Uprkos tome što se hrana koja je višak sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju svoj višak bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u EU, pa i u Srbiji. Dodatno, doniranjem hrane podržava se ne samo borba protiv siromaštva zbog nedostatka hrane, već se štite i životna sredina i prirodni resursi.

Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara (ukupno na 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Predlog za ukidanje PDV-a na donacije hrane podržava 88 odsto stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra 2020. godine.

Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa 8 odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

„Učešćem u kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ zajedno ćemo doprineti povećanju donacija hrane za najugroženije i smanjenju bacanja hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu. Kako bi se stvorili uslovi da hrana umesto u otpadu, završi kao donacija onima kojima je potrebna, potreban je i unapređen zakonski okvir koji ne destimuliše donatore“, kaže Marija Batinica i savetuje pre svega mlade, jer se mlade osobe lakše prilagođavaju i radije menjaju svoje navike , kako da planiramo da što manje hrane završi na otpadu.