Skoro dve trećine građana ne bi prihvatilo izvinjenje NATO Tanjug

Objavljeno: 23.03.2019. 13:01 Izmenjeno: 24.03.2019. 16:07

Saradnju Srbije i NATO podržava trećina građana, ali se članstvu naše zemlje u tom vojnom savezu protivi 79 odsto građana, a 64 odsto ne bi prihvatilo izvinjenje Alijanse zbog agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.

 

To je pokazalo nedavno istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO Instituta za evropske poslove, čije teme su bile podrška članstvu Srbije u NATO, razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja, kao i ocena i korist sradnje Srbije i NATO.

Prema mišljenju najvećeg broja građana, razlozi bombardovanja Srbije odnose se na vojne, političke i ekonomske interese SAD-a i Zapada, iako je, kako se navodi, do 2018. godine, glavni uzrok, po mišljenju ispitanika, bila politika Slobodana Miloševića.

Članstvo Srbije u NATO podržava tek 10 odsto ispitanika, ali je za saradnju 31 odsto ispitanika – u nešto većem procentu muškarci i ispitanici iz Vojvodine i Beograda, dok 61 odsto ne podržava – nešto više žene i ispitanici iz centralne Srbije, dok 8 odsto ne zna da odgovori.

Među ispitanima, 32 odsto se izjasnilo da zna da Srbija od 2015. ima najviši status zemlje partnera NATO i da je imala 109 zajedničkih vojnih vežbi sa NATO i zemljama članicama NATO u poslednjih sedam godina.

Intenzivnu saradnju Srbije sa NATO u poslednjih sedam godina skoro polovina ispitanika – 49 procenata, ocenjuje negativno i to su u nešto većem procentu muškarci, kao i ispitanici sa završenom osnovnom školom.

Manje od trećine, 29 odsto ispitanih ovu saradnju procenjuje kao pozitivnu, a 22 odsto ne zna da odgovori na to pitanje.

Takođe, mala je razlika između onih koji smatraju da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja – 43 odsto smatra da je vreme da do pomirenja dođe, a 46 odsto da nije, dok 11 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja prihvatilo bi 30 odsto građana, šest odsto ne zna, dok je 64 procenata onih koji ne bi prihvatili izvinjenje, i među njima je više žena, stanovnika Zapadne Srbije i Šumadije, dok sa porastom godina starosti raste broj ispitanika koji ne bi prihvatili izvinjenje zbog bombardovanja.

Kada je reč o oceni odnosa Srbije i NATO, najviše ispitanih dalo je najnižu ocenu – 1, a najmanje ocenu 5, pa je prosečna ocena – 2,13.

„Odnos između Srbije i NATO 38,3 odsto ispitanika ocenjuje ocenom 1, 21,5 procenata daje ocenu 2, trećina ocenu 3, 4,9 odsto ocenu 4, a tri procenta ocenu 5. Prosečna ocena iznosi 2,13“, navodi se u saopštenju.

Takođe, primećeno je da nešto više prosečne ocene daju žene, ispitanci starosti do 45 godina, kao i stanovnici Zapadne i Istočne Srbije.

Takođe, 22 odsto građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u i takav stav prisutniji je kod muškaraca, građana starosti do 30 godina, srednjeg i visokog obrazovanja i svih regiona, osim Zapadne Srbije.

Kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja, najveći broj ispitanika – njih 45 odsto, navodi odgovor “između 2.000 i 5.000“.

Institut je, u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, istraživanje sproveo od 8. do 14. marta, na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika.

NATO i SAD morali bi da imaju veći osećaj stida prema Srbiji

Cilj vojna intervencije NATO na SRJ bio je da se sa međunarodne scene ukloni zemlja koja se usprotivila novom poretku, ali i da se upozore druge zemlje da bi moglo isto da im se dogodi, što je kasnije dovelo do nove trke u nuklearnom naoružanju i pojave novih nuklearnih sila, smatra Vladislav Jovanović, u vreme intervencije NATO ambasador SRJ pri UN.

On dodaje da je Srbija pri tome „dodatno kažnjenja“ tako što joj je na silu oteta pokrajina i napravljena kvazi-država.

„Ideja o bombardovanju bila je u mislima međunarodne zajednice i 10 godina ranije i bilo ko da je bio na čelu Srbije ukoliko je držao do suverentiteta i nezavsnosti imao je da bude kažnjen“, rekao je Jovanović za Tanjug.

On podseća u prilog ovoj tezi da je početkom 1990-ih prvi čovek Kongersa Bob Dol u Prištini rekao „živelo nezavisno Kosovo“, nakon čega je s pravom, kako kaže, bio proteran iz zemlje.

On svedoči i da je preko njega američki ambasador Voren Zimerman u decembru 1991. poslao ultimatum Miloševiću da će Beograd biti bombardovan ako na Kosovu izbiju sukobi, kako je on rekao, krivicom srpske strane.

Sedam godina kasnije, američki državni sekretar Medlin Olbrajt, uoči dolaska u Rambuje, kaže Jovanović, izjavila je da Miloševiću lestvicu moraju postaviti tako visoko da ne može da je preskoči.

„Zahtevi stavljani pred rukovodstvo SRJ tokom pregovora u Rambujeu i na konferernciji u Parizu, vođeni da bi se rešila kosovska kriza, bili su takvi da ih niko u svetu, ko drži do suvereniteta i nezavisnosti nikada ne bi ispunio“, ocenjuje Jovanović.

Argumenti koje su potezali da se intervencija mogla izbeći, kako kaže, dematovali su njihovi ljudi.

„Kisindžer je rekao nijedna zemlja koja drži do sebe i nezavisnost ne bi mogla da prihvati uslove kapitulacije“, rekao je on.

Uklanjanje zemlje koja nije poklekla jedini je i glavni razlog za bombardovanje, dodaje Jovanović i kaže da je sve drugo pred-tekst stvaran radi demonizacjie srpskog naroda, između ostalog i jednom neodgovornom igrom brojeva o katastrofalnom kada se „igralo“ brojevima od 100, pa i 300 hiljada mrtvih Albanaca.

Jovanović ocenjuje i da je Vašington, intervencijom na SRJ, istovremeno poslao poruku svim manjim zemljama da će isto tako proći ako budu osporavali američku hegemoniju, ali i Rusiji, koja je tada bila na kolenima i Kini, „nepopravljenoj“ nakon incidenta na Tjenanmenu.

„Kao posledicu dobil smo suprotno – Rusija i Kina počele su vojno da jačaju jer su razumele da bi obrazac za bombardovanje SRJ mogao biti primenjen dalje. Male i srednje zemlje shvatile su da ih jedino posedovanje nuklearne bombe i raketa može zaštiti od zlovolje velikih i tako je počela nova trka u nuklearnom naouržanju“, smatra on.

Pojavile su se nove nuklearne sile kao što su Pakistan, Severna Koreja, Iran, dok je niz drugih, poput Turske, Egipta, Indonezije javno označile spremnost da se priključe nuklearnom programu.

Bivši diplomata ocenio je da je ogromna šteta koju je Srbija preživela donekle sanirana, a merila se desetinama milijardi dolara.

„Bombardovani smo kasetnim bombama, koje tada nisu bile zabranjene i osiromašenim uranijumom koji nije smeo da bude upotrebljen prema zemlji čiji su tenkovi bili stari i čiji se okop mogao probijati klasičnim mecima i granatama“, rekao je Jovanović.

„Bili smo neka vrsta žrtvovanog demografskog materijala i zato NATO i Amerika, posebno bi morali da imaju mnogo veći osećaj stida i odgovornosti i da priznaju, ne samo da bormardovanje nije bilo leglano, već da je bilo zlocinačko“, kazao je Jovanović i dodao da bi oni morali i da plate troškove lečenja dece i svih drugih građana.

Bivši ambasador pri UN podsetio da se sve ove godine može čuti „izražavamo žaljenje“, i da ti isti izbegavaju da kažu „izvinjavamo se“, iako je to jedino što može da vodi ka stablizaciji odnosa i reparaciji štete.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Vedro

Trenutna temperatura 29°C

Vedro

Ponedeljak
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 32°C
Min: 21°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana