Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, objavio je  Republički zavod za statistiku. Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra. Deficit je iznosio 11,4 milijarde evra, što je za 61,1 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti godinu dana ranije kada je iznosila 75,6 procenata. Izraženo u dolarima spoljnotrgovinska razmena je iznosila 70,2 milijarde što je 17,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Izvezeno je robe u vrednosti od 29 milijardi dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno robe u vrednosti od 41,1 milijardu ili za 20,4 odsto više nego godinu dana ranije. Deficit je iznosio 12 milijardi dolara, što čini povećanje od 44,9 odsto u odnosu na 2021. godinu. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina, 33,6 odsto, a sledi Beogradski region sa 23,3 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region, 42,0 odsto i Vojvodina sa 33,8 procenata. U izvozu su najviše bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, te oprema, a u uvozu su preovlađivali proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, pa oprema. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini a 58,7odsto ukupne razmene obavljeno je sa zemljama članicama Evropske unije. Naš drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,4 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, zatim sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku Srbije objavio je fleš procenu kvartalnog BDP-a, po kome je realni rast u četvrtom kvartalu 2022. godine 0,4 odsto veći od rasta u istom periodu prethodne godine. RZS će objaviti detaljniji obračun za četvrti kvartal 28. februara.

U Srbiji je u 2022. godini zabeležen veći promet turista u odnosu na 2021. godinu za 30,6 odsto, a broj noćenja skočio je za 24,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U decembru ove godine broj stranih turista je bio veći za 46,8 odsto u odnosu na 2021. godinu, dok je broj noćenja domaćih turista veći za 5,3 odsto. Kako se navodi, najposećenije su bile banje, a najviše turista bilo je iz evropskih zemalja.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru prošle godine bila je veća za 1,8 odsto u odnosu na decembar 2021. godine, dok je u odnosu na prosek cele 2021. bila veća za 8,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku uz podatak da je industrijska proizvodnja u 2022. u poređenju sa 2021. godinom, bila veća za 1,7 procenata. Posmatrano po sektorima u decembru 2022. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine zabeležen je porast u rudarstvu za 28,9 odsto, u snabdevanju električnom energijom, gasom za 11,3 procenta, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen pad od 3,4 odsto. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2022. godine, u odnosu na isti mesec 2021. imale su proizvodnja električne energije, eksploatacija ruda metala, proizvodnja koksa i derivata nafte kao i eksploatacija uglja.