Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da obrazovni proces treba odvoji od političkih stvari kako bi se rešila kriza koja postoji u obrazovanju i istakao da je to jedini način da se približimo završetku akademske godine na visokoškolskim ustanovama. Stanković je rekao da je obrazovni sistem stavljen u funkciju dnevne politike i da su zahtevi studenata u blokadi o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i pravljenje izbornih lista “par ekselans politički zahtevi“. “Ako hoćemo da rešimo krizu u obrazovanju, moramo da se držimo onoga što je platforma tima premijera Đura Macuta, a to je da odvojimo obrazovni proces od političkih stvari. To je jedini način da se fazno približimo uspešnom završetku godine na visokoškolskim ustanovima“, rekao je Stanković za TV Pink. On je kazao da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić trebalo da prihvati predlog premijera Đura Macuta od pre oko mesec dana da se uvede 120 dana moratorijuma na blokade uz ocenu da bi četvrtina nadoknade nastave do sada bila realizovana, kao i da bi bilo mnogo lakše uspostaviti dinamiku nadoknade nastave, polaganja ispita, ali i novi upisni ciklus za novu generaciju studenta. “Ovako, oteže se sa time, dovodi se u pitanje akademska godina“, rekao je Stanković. On je kazao da će Ministarstvo prosvete pozitivno odgovoriti na zahtev rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića da se da saglasnost za onlajn nastavu za studijske programe koji se realizuju pri univerzitetu navodeći da je ministarstvo pozitivno odgovorilo i na zahteve dekana. “Neki fakulteti su već počeli sa onlajn nastavom, na Univerzitetu u Kragujevcu svi fakulteti rade po režimu onlajn nastave, u Nišu velika većina njih. U Novom Pazaru se, takođe, odvija onlajn nastava, u Novom Sadu se odvija na sedam fakulteta“, naveo je Stanković. Govoreći o sastanku sa dekanima fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Stanković je rekao da su dekani uglavnom slušali šta su preduslovi da se akademska godina završi i da se izvrši upis novih studenta. Kako je rekao, među dekanima ima onih koji su se saglasili da počnu sa onlajn nastavom, ima onih koji se premišljaju, ali i onih koji su svesni negativnog niza posledica koje slede ukoliko se akademska godina ne obnovi. “Svima je jagma oko upisa, zato što znaju da će svršeni srednjoškolci krenuti tamo gde je izvesnije, tamo gde je stabilnija akademska institucija, a to su privatni univerziteti. Svi se plaše da izgube studente, jer je do ove godine je postojala neka vrsta pretplate državnih univerziteta na studiranje“, rekao je Stanković. Naveo je da na fakultetima koji imaju praktičnu i teorijsku nastavu neće biti lako nadoknaditi školsku godinu ukazujući da je veliki diskontinuitet i kod profesora i kod studenata. “Taj diskontinuitet traja od decembra i biće jako teško da se izvrši proces tzv. readaptacije. To je jedan psihološko-pedagoški proces bez koga nema mogućnosti da se obrazovni proces efikasno sprovodi“, rekao je Stanković. Govoreći o onlajn nastavi kao trenutnom rešenju, Stanković je kazao da ta nastava može biti sinhrona i asinhrona koja, kako je objasnio, podrazumeva da svaki profesor snimi svoje predavanje postavi na odgovarajuće platforme i da studenti prate gradivo. “To je jedna mogućnost, da paralelno s time se postavi i materijal koji podrazumeva neku vrstu vodiča kroz literaturu i da se na adekvatan način daju pitanja, odnosno da se postave zahtevi koji se odnose na studente kada je reč o gradivu“, rekao je Stanković. Naglasio je da onlajn nastava privremeno rešenje i da je potrebno da se izvrši deblokada akademskih institucija i da se oslobodi prostor akademske institucije da bi se realizovala neposredna nastava. “Mi smo onlajn nastavu koristili u vreme korone, tada je bila neophodna socijalna distanca između ljudi da se zaraza ne bi širila. Sada je onlajn nastava rešenje u uslovima u kojima su, na žalost, još uvek mnogobrojne, ako ne i sve, visokoškolske ustanove kidnapovane od jednog dela studenta koji misle da imaju sva prava ovog sveta zbog toga što su lišeni mogućnosti da poštuju zakon“, rekao je Stanković. Govoreći o incidentu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kada je jedan student napao profesorku tog fakulteta i radnika obezbeđenja, Stanković je rekao da ukupna atmosfera koju su, kako je rekao, jednim delom kreirali određeni plenumi, nije regularna od početka decembra i naglasio da su takvi incidenti neprihvatljivi. “Moramo da prepustimo nadležnim organima da sprovedu istragu i utvrde činjenice i okolnosti u tom slučaju i da, ako postoji dovoljno dokaza, pokrenu odgovarajući postupci da se ovakvo ponašanje sankcioniše“, rekao je Stanković.

Ministarstvo prosvete objavilo je da je školskim upravama prosledilo preporuku Vlade Srbije kojom se omogućavaju pripadnicima islamske veroispovesti četiri neradna dana tokom Kurban-bajrama, koji se ove godine obeležava od 6. do 9. juna. Kako se navodi na sajtu Ministarstva prosvete, Vlada Srbije je na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na sednici održanoj 29. maja 2025. godine, usvojila ovu preporuku. Dodaje se da Ministarstvo prosvete ovom prilikom svim vernicima koji obeležavaju Kurban-bajram, jedan od dva najveća islamska praznika, upućuje najiskrenije čestitke. Vlada Srbije je na sednici održanoj 29. maja usvojila preporuka da pripadnici islamske zajednice imaju pravo na četiri neradna dana tokom Kurban-bajrama.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je  da postoji nužna veza između rada i zarade, te da će profesori koji predaju na univerzitetima dobiti pun iznos uvećanih plata čim počnu sa realizacijom nastavnih aktivnosti. „Onog trenutka kada se obnovi nastava na svim fakultetima beogradskog i drugih univerziteta, tog trenutka će biti isplaćena puna plata, i to ona uvećana koju je dala prethodna vlada gospodina Miloša Vučevića, ali moraju da prelome pametno i da počnu da se bave svojim poslom i da postanu dostojni svog nastavničkog znanja. Dosta više politike na fakultetima“, rekao je Stanković za TV Pink. Dodao je da onaj ko radi, on može da očekuje pravičnu zaradu. „Kada vi dajete platu univerzitetskim radnicima ili kada dajete novac za materijalne troškove, vi koristite novac poreskih obveznika. Ne mogu ja nekome da dajem novac, ni ja ni Ministarstvo finansija pre svega, a da on ne radi, jer smo mi taj novac uzeli od ljudi koji su ga zaradili na tržištu. Mi univerzitetskim radnicima da isplaćujemo zarade za blokade? Pritom blokade ne prepoznaje Zakon o štrajku, one ne spadaju u oblik političkog protesta već spadaju u oblik unutrašnjog podrivanja institucije“, rekao je Stanković. Ukazao je da institut plenuma ne postoji ni u Zakonu o univerzitetu, niti u statutu bilo kog univerziteta i bilo kod pojedinačnog fakulteta, već postoji samo Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) i Studentski parlament. „Mi ćemo razgovarati kao ministarstvo sa SKONUS-om o načinu na koji ćemo studentima omogućiti završetak akademske godine onda kada Univerzitetske vlasti, odnosno pojedinačni dekani, omoguće studentima da rade“, rekao je Stanković. Dodao je da trenutno više od 240 hiljada mladih ljudi koji su upisali fakultete čeka da studira i da sa završetkom studija zaokruže taj period svog života i da se osamostale i da krenu da zarađuju novac na tržištu. „Kada vodite akademske ustanove, a dekani i rektori vode te akademske ustanove, imate odgovornost prema tome. Ja ne znam zašto rukovodstvo beogradskog univerziteta nije konačno prelomilo da treba da se vrate svom primarnom poslu, a to su nastava i ispiti“, rekao je Stanković. Govoreći o nadležnostima dekana fakulteta, Stanković je rekao da je dekan centralna ličnost koja upravlja fakultetom, pa samim tim i fakultetskim prostorom čija je namena poznata i definisana zakonom. „Namena fakultetskog prostora je za nastavne aktivnosti i za aktivnosti s kojima se složi dekan, ali koji ne mogu da odudaraju od onih aktivnosti koje imaju veze sa nastavom“, rekao je Stanković. Dodao je da se na fakultetima, osim nastavnih aktivnosti, mogu organizovati književne večeri, izložbe, koncerti, panel diskusije o nekim socijalno-političkim temama povodom knjige ili neke značajne teme. „Ne možete da koristite akademsku ustanovu za najbrutalniju političku propagandu“, rekao je Stanković. Prema njegovim rečima, neki hoće da koriste univerzitet kao platformu za političko delovanje i za širu mobilizaciju i pravljenje haosa po Beogradu. Komentarišući jučerašnje obraćanje rektora Vladana Đokića na Pravnom fakultetu u Beogradu, Stanković je rekao da ne želi da tumači postupke Đokića, već da on, pošto ima javnu funkciju, treba da se obraća medijima i da daje odgovore na pitanja zašto nešto radi. Ukazao je da on ne deli studente i da se obraćao iz Pionirskog parka prilikom posete studentima koji žele da uče, a studenti koji blokiraju fakultete su ga napali juče dok je obavljao svoju redovnu ministarsku dužnost, a to je bio sastanak sa pokrajinskim sekretarom i dekanima novosadskog univerziteta. „To se zove video terorizam. Oni su namerno krenuli ka mom automobilu sa ciljem da me isprovociraju na neku reakciju. Ja sam hteo što pre da napustim to mesto, ne zato što ih se plašim, nego da izbegnem bilo kakav incident“, rekao je Stanković reagujući na snimke koji su se pojavili na društvenim mrežama na kojima je on. Dodao je da on nije ministar koji hoće da ulazi u sukobe, već je ministar koji hoće da rešava probleme i da se mesec dana nije pojavljivao u medijima, jer se bavio prosvetnom diplomatijom. „Ja sam primio preko 20 dekana i primio sam nekoliko direktora Beogradskih gimnazija gde je postojao veliki problem sa funkcionisanjem tih gimnazija, a taj problem smo rešili tako što smo se dogovorili i napravili uputstvo kako da završe školsku godinu“, rekao je Stanković. Istakao je i da za univerzitete spremaju to, ali da čekaju trenutak kada će svi da kažu da su spremni da rade. Naglasio je da da ima liberalno ekonomska uverenja i da u skladu sa tim uverenjima podržava predsednika Aleksandra Vučića koji želi da se pruži veća šansa i privatnim fakultetima i onim inostranim koji bi došli u Srbiju kroz neku vrstu vaučerizacije ili davanja studentima mogućnosti da izaberu gde žele da studiraju. „Državni univerzitet je obrazovna tradicija, vekovima smo ga gradili, međutim upao je u krizu upravljanja. Obrazovanje je usluga koje se kupuje na tržištu. Treba omogućiti zdravu konkurenciju između univerziteta. To ne znači da ćemo prihvatati bez akreditacije fakultete, ali molim kolege sa državnih univerziteta da razmisle da li ovo što fakulteti ne rade ne vodi direktno ka gubitku akreditacije“, rekao je Stanković. Dodao je da fakulteti mogu da nestanu zato što ne rade, jer time što ne rade ne ispunjavaju standarde akreditacije.