.

U praksi, ako je već došlo do štrajka, miritelj daje preporuku da se sa njim zastane dok traju pregovori. Tu preporuku razmatra štrajkački odbor i moze da je prihvati, ali i ne mora, ukazao je Radivojević.

U toku 2015. godine pred Agencija je posredovala u pregovorima za osam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora, dok je u prvoj polovini 2016. godine imala tri štajka i četiri kolektivna spora po drugom osnovu.

Prema Zakonu o štrajku, štrajkacki odbor je dužan da poslodavcu najavi štrajk dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i to najkasnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja – koji prema Zakonu može da traje sat vremena.

Zakon kaže da su štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka.

Takođe ne smeju da sprečavaju poslodavca da koristi i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost, niti smeju da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 5°C

Pretežno oblačno

Sreda
Oblačno

Max: 7°C
Min: 4°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana