Srbija se usklađuje s politikom EU po pitanju klimatskih promena tanjug

Objavljeno: 09.11.2022. 10:37 Izmenjeno: 09.11.2022. 12:17

Razgovori u Egiptu predstavljaju povratak konferencije u Afriku, nakon što je 2016. godine u Maroku održan COP22.

foto tanjug

 

Srbija poštuje i afirmiše ciljeve Zelene agende i Sofijske deklaracije, a istovremeno intenzivno radi i na projektu „EU za Zelenu agendu“ kako bi se prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima i uskladila sa zakonima EU, izjavila je Tanjugu ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

U Šar el Šeiku u Egiptu održava se međunarodna konferencija Ujedinjenih nacija COP27 posvećena klimatskim promenama na kojoj učestvuju predstavnici gotovo 200 zemalja, među kojima je i Srbija.

Ministarka je kazala da je za Srbiju važno što će učestvovati u završnim zaključcima samita COP27, jer će uvideti šta je to čemu će svet težiti u domenu borbe protiv klimatskih promena.

Dodala je i da se na tako velikim skupovima međunarodnog karaktera često menjaju ciljevi i prioriteti, te da je za Srbiju izuzetno značajno da isprati svetske trendove i sa tim prilagodi domaću politike i srategije.

Ministarka Vujović kaže da iako je Srbija mala ekonomija, ona nastoji da da svoj doprinos svetu u borbi protiv klimatskih promena i da joj u tome pomažu evropski partneri.

U tome smeru je, objašnjava Vujovićeva, Srbija usvojila važna strateška dokumenta koji omogućavaju da naša zemlja bude u korak sa svetom u suočavanju sa klimatskim promenama.

„Prvo je usvojen Zakon o klimatskim promenama 2021. godine, a sada, u skladu sa tim zakonom, usvojamo i dva strateški važna dokumenta – Strategija niskougljeničnog razvoja Srbije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove“, navela je Vujovićeva.

To znači, precizira ona, da u Srbiji treba da se stavi akcenat na sve grane privrede i sektore pogođene klimatskim promenama, a to su pre svega poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i javno zdravlje.

Naglasila je da je neophodno da se svi građani, uključujući lokalne samouprave i privredni sektor, prilagode i pružaju doprinos u borbi protiv klimatskih promena.

Takođe Vujović je podsetila da je resorno ministarstvo u avgustu usvojilo Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) koji previđa smanjenje GHG emisija sa efektom staklene bašte, za 33,3 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.

Kako kaže, Srbija radi na tome da prilagodi nacionalni zakonodavni okvir direktivama EU u klimatskih promena, ali i o drugim pitanjima koji se tiču zaštite životne sredine.

„Radimo na zakonodavnom okviru, pre svega kada je otvoreno Poglavlje 27 i Klaster 4 koji se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene. U skladu sa tim imamo i dodatnu obavezu da sva dokumenta usklađujemo i pratimo sve što se menja u evropskim zakonima i direktivama”, objasnila je Vujovićeva.

Istakla je u izjavi za Tanjug da ima još važnih dokumenata koje vlada Srbije treba da donese.

Na tom putu, prema njenim rečima, Srbija ima punu podršku evropskih partnera, a dobija i dodatna sredstva od Švedske i Švajcarske.

Vujović je zaključila da je naša zemlja ima veoma ambiciozne planove u borbi protiv klimatskih promena i da na osnovu svih zakonskih akata i podakata koje je sprovela prednjači u odnosu na druge zemlje regiona.

Kada je zaštita životne sredine u pitanju Vujović je istakla da je u fokusu resornog ministarstva smanjenje aerozagađenja, sanacija otpadnih voda i otpada, te da će nastaviti da sprovodi projekte izgradnje reciklažnih centara i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Predstavnici oko 200 zemalja sveta razgovaraju u Egiptu na temu kako obuzdati globalno zagrevanje i kako finansirati oporavak od štete prouzrokovan klimatskim promenama.

Na skupu, koji se održava od 6. do 18. novembra, razgovara se i o tome kako se globalno zagrevanje može ograničiti na porast temperature od 1,5 stepena celzjusa, što je cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine.

EU:Usvojena nova pravila za smanjenje gasova staklene bašte

Evropski Savet i Evropski parlament postigli su privremeni politički sporazum o jačim ciljevima smanjenja emisija gasova za države članice, u okviru takozvane uredbe o podeli napora.

Cilj sporazuma postignutog je smanjenja emisije gasova staklene bašte na nivou EU od 40 odsto, u poređenju sa 2005. godinom, za sektore koji nisu obuhvaćeni sistemom EU za trgovinu emisijama.

To uključuje drumski i domaći pomorski saobraćaj, građevinarstvo, poljoprivredu, otpad i male industrije.

Oni su kolektivno odgovorni za oko 60 odsto emisija gasova staklene bašte u EU.

Predsedavaući Saveta Unije, češki ministar životne sredine Marijan Jurečka, izjavio je da mu je drago što je postignut brzi dogovor baš u vreme održavanja COP 27.

„To će omogućiti da EU pokaže svetu da ozbiljno namerava da smanji emisije, u skladu sa svojim obavezama iz Pariskog sporazuma o očuvanju globalne zagrevanje u okviru sigurnih nivoa. Naša je odgovornost da sačuvamo našu planetu za sve buduće generacije”, kaže ministar.

Jurečka navodi da dogovor uzima u obzir moguće nepredviđene događaje koji utiču na emisije.

“U tom slučaju, Savet EU i Evropski parlament mogu ažurirati linearne putanje emisije za svaku državu članicu do 2025. godine”, rekao je on.

Sporazum omogućava državama članicama da „pozajmljuju“ alokacije emisija i da kupuju i prodaju alokacije emisija između sebe, ali ovo će biti ograničeno na 10 odsto njihovih godišnjih alokacija emisija za period od 2021. godine do 2025. godine i 15 dsto za period od 2026. do 2030. godine.

Evropska komisija će morati da objavi akcije koje su države članice preduzele da bi postigle ciljeve u pokušaju da obezbedi transparentnost.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Sumaglica

Trenutna temperatura 5°C

Sumaglica

Ponedeljak
Oblačno

Max: 7°C
Min: 2°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana