Prema Globalnom izveštaju o indeksu nelegalne trgovine, koji je danas predstavljen na konferenciji „Nelegalna trgovina i siva ekonomija – međunarodna i lokalna perspektiva“ u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), Srbija je od mogućih 100 poena ostvarila skor od 52,2 poena.

Kako se navodi u izveštaju, Crna Gora je zauzela 63. mesto (49 poena), a Bosna i Hercegovina je na 74. poziciji (40,9 poena).

U izveštaju se navodi da su pokazatelji za sve tri balkanske ekonomije niži od globalnih i regionalnih prosečnih indikatora u svakoj od četiri kategorije posmatrane u sklopu indeksa, ali da je Srbija u kategoriji carinsko okruženje nadmašila prosečan globalni indeks i plasirala se na 48. mesto sa skorom od 74,2 poena.

Postoje, međutim, pozitivni signali da sve tri ekonomije ostvaruju napredak u oblasti pranja novca, trgovine ljudima i saradnje u borbi protiv nelegalne trgovine.

Kako se navodi u izveštaju, Srbija i BiH preduzimaju napore na planu unapređenja režima borbe protiv pranja novca kroz rad sa organizacijama kao što su Međunarodno telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (FATF).

Takođe, Srbija i Crna Gora su nedavno vodile razgovore o saradnji u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.

Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji, takođe, mogu poslužiti kao snažan pokretač intenzivnijeg dijaloga o nelegalnoj trgovini, ali i šire reforme u oblasti krivičnog pravosuđa, ocenjuje se u izveštaju.

„Sve ekonomije obuhvaćene indeksom imaju oblasti u kojima mora biti preduzet napredak, ali Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora imaju više oblasti kojima je potreban napredak od većine. Nadamo se da će ovaj indeks i prateći izveštaj ohrabriti ove tri ekonomije da pojačaju napore u borbi protiv svih vrsta nelegalne trgovine“, izjavio je Kris Klejg, glavni urednik EIU Unit za Aziju.

U sklopu ovog indeksa, koji je sponzorisala Transnacionalna alijansa za borbu protiv ilegalne trgovine (TRACI), posmatrane su četiri kategorije: angažovanje vlade, carinsko okruženje, trgovina i transparentnost, i ponuda i potražnja, a svaka kategorija obuhvata između dva i pet indikatora.

Zemlje, među kojima su prvi put i one iz balkanskog regiona, izabrane su tako da daju što reprezentativniji pregled situacije na svetskom nivou, imajući u vidu različitosti geografskih podrucja, broja stanovnika i nivoa razvoja.