Minhenska bezbednosna konferencija Tanjug

Objavljeno: 19.02.2022. 11:07 Izmenjeno: 21.02.2022. 14:22

On je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da nema znakova ruskog povlačenja sa granica uz Ukrajinu i da je rizik od sukoba realan, preneo je Rojters.

(AP Photo/Andrew Harnik, Pool

Stoltenberg poslao pismo Lavrovu da se uključi u dijalog

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je  da je poslao pismo ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da se uključi u dijalog u okviru Saveta NATO-Rusija kako bi se sprečio sukob u Ukrajini.

Stoltenberg je rekao da se međunarodni mir ne može uzimati zdravo za gotovo i upozorio da će predsednik Rusije Vladimir Putin „samo dobiti više NATO-a“ na svojim granicama zbog agresije na Ukrajinu, preneo je je britanski dnevnik „Gardijan“.

Prema njegovim rečima, NATO je odbrambeni savez i ne preti ni Rusiji ili bilo kome drugom ali, će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti i odbrani sve svoje saveznike.

„Trenutna kriza je mnogo više od same Ukrajine“, radi se, kako je naveo generalni sekretar NATO, o tome kako želimo da organizujemo odnose između država.

„Moskva pokušava da vrati istoriju i zaustavi prijem novih (NATO) članica“, što predstavlja pokušaj Rusije da kontroliše zapadnu bezbednosnu strategiju.

Rusija traži ono što zna da NATO ne može da ispuni

Moskva se konfrontira NATO zahtevima za koje zna da alijansa ne može da ispuni, izjavio je  generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

„Opasnost je sada kombinacija ovog masovnog vojnog jačanja sa veoma pretećom retorikom, iznošenjem zahteva za koje znaju da ih ne možemo ispuniti i govoreći: Ako ih ne ispunimo, biće vojnih posledica“, rekao je Stoltenberg na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, preneo je Rojters.

„Ovo je nova normala, da imamo Rusiju koja otvoreno osporava ključne vrednosti za evropsku bezbednost, a zatim pokazuje svoju volju da upotrebi silu ili pretnju silom da bi ostvarila svoju volju“, dodao je on.

Stoltenberg je kazao da je poslao pismo ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da se uključi u dijalog u okviru Saveta NATO-Rusija kako bi se sprečio sukob u Ukrajini.

On je naveo da nema znakova ruskog povlačenja sa granica uz Ukrajinu i da je rizik od sukoba realan.

Stoltenberg je rekao da se međunarodni mir ne može uzimati zdravo za gotovo i upozorio da će predsednik Rusije Vladimir Putin „samo dobiti više NATO-a“ na svojim granicama zbog agresije na Ukrajinu, preneo je je britanski dnevnik „Gardijan“.

Prema njegovim rečima, NATO je odbrambeni savez i ne preti ni Rusiji ili bilo kome drugom ali, će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti i odbrani sve svoje saveznike.

„Trenutna kriza je mnogo više od same Ukrajine“, radi se, kako je naveo generalni sekretar NATO, o tome kako želimo da organizujemo odnose između država.

„Moskva pokušava da vrati istoriju i zaustavi prijem novih (NATO) članica“, što predstavlja pokušaj Rusije da kontroliše zapadnu bezbednosnu strategiju.

 

Šolc: Ruski napad na Ukrajinu bio bi ozbiljna greska

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je  da bi ruski napad na Ukrajinu bio „ozbiljna greška sa visokim političkim, ekonomskim i geostrateškim posledicama“.

Nije bilo opravdanja za raspoređivanje oko 100.000 vojnika duž granice sa Ukrajinom, rekao je tokom prenosa uživo nemački kancelar na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, prenosi Rojters.

„Rusija je od pitanja mogućeg članstva Ukrajine u NATO napravila slučaj koji može da izazove rat, što je paradoks jer odlučivanje o tom pitanju nije na dnevnom redu“, predočio je Šolc.

On je ocenio da je Zapad ipak bio spreman da pregovara o bezbednosnim zahtevima Rusije „ali ne i da bude naivan“.

On je poručio da će Zapad naprvatiti jasnu razliku između neodrživih zahteva i legitimnih bezbednosnih interesa.

Dzonson: Jednistvom Zapada protiv ruske invazije Ukrajine

Zapadu će biti potrebno velika potvrda jedinstva ako želi da ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da izbegne „katastrofalnu“ invaziju na Ukrajinu.

To je izjavio  britanski premijer Boris Džonson uoči dolaska na Bezbednosnu konferenciju u Minhenu na kojoj je ukrajinska kriza dominantna tema.

„Još uvek postoji šansa da se izbegne nepotrebno krvoproliće, ali će za to biti potreban ogroman stepen zapadne solidarnosti, veći nego ikada u novijoj istoriji“, ocenio je Džonson u pisanoj izjavi medijima, prenosi Rojters.

Na trodnevnom sastanku u Minhenu učestvuju visoki svetski zvaničnici među kojima potpredsednica SAD Kamala Haris i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

„Pozvaću na jedinstvo pred potencijalnom ruskom agresijom na Ukrajinu. To jedinstvo je od vitalnog značaja ako želimo da sprečimo ono što mislim da bi bio apsolutno katastrofalan čin agresije Vladimira Putina“, poručio je Džonson preko društvenih mreža.

Francuska zabrinuta zbog esakacije na istoku Ukrajine

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan razgovarao je telefonom sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i izrazio duboku zabrinutost zbog eskalacije na istoku Ukrajine poslednjih dana, navodi se u saopštenju francuskog ministarstva spoljnih poslova.

„Francuski ministar spoljnih poslova izrazio je duboku zabrinutost zbog eskalacije koja se poslednjih dana dogodila na istoku Ukrajine. Veoma veliki broj kršenja prekida vatre koje je zabeležila misija OEBS je u suprotnosti sa obavezama preuzetim tokom nedavne razmene mišljenja u okviru formata iz Normandije“, navodi se u saopštenju Ke D Orseja, prenosi agencija RIA Novosti.

Napominje se takođe da je Le Drijan zapretio Rusiji posledicama u slučaju bilo kakvog narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Francuski ministar je izrazio uverenje u jedinstven odgovor Evropljana i njihovih saveznika u vidu sankcija velikih razmera „u slučaju ruskog napada“.

U Moskvi kategorički negiraju postojanje planova za eskalaciju krize oko Ukrajine i neprekidno ističu da Rusija nikome ne preti, upozoravajući istovremeno da se sve takve izjave koriste kao izgovor da bi se što više vojne opreme i naoružanja NATO rasporedilo nadomak ruskih granica.

Ostin:Rusija spremna da napadne Ukrajinu,nada da će se Putin povući

Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je  da je ruska vojska „spremna da napadne“ Ukrajinu, iako je izrazio nadu da će se predsednik Rusije Vladimir Putin ipak povući sa ivice rata.

Ostin je obećao da će Vašington biti uz svoje baltičke saveznike tokom posete Litvaniji, pošto region zabrinuto odmerava rizike moguće invazije, preneo je Rojters.

Rusija negira da planira bilo kakve napade.

„Želim da svi u Litvaniji, Estoniji i Letoniji znaju i želim da predsednik (Vladimir) Putin u Kremlju zna da su Sjedinjene Američke Države uz naše saveznike“, rekao je Ostin na konferenciji za novinare u Vilnjusu, posle razgovora sa litvanskim liderima.

Basurin: Ukrajina planira ofanzivu na DNR i LNR

Zamenik načelnika Narodne milicije u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), Eduard Basurin, izjavio je  da Ukrajina planira ofanzivu i glavni udar na Kramatorsk i Debaljčevo, da bi potom dospela do granice sa Rusijom.

„Glavni udar će biti usmeren na Kramatorsk i Debaljčevo. Neposredni cilj je da se dođe do linija Alčevsk-Jenakijevo u roku od tri dana, a sledeći cilj je granica sa Ruskom Federacijom u naredna dva dana“, rekao je Basurin na konferenciji za novinare, prenosi TAS S.

On je potvrdio da je obaveštajna služba DNR došla do plana ukrajinske ofanzive koja ima za cilj potiskivanje ruskog stanovništva iz regiona.

„Obaveštajna služba Narodne milicije DNR je dobila plan ofanzivne operacije Ukrajine protiv nezavisnih republika. Cilj ukrajinske ofanzive je čišćenje teritorije Narodnih Republika Donjecka i Luganska i proterivanje stanovništva koje govori ruskim jezikom na teritoriju Rusije, kao i uspostavljanje kontrole nad čitavom teritorijom DNR i LNR“, rekao je Basurin.

Haris:U slucaju invazije Rusije ekonomski troškovi bez presedana

SAD, zajedno sa saveznicima, nametnuće Rusiji ekonomske troškove bez presedana, ako izvede invaziju na Ukrajinu, izjavila je  potpredsednica SAD Kamala Haris.

„Pripremili smo ekonomske mere koje će biti brze, oštre i jedinstvene“, rekla je Harisova na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, preneo je Rojters

Ona je istakla da će cilj biti ruske finansijske institucije i ključne industrije.

Nacionalne granice ne treba menjati nasilno, rekla je američka potpredsednica.

SAD neće prestati sa ekonomskim merama, već će dodatno ojačati istočni bok NATO-a, kazala je Harisova.

Kako je naveo diplomatski urednik ČN Nik Robertson, jasno je da je predsednik SAD DŽozef Bajden poslao Harisovu u Minhen da iznese poruku o jedinstvu.

„Potpredsednica SAD nosi tako snažnu poruku saveznicima i partnerima. Ovo je trenutak kada Sjedinjene Američke Države žele da se uvere da su jake, kada NATO želi da bude siguran da je jak, kada Evropska unija želi da bude sigurna da je jaka. To je bila snaga njene poruke“, naveo je on.

Zelenski: Ukrajina neće odgovarati na provokacije u Donbasu

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je  da Ukrajina neće odgovarati na provokacije u istočnom regionu Donbasa i da će nastojati da uspostavi mir diplomatskim putem.

Zelenski je otputovao u Nemačku da bi prisustvovao bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, dok se njegova zemlja sprema za mogući vojni napad Rusije, koja je okupila više od 100.000 vojnika u blizini ukrajinskih granica, preneo je Rojters.

Rusija negira da planira napad na Ukrajinu.

„Ne odgovaramo na provokacije i nastojimo da uspostavimo mir isključivo diplomatskim putem“, napisao je Zelenski na svom Instagramu.

Kuleba:Ukrajina spremna na svaki scenario

Ukrajina je spremna na svaki scenario, izjavio je  ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je na taj način reagovao na ocene američkog predsednika Džozefa Bajdena da je ruski predsednik Vladimir Putin doneo odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, preneo je Rojters.

„Mi se pripremamo za svaki mogući scenario“, kazao je šef ukrajinske diplomatije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Predsednik SAD Bajden je juče izjavio da je uveren da je Putin doneo odluku da napadne Ukrajinu, uključujući glavni grad Kijev.

Rekao je, međutim, da ne misli da ruski predsednik ozbiljno razmišlja o korišćenju nuklearnog oružja, te zaključio:“Teško je znati šta Putin misli“.

Šolc:Treba aktivno podsticati proširenje na Zapadni Balkan

Nije samo dovoljno govoriti o perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan, već je treba aktivno podsticati, istakao je  nemački kancelar Olaf Šolc.

Šolc je, u obraćanju na Minhenskoj bezbedosnoj konferenciji, kazao da, kada govori o EU, misli i na zemlje Zapadnog Balkana.

„Nije dovoljno govoriti o perspektivi širenja Unije na taj region kao strateški cilj. Moramo to aktivno podsticati“, naglasio je nemački kancelar.

Šolc je istakao da je potrebna jasnoća o nivou ambicija EU po pitanju sopstvene bezbednosti i evropskog suvereniteta.

„Mi Evropljani ćemo zadržati našu sposobnost za delovanje, našu autonomiju u donošenju odluka samo ako naše želje i sposobnosti u EU objedinimo“, podvukao je on.

Prema njegovim rečima, pod evropskim suverenitetom podrazumeva da se ostane „sila među silama“.

Za to je, kaže Šolc, potrebna volja da se deluje kao „sila među silama“, da postoje zajednički strateški ciljevi i sposobnost da se ti ciljevi realizuju.

Džonson:Ekonomske sankcije Zapada mozda nisu dovoljne

Ekonomske sankcije zapadnih saveznika možda neće biti dovoljne da zaustave rusku invaziju Ukrajine, izjavio je  britanski premijer Boris Džonson.

„Moramo imati u vidu da ove mere Velike Britanije i naših saveznika, drakonske sankcije, jačanje NATO odbrane, napori naših ukrajinskih prijatelja, možda neće biti dovoljni da odvrate rusku agresiju, rekao je Džonson na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, prenela je agencija RIA Novosti.

Britanski zvaničnik je dodao i da ako zapadne nacije ne budu ispunile obećanja da će podržati ukrajinsku nezavisnost to će imati štetne posledice širom sveta, uključujući Tajvan.

Kako je Rojters preneo, Džonson je kazao i da ako Ukrajina bude u opasnosti, to će se odraziti i na situaciju u svetu, uključujući istočnu Aziju i Tajvan.

„Ljudi će izvući zaključak da se agresija isplati i da je primena sile u redu“, dodao je on.

Rusija:Odbacivanje izjava o genocidu u Donbasu neprihvatljivo

Odbacivanje izjava Moskve da je u Donbasu na delu genocid i to rečima da je to smešno, kako je učinio nemački kancelar Olaf Šolc, neprihvatljivo je, saopštilo je  rusko ministarstvo spoljnih poslova, prenela je agencija Interfaks.

„Nije na nemačkim liderima da se šale o pitanju genocida“, citirala je ta agencija rusko ministarstvo.

Kako je preneo Rojters, prethodno je Šolc rekao da je smešna izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da Ukrajina sprovodi genocid u regionu Donbasa.

Nemačka pozvala svoje državljane da napuste Ukrajinu

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke  je pozvalo nemačke državljane da napuste Ukrajinu, pošto su tenzije između Rusije i Ukrajine dodatno porasle.

Nemački državljani se pozivaju da sada napuste zemlju, navodi se u saopštenju Ministarstva, preneo je Rojters.

„Vojni sukob je moguć u bilo kom trenutku“, kaže se u saopštenju.

Veliki broj zemalja je još početkom meseca pozvao svoje državljane da napuste Ukrajinu zbog tenzija između Rusije i te zemlje.

G7: Još ne vidimo da je Rusija smanjila vojne aktivnosti

Ministri spoljnih poslova G7 pozvali su  Rusiju da utiče na smanjenje tenzija oko Ukrajine i poručili da ne vide dokaze da Moskva smanjuje vojne aktivnosti kod ukrajinske granice.

„Pozivamo Rusiju da izabere put diplomatije, da smanji tenzije, suštinski povuče vojne snage koje su blizu ukrajinske granice i da potpuno poštuje međunarodne obaveze“, navodi se u zajedničkom saopštenju ministara Grupe sedam najrazvijenijih zemalja, koje je objavilo britansko ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Rojters.

Kako se ističe, G7 kao prvi korak očekuje od Rusije da primeni najavljeno smanjenje vojnih aktivnosti duž ukrajinske granice.

„Još nismo videli dokaz o smanjenju tih aktivnosti“, naveli su šefovi diplomatija zemalja članica G7.

Zelenski za novi sastanak svetskih sila i garancije Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je  da se njegova zemlja sprema za mogući napad Rusije i da želi da sazove novi sastanak svetskih sila kako bi se obezbedile bezbednosne garancije za Ukrajinu, jer, kako je naveo, trenutni globalni sistem više ne odgovara svojoj nameni.

U obraćanju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Zelenski je takođe pozvao članice NATO da budu iskrene oko toga da li žele da se Ukrajina pridruži Alijansi.

Ukrjainski lider je dobio ovacije pre nego što je izneo opaske u kojima je pozvao svet da izvuče „užasne lekcije iz istorije“ i prekorio međunarodnu zajednicu zbog, kako je rekao, povlađivanja Rusiji, preneo je Rojters.

„Pravila o kojima se svet dogovorio pre više decenija više ne funkcionišu. Ona ne prate nove pretnje i nisu efikasna za njihovo prevazilaženje. Ovo je sirup za kašalj kada vam je potrebna vakcina protiv korona virusa“, rekao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je izjavio i da želi da sazove sastanak stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koji bi uključio i Nemačku i Tursku, kako bi se pružile nove garancije za Ukrajinu.

Zelenski je rekao i da ako je Zapad toliko siguran da će Rusija da napadne, trebalo bi da uvede odmah sankcije Moskvi, a ne da preti da će ih uvesti u slučaju napada, jer od njih onda neće biti nikakve koristi kada, kako je naveo, ““bombe počnu da padaju na Ukrajinu““.

Ukrajinski predsednik se sastao danas u Minhenu i sa američkom potpredsednicom Kamalom Haris i poručio da njegova zemlja „želi mir““, nakon što su SAD saopštile da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu u narednim danima.

Zelenski, je takođe rekao Haris da Ukrajina traži konkretnu podršku od Sjedinjenih Država za svoju vojsku, preneo je CNN.

U saopštenju vezano za ovaj sastanak, Bela kuća je navela da su Haris i Zelenski „razgovarali o nedavnim dešavanjima i procenama masovnog gomilanja ruske vojske oko Ukrajine“.

Prema saopštenju, američka potpredsednica je istakla posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, a razgovaralo se i o ““ujedinjenom transatlantskom pristupu ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu““, navodi CNN.

Haris je saopštila da su i brze i oštre ekonomske mere Moskvi već pripremljene sa saveznicima i partnerima, a ukrajinski predsednik i potredsednica SAD su se saglasili o važnosti diplomatije i deeskalacije, navodi se u saopštenju Bele kuće.

U razgovoru za CNN, Zelenski je rekao je da su „provokacije svake vrste veoma opasne” na pitanje o potencijalnom lažnom izgovoru za rat sa Rusijom.

““Mislim da je najkomplikovanije pitanje da na Krimu, na privremeno okupiranoj teritoriji Donbasa duž Ukrajine i Rusije, ima 30-35.000 vojnika, tako da su provokacije, zaista, veoma opasne, ako imate ovoliki broj trupa. Jedno granatiranje, jedna topovska paljba mogu dovesti do rata“, upozorio je Zelenski.

““To je ono u šta naši partneri veruju, mislim na partnere koji su oko nas koji imaju zajedničku granicu sa nama, mi znamo istoriju Sovjetskog Saveza i oni razumeju sa kakvim rizicima se suočavamo“, dodao je Zelenski.

““Poljska, baltičke države, Litvanija i Estonija, Letonija, Moldavija, znaju do čega bi to moglo dovesti. Dakle, moramo biti veoma oprezni.“, naglasio je ukrajinski predsednik za CNN.

Džonson:Rusija planira rat možda najveći u Evropi od 1945.

Rusija planira nešto što bi mogao biti „po obimu najveći rat u Evropi od 1945. godine“, izjavio je  britanski premijer Boris Džonson.

Kako prenosi BBC, on je najavio da bi sankcije Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu išle mnogo dalje od onoga što je ranije sugerisano u javnosti.

Velika Britanija i SAD sprečiće ruske kompanije da „trguju u funtama i dolarima“, što će, kako je rekao Džonson, veoma pogoditi rusku stranu.

Džonson: Sankcije Rusiji na trgovinu u funtama i dolarima

Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija će onemogućiti ruskim kompanijama pristup američkim dolarima i britanskim funtama, ukoliko Kremlj naredi invaziju na Ukrajinu, izjavio je  britanski premijer Boris Džonson.

Iako Rusija negira da planira invaziju, SAD i Velika Britanija su više puta upozoravale da se Rusija sprema za napad na Ukrajinu, što bi, kako veruju u Vašingtonu i Londonu, pokrenulo najveći sukob od završetka Drugog svetskog rata, prenosi Rojters.

Džonson je rekao da bi sankcije Zapada Rusiji u slučaju invazije išle mnogo dalje od onoga što je ranije sugerisano u javnosti.

„Zajedno sa našim američkim prijateljima, sprečićemo Rusiju da trguje funtama i dolarima. To će ih pogoditi veoma, veoma teško“, rekao je Džonson u intervjuu za BBC.

Britanski premijer je postavio pitanje da li je pretnja sankcijama dovoljna da odvrati ruskog predsednika Vladimira Putina jer, kako kaže, šef Kremlja možda ne razmišlja logično.

„U ovom trenutku moramo da prihvatimo i mogućnost da Vladimir Putin možda ne razmišlja logično o svemu i da ne sagledava katastrofu koja je pred nama“, rekao je Džonson.

Priština na konferenciji u Minhenu ponovo optuzuje Srbiju

Predstavnici privremenih prištinskih institucija iskoristili su učešće na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji za ponovne optužbe na račun Srbije.

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti tako je pozvao je Srbiju da otvori državne arhive, te naveo kako su, kako on tvrdi, „zločini počinjeni na Kosovu državni zločini“.

Kurti je naveo na Tviteru da je na panelu Minhenske bezbednosne konferencije „Izgubljeni u tranziciji: izazovi i izgledi za odgovornost i tranzicionu pravdu“ pozvao Srbiju da otvori državne arhive j

„Prošlost još nije završena, jer se ratni zločini i genocid još uvek negiraju“, napisao je Kurti.

Istovremeno, predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani rekla je, govoreći na okruglom stolu o budućnosti Zapadnog Balkana, da Srbiju treba tretirati kao državu koja nije zasnovana na evropskim vrednostima, prenela je prištinska Koha.

Osmani smatra da Rusija ostvaruje na Balkanu uticaj preko Srbije. Ona je takođe ponovila da dijalog Beograda i Prištine treba da se fokusira na međusobno priznanje, što je, kako ona smatra, „jedino rešenje koje obezbeđuje dugoročni mir i stabilnost“.

Tras:Putin nece stati,Baltik i zapadni Balkan u opasnosti

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras smatra da Zapad mora da zaustavi ruskog predsednika Vladimira Putina jer se on, prema njenim rečima, neće zaustaviti na Ukrajini.

„Baltičke države su u opasnosti… i zapadni Balkan. Putin je sve to javno rekao, da želi da stvori Veliku Rusiju, da želi da se vrati na situaciju kakva je bila ranije, kada je Rusija imala kontrolu nad ogromnim delovima istočne Evrope“, rekla je Tras u intervjuu za Dejli mejl.

Ona veruje da Putin pokušava da obnovi granice Sovjetskog Saveza i smatra da je zato važno da mu se zapadni saveznici suprotstave.

„To bi mogla biti Ukrajina sledeće nedelje, ali koja će zemlja onda biti sledeća?“, zapitala je Tras.

Ona je dodala da će Putin, ako mu bude dozvoljeno da napadne Ukrajinu, nastaviti da ratuje sa susednim zemljama.

Ukrajinski predsednik Zelenski pozvao na hitan prekid vatre

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je  na hitan prekid vatre u istočnom delu zemlje, gde su se sukobi između proruskih snaga i ukrajinskih snaga pojačali tokom poslednjih dana.

On je takođe rekao da Ukrajina podržava mirovne pregovore u okviru Trilateralne kontakt grupe (TCG), gde Ukrajina zajedno učestvuje sa Rusijom i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), prenosi agencija Rojters.

„Zalažemo se za intenziviranje mirovnog procesa. Podržavamo trenutno sazivanje TCG“, napisao je Zelenski na Tviteru.

Pahor: EU je odgovor na sva pitanja koja muče Z. Balkan

Predsednik Slovenije Borut Pahor izjavio je , na panel debati o Zapadnom Balkanu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, da je EU odgovor na sva pitanja koja muče taj region.

Kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, Pahor je rekao da bi proces proširenja EU treblao da bude inteziviran i upozorio na potcenjivanje situacije u regionu.

On je rekao da postoje određeni zabrinjavajući procesi koje bi trebalo uskoro uočiti i rešiti, prenela je STA.

On je identifikovao tri glavna problematična pitanja u ovom trenutku – situaciju u Bosni i Hercegovini, zaustavljeni dijalog Beograda i Prištine i bugarsko blokiranje pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU.

Pahor je podržao Otvoreni Balkan, inicijativu koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija u pokušaju da se uspostavi slobodan protok ljudi, kapitala i dobara kao u Šengenskoj zoni, ali je rekao da to nije niti treba da bude alternativa EU.

On smatra da bi i druge zemlje u regionu mogle da se pridruže inicijativi, što vidi kao način za dalju saradnju u regionu.

U debati su učestvovali i predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani, ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković, hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit.

U debati o budućnosti odnosa između EU i Zapadnog Balkana učestvovao je i slovenački ministar spoljnih poslova Anže Logar.

On je rekao da ne treba zanemariti strateški značaj odnosa između evropskog bloka i zemalja u regionu.

Ključna stvar je rešavanje pitanja koja proizilaze iz prošlosti koja koče delotvorniju i ambiciozniju saradnju u budućnosti, uključujući i proces proširenja EU, rekao je Logar, prenelo je slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 3°C

Pretežno vedro

Nedelja
Promenljivo oblačno

Max: 9°C
Min: 2°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana