Skupština grada Beograda usvojila rebalans budžeta Beoinfo

Objavljeno: 28.09.2020. 08:33 Izmenjeno: 29.09.2020. 09:49

Skupština Beograda usvojila rebalans budžeta koji iznosi oko 110 milijardi dinara, što je za oko 850 miliona više nego prema rebalansu iz aprila, kada je počela epidemija korona virusa. Odbornici usvojili odluku o bratimljenju Beograda i Banjaluke, kao i o podizanju spomenika nekadašnjim gradonačelnicima – Vladi Iliću, Milošu Savčiću i Branku Pešiću.

Skupština Grada Beograda usvojila je rebalans budžeta, prema kojem gradski budžet iznosi oko 110 milijardi dinara, što je za oko 850 miliona dinara više nego prema rebalansu iz aprila ove godine, kada je počela epidemija korona virusa.

Kako je precizirano, odlukom o rebalansu budžeta, ukupna sredstva budžeta grada planirana su u ovoj godini u iznosu od 110.009.187.052 dinara, od čega se na prihode i primanja odnosi 103.683.521.642 dinara, a na preneta sredstva 6.325.665.410 dinara.

Prihodi i primanja budžeta grada u 2020. godini su ovom odlukom uvećani za 0,8 odsto ili za 825.794.350 dinara, u odnosu na prethodni plan po Odluci o budžetu.

Šef odborničke grupe SNS Aleksandar Mirković je rekao da je Grad Beograd pokazao da je dovoljno jak i finansijski stabilan da može da isprati sve odluke koje donosi vlada i koje su, dodao je, u skladu sa odgovornom politikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Naveo je da je bivši gradonačelnik Dragan Ðilas zadužio Grad za 1,2 milijarde evra i dodao da je Ðilas “srljao iz kredita u kredit i ostavio katastrofalnu situaciju”, te da se dugovi koje je ostavio vraćaju i danas.

Kako je rekao, da to nisu samo prazne priče pokazuje stanje koje je ostavio u beogradskim opštinama, a, kako navodi, najsvežniji primer je opština Stari grad koju je donedavno vodio Marko Bastać.U toj opštini je, tvrdi Mirković, u jednom mandatu million i sedamsto hiljada evra potrošeno na agencije i firme za koje je, kako kaže, taj novac “ispumpavan” iz opštinskog budžeta i podeljen Bastaćevim aktivistima.

Odbornik SNS Nebojša Bakarec je rekao da je sadašnja vlast uspešnija od prethodne po svim parametrima – prosečne neto zarade, smanjenju nezaposlenosti, kreditnom rejtingu, broju privrednih subjekata i preduzetnika u Beogradu…

 

Vesić: Rebalansom budžeta Grad pomaže privredu i čuva radna mesta

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je Vlada Srbije donela odluku da se privreda pomogne i na taj način zadrže radna mesta, a jedna od najvažnijih odluka bila je vezana za odlaganje plaćanja doprinosa na zarade zaposlenih za dva prolećna i jedan letnji mesec u naredne dve godine. Beogradu pripada 66 odsto ovog poreza, tako da samo jedan mesec znači oko šest milijardi manje prihoda, naveo je Vesić obrazlažući na današnjoj sednici usvojenu izmenu Odluke o budžetu Grada Beograda za 2020. godinu.

Epidemija kovida-19 ostavila je posledice na ekonomiju ne samo grada već i svih država, kazao je on, podsećajući da je već u junu usvojen rebalans budžeta koji je bio manji za 15-16 odsto.

– Grad je pristao da učestvuje u paketu Vladinih mera i na taj način da svoj doprinos, tako da smo zajedničkim radom očuvali radna mesta i sačuvali beogradsku privredu. To je razlog zašto imamo manje sredstava u budžetu. Ovu godinu počeli smo sa 143 milijarde, današnji budžet iznosi skoro 123 milijarde dinara, a najveći deo te razlike nastao je zbog odlaganja plaćanja poreza na doprinose i zarade. Taj novac će se Gradu vratiti narednih godina, ali ova godina je takva da smo svi morali da pokažemo solidarnost sa privredom i da sačuvamo radna mesta za ljude – istakao je Vesić.

Drugi razlog, dodao je Vesić, jeste odluka Grada da se ne zadužuje.

– Grad Beograd tokom ove godine nije uzeo ni jedan jedini evro kredita. Odlučili smo da trošimo onoliko koliko imamo jer se ponašamo domaćinski, kako i treba da se ponašaju odgovorne lokalne samouprave – kazao je Vesić, podsećajući da je 2012. godine kreditno zaduženje bilo čak 1,2 milijarde evra.

Istovremeno, dodao je Vesić, nijedan evro vraćanja stranih kredita nije odložen, podsećajući da za ovu godinu oni iznose skoro četrdeset miliona evra, u najvećem delu za Most na Adi. Vesić je tim povodom ocenio da nisu prihvaćena nuđena odlaganja jer je „Grad finansijski stabilan”.

U rebalansu ima nekoliko novina, istakao je Vesić.

– Jedna od najvažnijih stvari jeste što se budžetom omogućava da Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspiše tender za izgradnju pet vrtića. Ove godine započeli smo izgradnju šest objekata na Čukarici, u Obrenovcu, Zemunu, Bloku 62, na Bežanijskoj kosi i u Rakovici, a očekuju nas tenderi za vrtiće na Miljakovcu 3, u naselju Braće Jerković, u Mirijevu, na levoj obala Dunava i za jedan vrtić u prigradskoj opštini, gde trenutno tražimo lokaciju. U istoriji Beograda, otkad postoji organizovan smeštaj dece u obdaništima, a to su tridesete godine prošlog veka, nikada se nije izgradilo jedanaest vrtića za godinu dana, čime će se omogućiti mesto za još tri hiljade dece – rekao je Vesić, podsećajući da je lista čekanja ove godine bila manja od tog broja.

Vesić je podsetio da je u julu prosečna plata u Beogradu iznosila 628 evra, a da je poslednjih dana 2012. godine iznosila 452 evra. Za osam godina, naveo je Vesić, plate u glavnom gradu u proseku su porasle za oko četrdeset odsto, a nezaposlenost je smanjena sa 16,2 na 8,1 odsto. U Beogradu je zvanično zaposleno 750.550 lica, a 2012. ta brojka je iznosila 558.620, precizirao je Vesić, što znači da je za osam godina otvoreno 191.880 radnih mesta na teritoriji Beograda. U Beogradu danas radi 56.272 kompanije, a 2012. radilo je 47.867 kompanija. Veoma je važno i da je broj preduzetnika povećan za oko dvadeset hiljada.

– Finansije Grada su stabilne, ponašamo se odgovorno, učestvujemo u državnom programu pomoći privredi, ne uzimamo kredite i ne zadužujemo se, manje trošimo, prolongirali smo određene investicije za sledeću godinu jer je to odgovorno. Međutim, čak i ovako smanjen budžet iznosi više od milijardu evra – naglasio je Vesić.

Nema smanjenja troškova za socijalna davanja i subvencije, ali ni za funkcionisanje komunalnog sistema, naznačio je Vesić.

– Kao i prošle godine, tokom oktobra na javnoj raspravi naći će se predlog budžeta za 2021. godinu. Sve gradske opštine, građani, odborničke grupe i odbornici moći će da pogledaju predlog budžeta i upute svoje predloge. Kada bude završena javna rasprava, predlog budžeta naći će se sredinom novembra na sednici Gradskog veća, te će se do kraja novembra naći i na dnevnom redu sednice Skupštine grada, kako smo uradili i prošle godine – rekao je Vesić, podsećajući da je lane stiglo oko tri i po hiljade predloga, te su na taj način građani zajedno sa Skupštinom grada kreirali budžet, što će biti slučaj i ovog puta.

 

Vesić: Investicije su danas veće deset puta, a socijalna davanja nisu smanjena

Danas se u Beogradu gradi, investicije su deset puta veće nego za vreme prethodne gradske vlasti i zato nisu tačne primedbe da nema investicija i da one nisu planirane, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić na današnjoj sednici Skupštine grada.

Odgovarajući na ove primedbe naveo je niz investicija kao što je Bulevar patrijarha Pavla, koji je deo unutrašnjeg magistralnog prstena.

– To je unutrašnja obilaznica oko Beograda, do marta završavamo deo do Košutnjaka, u aprilu krećemo od Košutnjaka do Mosta na Adi kako bismo spojili most koji je završen bez pristupnih saobraćajnica. Raspisali smo tender i počinje proširenje Crnotravske i Ulice Save Maškovića, projektujemo proširenje prema auto-putu iz naselja Stepa Stepanović. Završetkom ovih radova dobićemo unutrašnju obilaznicu.  Zaršavamo i obilaznicu oko Beograda, koja će biti gotova do kraja godine, a gradimo i 11 vrtića. Zatim, gradimo i fabriku za preradu otpadnih voda u Velikom selu, vrednu 285 miliona evra, toplodalekovod Obrenovac–Beograd, vredan 200 miliona evra, Kumodraški kolektor, kao i regionalni vodovod Makiš–Mladenovac. Deca u Leštanima sada imaju najmoderniju školu, a doskora nisu imali ni toalet. Sve su to investicije kojih ima deset puta više nego u vreme prethodne vlasti – naglasio je Vesić.

Vesić se osvrnuo i na kritike da kanalizacija u Borči neće biti izgrađena ove godine.

– Za kanalizaciju u Borči smo izdvojili 55 miliona evra i uzeli kredit Evropske investicione banke u iznosu od 35 miliona evra. U novembru će biti raspisan tender za fabriku za preradu otpadnih voda, a u decembru za izgradnju kanalizacije. Jednostavno, to je procedura koju traži EIB. To se odnosi i na Autobusku stanicu koja se uveliko radi. Reč je o javno-privatnom partnerstvu Grada i BAS-a, te Grad nije izdvajao ni dinar za stanicu već radi okolne sobraćajnice – pojasnio je Vesić.

Posebno je naglasio da nije bilo smanjenja ulaganja u socijalnu zaštitu. Otvoreno je 11 klubova za stare, naknade se isplaćuju u dan, a nasleđen je dug od 400 miliona dinara za socijalne prinadležnosti.

– To je suština naše ekonomske politike jer se tako naš grad razvija i nastaviće da se razvija.

On je pojasnio da svaki budžet i rebalans budžeta, kako u gradu tako i u Republici, stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu.

– Takvo je pravilo i tako je bilo oduvek, i ništa se vanredno ne dešava. Tako je bilo i kada smo usvajali prošli budžet i kada Republika usvaja budžet, što se i podrazumeva s obzirom na to da je budžet najvažniji akt. Zato rok objave nije osam dana, kao kod svih drugih odluka, izjavio je Vesić odgovarajući na iznesene primedbe tokom diskusije.

On je istakao i da je Zakon o glavnom gradu omogućio decentralizaciju, a to znači da se više ulaže u opštine, što je dokumentovao sa dva podatka.

–  Ove godine je obim budžeta gradskih opština, koje je dozvolio Grad Beograd, 12. 957.962.000 dinara, 2012. godine taj obim je izbnosio 7.745.046.000 dinara, te je razlika više od pet milijardi ili više od 40 miliona evra. Toliko se sredstava više raspoređuje gradskim opštinama, a planirano je da se u narednim godinama taj plan još poveća i to je prava centralizacija – istakao je Vesić.

Posebno je istakao da centralizacija nije samo u obimu novca već i u pravima koje su dobile gradske opštine, kao što je donošenje urbanističkih planova i osnivanje preduzeća.

 

U Beogradu će biti podignuti spomenici bivšim gradonačelnicima

U Beogradu će biti podignuti spomenici trojici nekadašnjih gradonačelnika – Milošu Savčiću, Vladi Iliću i Branku Pešiću.

Na današnjoj sednici Skupštine grada Beograda rečeno da će spomenik Savčiću biti podignut na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevara vojvode Putnika.

Spomenik Iliću nalaziće se između ulica Dzordža Vašingtona, Bulevara despota Stefana, Vojvode Dobrnjca, Venizelosove i Knez Milentine ulice, dok će spomenik Pešiću biti postavljen ispred zgrade gradske opštine Zemun na Masarikovom trgu.

Inicijativu za podizanje ovih spomenika dao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

 

Na inicijativu građana, Beograd preimenuje Hrvatsku ulicu u Ulicu glinskih žrtava

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izrazio je veliko zadovoljstvo što je Skupština Grada Beograda prihvatila inicijativu građana da se Hrvatska ulica u Kotežu primenjuje u Ulicu glinskih žrtava 1941. godine. On je podsetio da je zločin u Glini, kada su ljudi zaklani u crkvi, jedan od najstrašnijih u Drugom svetskom ratu, kao i da su hrvatske vlasti spomen-dom, koji je posle rata izgrađen na kosturnici, preimenovale u Hrvatski dom.

On je ocenio da u našem glavnom gradu ulicu treba da imaju oni gradovi i zemlje koji poštuju Beograd i imaju Beogradsku ulicu.

– To je normalno i tako se rađaju prijatelji. Ljubljana je, kao naš grad pobratim, reagovala prva, tako da će po principu reciprociteta u glavnom gradu Slovenije ponovo biti Beogradska ulica. Takođe, Brisel i Varšava dobiće ulicu u Beogradu jer ulice sa imenom našeg glavnog rada postoje u tim gradovima. Isto je i sa Bečom koji ima Beogradski trg. To je obaveza prema ljudima koji poštuju Beograd – kazao je Vesić, podsećajući da u centru Ljubljane postoji bista Vuka Karadžića, te da će u novembru u Beogradu biti postavljena bista Jerneju Kopitaru.

Vesić je još jednom naglasio da žrtava treba da se sećamo jer „ako ih se ne budemo sećali, onda je i njihova žrtva uzaludna”.

Zamenik gradonačelnika osvrnuo se i na odluke da tri bivša gradonačelnika Beograda dobiju spomenike u glavnom gradu.

– Pokazujemo da nekim ljudima koji su nas zadužili možemo da kažemo „hvala”. Bilo je još gradonačelnika i važnih ljudi koji zaslužuju da dobiju spomen-obeležje, ali ova tri su se u 20. veku izdvojila: Branko Pešić kao simbol razvoja Beograda posle oslobođenja, te dva gradonačelnika iz perioda između Prvog i Drugog svetskog rata: Miloš Savčić i Vlada Ilić – istakao je Vesić.

On se osvrnuo na važne detalje iz života ovih gradonačelnika, naglašavajući da su se veoma zalagali, pa čak i svoju imovinu ulagali, u razvoj i sređivanje Beograda, na čemu im se danas odužujemo.

Na sednici su usvojena i rešenja o obrazovanju odbora za podizanje tri spomenika.

Članica Gradskog veća Elena Bilić zahvalila je Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica, kao i Goranu Vesiću, na prihvatanju inicijative građana naselja Kotež. Ona je navela da su joj građani u razgovoru ukazali na to da se na ovaj način odaje počast žrtvama iz Gline.

Velik broj planskih akata dokaz da se u Gradu radi dobro

Odbornici Skupštine grada usvojili su  set planova ili izmena i dopuna planova detaljne i generalne regulacije za delove opština Zvezdara, Voždovac, Zemun, Čukarica, Rakovica i Palilula, a donete su i odluke o izradi ili izmenama i dopunama još nekoliko planova za delove teritorija Novi Beograd, Voždovac, Zemun, Surčin i Stari grad.

Kako je na današnjoj sednici Skupštine grada naveo glavni urbanista Marko Stojčić, velik broj planskih akata potvrda je da se u Gradu radi dobro.

– Deset planova se usvaja i to osam planova detaljne i dva plana generalne regulacije, kao i odluke o izradi još tri plana. Planovi generalne regulacije imaju za cilj dodatni razvoj toplovodne mreže, što je u skladu sa donetim merama za poboljšanje ekološke klime u gradu. Takođe, značajan je i Plan detaljne regulacije za sportske komplekse u Vojvode Šupljikca i Vatroslava Jagića, to jest kompleks „Radničkog” na Crvenom krstu koji decenijama čeka rekonstrukciju, a plan će omogućiti da zajedno sa Republikom uđemo u taj projekat. Jedan od važnih planova za ekonomiju grada jeste budući stambeno-poslovni kompleks na poziciji Depoa, ali i plan na Rospi ćupriji, čime će se razrešiti problemi širine saobraćajnica i trotoara i nedostajuće infrastrukture u ovom delu grada. Slična je situacija i sa planom za područje uz Ovčanski put na Paliluli, gde će se utvrditi mreža saobraćajnica i pozicije za javne objekte – precizirao je Stojčić.

Skupština grada Beograda potvrdila je mandate nekoliko odbornika gradskog parlamenta

Potvrđeni su mandati odbornicima Darku Simiću, Željku Klariću, Tatjani Benak i Vladimiru Obradoviću sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.

Takođe, potvrđeni su i mandati odbornicima Milošu Markoviću i Aleksandri Karović sa izbore liste SPS-JS, kao i Bogdanu Stojanoviću sa liste „Dragan Ðilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“.

Prethodno je Skupština grada Beograda potvrdila ostavke na mesto odbornika Radoslavu Marjanoviću sa liste SNS zbog izbora na mesto predsednika opštine Stari grad i Jelici Sretenović sa liste SPS-JS, koja je podnela ostavku jer je postala poslanik u Narodnoj skupštini.

Takođe, usvojena i odluka o prestanku mandata odbornicima Radetu Petroviću, Gordani Mišev i Darku Ćebiću sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ i Nikoli Jovanoviću sa izborne liste „Dragan Ðilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“.

 

Nikodijević: Tradicionalne prijateljske veze između Beograda i Banjaluke

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević ocenio je danas da između Beograda i Banjaluke postoje tradicionalne veze. Obrazlažući odluku o bratimljenju dva grada na današnjoj sednici, ukazao je na prijateljske ali i rodbinske i poslovne veze, tako da saradnja dva grada postoji i mimo administrativne i zvanične saradnje.

– Otkad postoji institucija bratimljenja, Beograd je ostvario bliske i bratske odnose sa tridesetak gradova u čitavom svetu, na različitim kontinentima, i proteklih decenija postoji izražena potreba da takav jedan sporazum potpišemo i sa Banjalukom. Poslednjih godina kontakte smo intenzivirali, naročito u oblastima obrazovanja, kulture, sporta, a na vrlo visokom nivou počeli smo i sa razmenom privrednih delegacija. Počinjemo da realizujemo i zajednički nastup na trećem tržištu, te je bratimljenje kruna saradnje, na veliko oduševljenje ljudi iz Republike Srpske, a verujem i Beograđana – kazao je Nikodijević.

One Response to “Skupština grada Beograda usvojila rebalans budžeta”

  1. Zoro каже:

    Da li se zna kada će biti isplata solidarne pomoći ,koja je definisana kolektivnim ugovorom, za JKP?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Vedro

Trenutna temperatura 22°C

Vedro

Petak
Pretežno sunčano

Max: 23°C
Min: 9°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana