U Srbiji će danas biti obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, a centralna manifestaija kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić biće održana u Somboru. Obeležavanju Dana sećanja, na Trgu Svetog Đođa u Somboru sa početkom u 18.00 časova prisustvovaće pored brojnih građana i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske. Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi. Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SRJ. Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom smrtno je stradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić. Dan sećanja biće obeležen i na Kosovu i Metojhiji, u Gračanici, Leposaviću i Kosvskoj Mitrovici, na Trgu braće Milić, koji nosi ime po blizancima Bobanu i Srđanu poginulima 1999. tokom NATO bombardovanja, kao i bratu Goranu, preminulom od tuge na godišnjicu njihove smrti. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković položiće pre podne venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku. U Novom Sadu gradonačelnik Milan Đurić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na poginule u NATO bombardovanju u kasarni „Jugovićevo“ gde će biti održan komemorativni skup jedinica iz garnizona Novi Sad, a prisustvovaće mu i potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić. Čelnici Zrenjanina položiće vence na spomen obeležju u centru grada, kao i na spomen-česmu Slaviši Kepiću, poginulom pripadniku Vojske Jugoslavije, koji će dobiti i ulicu u naselju u kojem je živeo. Centralne državne komemoracije povodom početka NATO bombardovanja SRJ održavaju se u mestima koja su zapamćena kao mesta najvećeg razaranja ili stradanja civila tokom bombardovanja, kao što su Varvarin, Grdelica, Aleksinac, Niš, Kraljevo, a 2015. je održana u Beogradu ispred porušene zgrade Generalštaba. NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Agresija je obustavljena nakon 78 dana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja.
Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadni generaa Đampjero Romano izjavio je povodom godišnjice NATO bombardovanja, da prošlost ne zaboravljamo, ali da možemo da idemo napred. On je u pisanoj izjavi medijima rekao da je upravo to ono što NATO i Srbija rade, zajedno gledajući ka boljoj budućnosti. Istakao je da je NATO u potpunosti posvećen daljem pružanju podrške stabilnosti širom Zapadnog Balkana, uključujući i kroz misiju NATO – KFOR, koja nastavlja da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine. Prema njegovim rečima dugotrajno partnerstvo NATO i Srbije zasnovano je na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji u brojnim oblastima, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije. „U potpunosti sam posvećen svojoj ulozi u ovom važnom procesu. NATO i Srbija su bliski partneri. Radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara, pomažemo Srbiji na reformama svojih bezbednosnih snaga i institucija, obučavamo srpske vojnike za mirovne misije, i uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije“, rekao je on. Takođe, dodao je Romano, NATO ima dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog i u oblastima kao što su energetska i ekološka bezbednost, borba protiv terorizma i sajber odbrana.
