Inicijalni sastanak Radne grupe za koordinaciju, praćenje, kontrolu i izveštavanje realizacije Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja održan je Palati Srbija, a v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović ističe da su opšti ciljevi prepolovljen broj teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i nula poginule dece u saobraćaju. On je rekao da je ova Strategija za period 2023. do 2030. godine usvojena na sednici Vlade u septembru, zajedno sa pratećim Akcionim planom bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2025. godine. Stamatović kaže da su na ovaj inicijalni sastanak pozvani predstavnici svih institucija koje su učestvovale u izradi ove Strategije i Akcionog plana do 2025. godine. „U prethodnom periodu smo se bavili izradom dokumenata, analizom stanja i sada u trenutku kada je Nacionalna strategija usvojena, dolazimo do najvažnijeg trenutka – realizacije“, rekao je Stamatović. Teme današnjeg sastanka tiču se načina na koji će se izveštavati, dodao je Stamatović, sarađivati i realizovati aktivnosti kako bi se dostigli predviđeni ciljevi. „Na prvom mestu, da prepolovimo broj stradalih u odnosu na 2019. godinu, i da nam deca ne gube živote u saobraćajnim nezgodama – odnosno vizija nula stradanja dece u saobraćajnim nezgodama. To možemo postići jedino zajedničkim radom, saradnjom institucija i preuzimanjem odgovornosti“, rekao je Stamatović. Dodaje da je svaka od institucija prepoznata u Akcionom planu odnosno gde i u kojoj meri treba da realizuje određene aktivnosti, na koji način da ih sprovede i uopšte koje su to mere koje treba da se sprovedu. „Od danas krećemo sa izveštavanjem i krećemo sa realizacijom aktivnosti“, rekao je Stamatović. Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević ističe da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uzeti aktivno učešće te da se prepoznalo u svim stubovima Strategije i Akcionom planu. „Nosioci smo velikog dela aktivnosti, pre svega kada govorimo o propisima – MUP je inicirao izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja upravo da bi se doprinelo sprovođenju ove strategije“, rekao je Lakićević. Kada je reč o unapređenju rada saobraćajne policije, dodaje Lakićević, ono je takođe deo Akcionog plana i tu će MUP dati značajan doprinos. „Pre svega edukacijom policijskih službenika, ali izmenama i dopunama Zakona akcenat je na prevenciji. Saobraćajna policija je stručni partner učesnicima u saobraćaju, odnosno učesnicima u saobraćaju neposredno može da objasni koji su sve to faktori i indikatori koji utiču na bezbednost saobraćaja“, rekao je Lakićević. Šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Krsto Lipovac ističe da su posle prve Nacionalne strategije koja je važila do 2020. godine, sagledani rezultati, efekti i greške, a time je dosta i naučeno. „Ono što smatramo najznačajnijim za uspeh ove Strategije jeste posvećenost, redovno praćenje stanja aktivnosti – šta smo realizovali, šta nismo, ko nije realizovao, zbog čega i da li možemo da pomognemo da se ealizuju određene aktivnosti“, rekao je Lipovac. Strategijom je predviđeno, dodaje Lipovac, da za svaku meru postoji vrlo jasno definisan nosilac odnosno ko je odgovoran za realizaciju mere, kao i drugi učesnici koji treba da pomognu u realizaciji. „Definisali smo i kriterijume odnosno meru uspešnosti svake od aktivnosti, tako da kada se neka aktivnost realizuje planirana za decembar, u decembru analiziramo do koje mere je ona izvršena. Kao neko sa Univerziteta smatram izuzetno važnim obavezu redovnog izveštavanja, otvorenog pristupa izveštajima i redovnih konferencija najmanje jednom godišnje na kojim ćemo stručno sagledavati šta smo uradili“, rekao je Lipovac. Pored konačnih ciljeva, ističe Lipovac, Strategijom su predviđeni i prolazni ciljevi odnosno šta je ono što bi trebalo da se uradi iz godine u godinu. „I to u pogledu broja nastradalih, raznih indikatora bezbednosti saobraćaja, ponašanja učesnika, stavova, unapređenja sistema i posebno u pogledu ukupnih društveno – ekonomskih posledica saobraćajnih nesreća“, rekao je Lipovac.
Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije poručio je da je preporuka da svi vozači zamene letnje pneumatike zimskim, i da tu obavezu ispune što pre, pošto letnje gume gube svoju karakteristiku na temperaturama ispod sedam stepeni, loše prijanjaju za asfalt i postaju tvrđe, što utiče na dužinu zaustavnog puta. „Naše zakonodavstvo propisuje da vozila moraju imati obaveznu zimsku opremu od 1. novembra do 1. aprila, međutim postoji uslov ‘ukoliko se na putu nalazi sneg, led ili poledica’. Danas, kada imamo vremenske uslove do 20 stepeni Celzijusa, vozači koji nisu zamenili svoje letnje pneumatike zimskim formalno ne bi bili u prekršaju“, rekao je Radenković za Tanjug. Ali time, kako je rekao, rizikuju da izazovi saobraćajnu nesreću i ugroze sebe i druge učesnike u saobraćaju. Naglasio je da nije ispravno da zimski pneumatici budu samo na pogonskim točkovima. „Kada je na kolovozu sneg, led ili poledica vozila moraju biti opremljena zimskim pneumaticima na sva četiri točka sa dubinom šare od najmanje četiri milimetara. Na putu van naselja vozila moraju biti opremljena lancima, dok teretna vozila i autobusi moraju pored opreme imati i lopatu, osim vozila u javnom gradskom prevozu“, naveo je Radenković. On ističe da je najveći broj vozača svestan rizika, kao i oni koji čekaju poslednji trenutak da zamene pneumatike. Naglasio je da se propisane kazne za ovaj prekršaj kreću od 5.000 dinara, ili od 10.000 do 20.000 dinara za vozače, ili do 800.000 za pravna lica. „Vozilo koje nema odgovarajuću opremu smatra se tehnički neispravnim. Iskusnom saobraćajnom policajcu nije potrebno puno vremena da primeti da li vozilo ima odgovarajuću zimsku opremu ili ne“, naglasio je on.
