Odlukom o rebalansu budžeta, donetom u vreme vanrednog stanja, smanjio se gradski budžet, ali očekujem da će sredinom avgusta biti napravljen novi rebalans i da će biti realizovani svi planirani projekti važni za razvoj Beograda, rekao gradonačelnik Radojičić na prvoj sednici Skupštine grada posle ukidanja vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa.

Gradonačelnik je na današnjoj sednici Skupštine grada, koja se zbog epidemioloških mera održana u Sava centru, odao je poštu porodicama 241 preminule osobe i potom pred odbornicima govorio o propisima i aktima koje je Gradsko veće donelo za vreme vanrednog stanja.

On je naveo da bez obzira na uspešnost i pozitivne rezultate u borbi protiv virusa korona, nikada ne smemo da zaboravimo žrtve i njihove porodice, jer su životi nenadoknadivi.

Sednica je počela minutom ćutanja za sve preminule od COVIDA-19, nakon čega su se pred odbornicima našli svi propisi i drugi akti koje je Gradsko veće donelo za vreme vanrednog stanja. Gradonačelnik se tim povodom osvrnuo na jedan od tih akata, rebalans budžeta, podvlačeći da je s obzirom na globalnu ekonomsku krizu to imalo reperkusije i na Grad Beograd.

– Kao odgovorno rukovodstvo pozvali smo konsultante koji su na osnovu podataka iz prethodnog perioda napravili analizu i projekciju za naredni period. Imali smo tri različita scenarija – pesimističan, optimističan i bazičan. Na osnovu ovog potonjeg scenarija, projekcija je da možemo očekivati da oko 15 odsto prihoda bude umanjeno u ovoj godini. U periodu od 1. aprila do 17. maja, prihodi su smanjeni za 31,3 odsto. S obzirom na to da je privredna aktivnost u čitavom svetu stala, to se desilo i u Beogradu – istakao je Radojičić.

Preciznije, dodao je gradonačelnik, rebalansom je predviđeno da će projektovani izvorni prihodi biti manji za 15,9 procenata, tako da će na toj poziciji ukupna sredstva iznositi 41 milijardu dinara.

– Vodilo se računa da sva smanjenja na rashodnoj strani ne utiču na redovno funkcionisanje svih gradskih službi. Napravljena je odmah projekcija na rashodnoj strani, a najviše računa vodilo se da ima novca za socijalna davanja, za decu i plate. S druge strane, neophodno je da grad funkcioniše i u komunalnom segmentu i tu nema problema, jer redovno se izmiruju dospele obaveze – rekao je Radojičić.

On je precizirao da „sada na prihodnoj strani imamo 109 milijardi dinara, odnosno 19,5 milijardi manje”.

Ponašamo se odgovorno jer smo odgovorna vlast Beograda i duboko verujem da će situacija već početkom avgusta biti znatno jasnija. Verujem da ćemo tada moći da napravimo novi rebalans, da se vratimo na stare staze i da Beograd razvijamo u pravcu modernog grada, kao što smo i počeli – rekao je gradonačelnik izražavajući nadu da pandemija i kriza koju je uzrokovala neće ostaviti posledice po razvoj grada.

Gradonačelnik Radojičić podneo izveštaj o aktivnostima za vreme vanrednog stanja

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić podneo je danas izveštaj Skupštini grada Beograda o aktivnostima Grada za vreme vanrednog stanja, od 16. marta do 7. maja, koje je uvedeno kao mera borbe protiv epidemije virusa korona. On je napomenuo da je ova tačka dnevnog reda sednice veoma važna i zaključio da su sve gradske službe bile dobro organizovane, za šta im je odao priznanje.

– Ukoliko poredimo naše brojke sa drugim većim gradovima u regionu i svetu, spadamo u grupu zemalja koja je dobro i na vreme odreagovala. Nažalost, postoji pretnja da se slična situacija ponovi i u narednom periodu, zbog čega i dalje moramo biti oprezni. U Srbiji je 6. marta registrovan prvi pacijent, a već 15. marta stupilo je na snagu vanredno stanje. Grad Beograd je reagovao i pre vanrednog stanja, prepoznajući ovaj problem. Krizni štab je stalno zasedao zajedno sa stručno-operativnim timom, uz čiju saglasnst su i donošene sve odluke. Zvanično su održane 33 sednice, doneta je 31 uredba i po 13 preporuka i zaključaka, ukupno 180 mera. Na dnevnoj bazi skupljani su podaci, vršene analize i donosile odluke u skladu sa republičkim kriznim štabom. S ponosom, u ime svih nas, mogu da kažem da sam zadovoljan kako smo radili i kako smo se borili i izborili sa epidemijom. U okolnostima u kojima smo želeli da zaštitimo naše sugrađane i zaposlene, grad je funkcionisao, a hiljadu ljudi svakodnevno je bilo na ulicama i na svojim radnim mestima – poručio je gradonačelnik.

Radojičić je dodao da je Beograd prva lokalna samouprava koja podnosi izveštaj, i to na 1.185 strana. U prvom delu su informacije po svim službama i organizacionim jedinicama, a u drugom delu su odluke koje je donosio Krizni štab. Posebno je naglasio lidersku ulogu predsednika Vučića tokom ovog kriznog perioda, uprkos svim pritiscima pojedinaca, istakavši hrabrost i adekvatnost njegovih reakcija i odluka.

Gradonačelnik je naveo samo neke od brojki iznetih u izveštaju – podeljeno je 700 hiljada maski, 600 hiljada zaštitnih rukavica, 10 hiljada epidemioloških odela i to medicinskim, gradskim i republičkim ustanovama.

– Od prvog dana pozivali smo na solidarnost i pomoć sugrađanima kojima je ona bila potrebna. Tako je najugroženijim penzionerima podeljeno 173 hiljade paketa, a brojni volonteri učestvovali su u pripremi ove pomoći. Takođe, podeljeno je i 882 paketa za sugrađane koji nemaju primanja, a volonterski kol-centri primili su brojne pozive i ostvarili 35 hiljada izlazaka na teren. Naplata boravka u predškolskim ustanovama nije vršena u toku vanrednog stanja, a skoro 200 ljudi iz ovih ustanova radilo je na pozicijama u zdravstvenim ustanovama i drugde, gde su mogli da pomognu u borbi protiv virusa COVID-19 – istakao je gradonačelnik.

On je dodao da se Beograd nije odrekao kulture, pa je tako osam hiljada knjiga podeljeno starijim sugrađanima, a sve ustanove čiji je osnivač Grad Beograd svoje sadržaje učinile su dostupne građanima. Slobodnim umetnicima opredeljeno je 90 hiljada dinara kao pomoć Grada. Ustanovljena je nagrada „Heroj Beograda”, podsetio je gradonačelnik, precizirajući da će na ovaj način biti iskazana zahvalnost onima koji su se posebnom hrabrošću istakli tokom epidemije.

– Veliki zadatak imala su komunalna preduzeća, s jedne strane da održavaju sisteme i funkcije koje imaju, a sa druge strane da održavaju čistoću i vrše dezinfekciju. Brojke su i tu ilustrativne, samo „Gradska čistoća” je dezinfikovala 32 miliona kvadratnih metara javnih površina i objekata, „Gradsko stambeno” 1.815 zajedničkih prostorija u zgradama, a veliki deo tereta podnela je 21 ekipa Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. Naime, spomenute ekipe dezinfikovale su oko četiri miliona kvadratnih metara, 30 hiljada vozila, a obavile su i 1.300 PCR testova. Svim komunalnim službama još jednom odajem priznanje za sav trud koji su uložili i posao koji su obavili – pojasnio je Radojičić.

Posebno je pohvalio organizaciju javnog prevoza i sve mere koje su uvedene tim povodom. Takođe, osvrnuo se i na neke projekte koji su završeni u proteklom periodu, među kojima je pasarela na Kalemegdanu, a nisu zaustavljeni ni radovi u Bulevaru patrijarha Pavla, Savskom trgu, osnovnoj školi u Leštanima i Domu zdravlja u Borči. Na kraju je zahvalio svim sugrađanima koji su poštovali preporuke epidemiologa, kao i zaposlenima u svim gradskim službama. Ipak, dodao je gradonačelnik, važno je da nas dobri rezultati ne uljuljkaju, da izvučemo zaključke i pouke i da u narednom periodu reagujemo još bolje. Gradonačelnik je od stručnog tima zatražio da uputi preporuke za 1. septembar, početak sledeće godine i eventualno sledeće proleće, kako bi se svi dobro spremili za eventulna slična događanja.

– Svet nije isti kao što je bio pre korone, te moramo biti spremni. Duboko verujem da ćemo, poučeni ovim iskustvom, i nadalje biti mudri i odgovorni – naveo je gradonačelnik.

Vesić: Grad Beograd se u vreme vanrednog stanja ponašao kao odgovoran domaćin

Grad Beograd prva je lokalna samouprava, ne samo u Srbiji već i u regionu, koja je donela Odluku o rebalansu budžeta jer znamo kakvi će biti prihodi, i kao odgovorna vlast ne želimo da dođemo u situaciju da gradski budžet na bilo koji način bude ugrožen, rekao je zamenik gradonačelnik Goran Vesić na sednici Skupštine grada.

– Lokalne samouprave su takođe preuzele svoje obaveze da pomognu privredi merama za oživljavanje, koje je donela Vlada Republike Srbije. Jedna od najvažnijih mera jeste to što su firme dobile mogućnost da u martu, aprilu i maju ne isplate porez na zarade zaposlenih već da to urade u naredne dve godine. Grad Beograd ima 66 odsto prihoda od poreza na zarade zaposlenih i to je jedan od naših najvećih prihoda. Koliko je to važno, dovoljno govori podatak da u 2020. godini u Beogradu radi 750.000 ljudi dok je, recimo, 2014. godine bilo zaposleno 559.000 ljudi, što govori o tome da će se prihodi smanjiti. Naravno da će se oni vratiti u narednom periodu, ali mi ih nećemo imati ove godine. Biće smanjenih prihoda i po nekim drugim osnovama i zbog toga smo doneli odluku da sami smanjimo budžet. On je smanjen kada su u pitanju javne nabavke, ali ne i kada su u pitanju kapitalne investicije, te nijednog trenutka nismo dozvolili da investicije koje su u toku, stanu tokom vanrednog stanja. Danas je dovoljno da pogledate kako se radi Bulevar patrijarha Pavla, Savski trg, Dom zdravlja u Borči, škola u Leštanima, Centar za decu ometenu u razvoju u Lazarevcu i druge. Smanjili smo nabavke u javnim preduzećima za 20 odsto, ali to ne utiče na tekuće održavanje sistema – rekao je Vesić.

On je podsetio da istovremeno nije smanjeno nijedno socijalno davanje.

– Za potrebe svih onih koje imaju prava, u budžetu je ostavljeno sve do poslednjeg dinara i na tome se nije štedelo. Grad se ponašao kao odgovoran domaćin i doneli smo odluku da, s obzirom na to da će nam prihodi biti smanjeni, smanjimo i rashode. Kredite ne uzimamo i to svima mora biti vrlo jasno. Beograd ima dovoljno novca, a imamo loše iskustvo iz 2012. godine, kada se nekadašnja vlast zaduživala. Podsetiću i na to da je Grad Beograd takođe isplaćivao pune plate svim svojim zaposlenima tokom vanrednog stanja i svi zaposleni, uključujući i one koji nisu imali nikakve aktivnosti tokom tog perioda, poput sportskih centara, dobijali su pune plate. Tako je bilo na opštinama Zvezdara, Novi Beograd i još nekim drugim opštinama, a razlog za to je što zaposleni u tim ustanovama nisu krivi za tada novonastalu situaciju, epidemiju i prestanak gotovo svih aktivnosti. Bilo je potpuno normalno da pomognemo kako bi ti ljudi dobijali plate i tako ćemo raditi i u budućnosti – dodao je Vesić.

Prema njegovim rečima, nikome u Gradu Beogradu neće biti smanjena plata, a kako je rekao, danas je prosečna plata vozača u JKP „GSP Beograd” oko 74.000 dinara, što je više od proseka, jer je prosečna plata u Beogradu u martu iznosila 634 evra.

– U decembru 2012. godine prosečna plata je bila 473 evra. Tokom vanrednog stanja obezbedili smo funkcionisanje koridorskih linija, za koje smo sami obezbedili sredstva, bez pomoći Vlade Srbije. Te linije su prevashodno bile namenjene medicinskim radnicima, a kako je najveći broj bolnica upravo u Beogradu, želeli smo i na taj način da damo svoj doprinos borbi protiv epidemije. Grad je od svojih sredstava kupovao maske, rukavice i ostala sredstva za zaštitu i dezinfekciju. Podeljeno je preko 600.000 maski i rukavica, jer smo se trudili da pomognemo državi i ne budemo na teretu, kao praktično „najjača” lokalna samouprava. Vlada je trebala da pomaže lokalnim samoupravama koje nisu imale dovoljno sredstava. Kada nam je bilo potrebno, pred otvaranje vrtića, dobili smo pomoć države u vidu svih potrepština za taj posao – istakao je Vesić.

On je rekao da je Grad Beograd nastojao da rastereti građane bilo kakvih davanja koja nisu neophodna i hitna.

– U prvim danima epidemije doneli smo odluku da roditelje oslobodimo plaćanja vrtića u vreme dok su deca morala da ostaju kod kuće. Da nismo doneli tu odluku, svi roditelji bi morali da plaćaju polovinu redovne cene vrtića, što je uobičajeno u vreme kada dete ne ide u vrtić iz nekog razloga, ali je upisano i pohađa predškolsku ustanovu. Takođe, doneli smo odluku u vezi iznajmljivanja poslovnog prostora. Nismo ispostavili nijednu fakturu zakupcima poslovnog prostora u gradu Beogradu tokom vanrednog stanja. Sada smo im ponudili, u skladu sa odlukom koja će se danas naći da dnevnom redu, da izaberu način plaćanja. Biće im ponuđeno da za zakup prostorija tokom vanrednog stanja plate 50 odsto cene do kraja tekuće godine, ili da sledeće godine plate iznos u 12 mesečnih rata. Mislim da je to više nego dovoljna pomoć i nakon razgovora sa zakupcima uverili smo se da su zadovoljni ponuđenim. Kada su u pitanju računi za Infostan, omogućili smo da svi stariji od 65 godina ne izgube pravo na popuste ukoliko račune plate do 30. juna. Na taj način smo zaštitili penzionere koji nisu smeli da napuštaju domove u vreme epidemije. Niko nije izgubio pravo na popust, a produžen je i reprogram za one koji su imali dugovanja. Grad Beograd se tokom epidemije ponašao veoma odgovorno i ovo smanjenje budžeta je, nadamo se, trenutno. Od juna ćemo napraviti nove analize u kojima ćemo videti kako „stojimo” s prihodima. Ukoliko bude više prihoda, neke rashode ćemo vratiti u planove, ali ukoliko bude manjka prihoda, sigurno je da ćemo ići na novo smanjenje budžeta. To ne želimo da krijemo i trošićemo onoliko novca koliko nam je na raspolaganju – rekao je Vesić.

Odgovarajući na neistinite tvrdnje da neće biti izgradnje novih vrtića i da je smanjen deo za investicije u obrazovanju sa 1,2 milijarde na 411 miliona dinara, Vesić je naglasio da se u ovom trenutku u Beogradu gradi pet novih vrtića. To su u vrtići u Ulici Miloja Zakića na Čukarici, na Bežanijskoj kosi, u Obrenovcu, u Novogradskoj ulici u Zemunu, a potpisan je Ugovor za izgradnju vrtića u Ulici patrijarha Pavla u Rakovici.

– Do kraja godine raspisaćemo konkurs za još pet novih vrtića od kojih će jedan biti u Bloku 68 na Novom Beogradu, jedan u opštini Rakovica između Sunčanog brega i Miljakovca, na Voždovcu, na Zvezdari i u Mirijevu. Danas je u vrtićima 73.000 dece, a 2012. godine ih je bilo 58.000. Danas ima više dece u državnim vrtićima nego što je tada bilo u državnim i privatnim zajedno – istakao je Vesić.

Posebno je naglasio i da je laž koja se iznosi da nema kanalizacije na Paliluli i najavio da će u toku ove godine biti raspisana tri tendera u septembru, oktobru i decembru. To su tender za izgradnju kanalizacione crpne stanice Krnjača, tender za nadzor i tender za izvođenje radova na izgradnji kanalizacije.

– Prošle godine smo potpisali ugovor sa Evropskom investicionom bankom u vrednosti od 35 miliona evra. Kanalizacija se već radi u Ulici braće Marić, očistili smo sve kanale na levoj obali Dunava, radimo dom zdravlja i spremamo se da gradimo školu na tom području – istakao je zamenik gradonačelnika.

Naglasio je i da se ove godine ne odustaje od radova na izgradnji nove autobuske stanice.

– Reč je o javno-privatnom partnerstvu između BAS-a i Grada Beograda i Grad ne daje ni dinar za ovaj projekat, već samo zemljište. Narednih dana počinju radovi na izgradnji pristupnih saobraćajnica novoj autobuskoj stanici, a to je pored novog parkirališta u Belvilu, koji smo otvorili pre neki dan – istakao je Vesić.

Pozvao je odbornike da potvrde odluke koje je Gradsko veće donosilo tokom vanrednog stanja, jer su sve odluke opravdane i morale su da se donesu jer nije moglo da se čeka na sednicu gradskog parlamenta.

Vesić: Donosili smo ispravne odluke, građani najveći pobednici u borbi protiv virusa

Grad Beograd je za vreme vanrednog stanja sprovodio predložene mere i u okviru svojih nadležnosti sprovodio sve odluke Vlade, a najveći pobednici bitke protov virusa korona su građani koji su izdržali i ispoštovali sve mere, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić povodom Izveštaja o radu Grada Beograda za vreme vanrednog stanja.

– Želim da zahvalim građankama i građanima Beograda, jer su oni pobednici bitke protiv virusa korona. Pobedu nije donela ni vlast, ni državni organi, već građani. Jednostavno smo radili svoj posao, lekari su heroji ove priče i među njima će takođe biti dobitnika nagrade „Heroj Beograda”. Građani su izdržali i ispoštovali sve mere, a to nije bilo lako. Penzioneri su praktično nekoliko meseci bili u potpunoj izolaciji u svojim domovima, ali smo na taj način sigurno spasili puno života. Srbija je zemlja sa izuzetno niskim procentom starijih od 65 godina među zaraženima. Nadam se da ćemo posle epidemije imati više razumevanja za lekare. Kada iz ove perspektive sagledamo situaciju, vidimo da su nam lekari bili sve što smo imali u borbi sa virusom. Ova kriza će nam sasvim izvesno promeniti navike, što se može zaključiti i kada pogledamo uslove u kojima se održava ova sednica. Srećan sam jer se Beograd, ali i Srbija, pokazao kao odgovorno i zrelo društvo – rekao je Vesić.

Obrazlažući Predlog zaključka o usvajanju Izveštaja o aktivnostima Grada Beograda za vreme vanrednog stanja usled borbe protv virusa korona, naveo je da je Grad Beograd prvi u Srbiji uveo pomoć za privatne domove za stara lica, što nije bilo u nadležnosti Grada.

– Obišli smo sve privatne domove, dali im maske i zaštitnu opremu, kao i dezinfekciona sredstva. Takođe, povezali smo ih sa opštinskim kriznim štabovima i pomogli Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da ih sve drži pod kontrolom, te se tako u našoj prestonici nisu desili drastični problemi. Naravno, nije to samo zbog našeg delovanja, ali smo pomagali i radili i ono što nije u našoj nadležnosti – rekao je on i dodao da su dva beogradska prihvatilišta za decu i stara lica bila u celodnevnom karantinu od 15 dana, te da tamo nijedan korisnik nije bio zaražen.

Kako je rekao, drugu važnu stvar Beograd je učinio regulisanjem gradskog prevoza, odnosno uvođenjem vanrednih linijskih prevoza.

– Vanredni linijski prevoz je koštao skoro 900 miliona dinara i finansirao ga je Grad Beograd, čime je urađen posao za celu državu, jer je u Beogradu većina bolnica. Nismo radili vanredni linijski prevoz samo za domove zdravlja na teritoriji grada već i za najvažnije „kovid bolnice”. Vanredni prevoz, koji je finansirao Grad, bio je namenjen kako zdravstvenim radnicima tako i svim ostalim zaposlenima, jer trudili smo se da održimo rad u svim fabrikama gde je to bilo moguće. Bio je to zaista dobar posao u kome smo obezbedili da bolnice rade. Podelili smo i 182.000 paketa, od čega 173 hiljade penzionerima sa primanjima ispod 30.000 dinara. Želim ovom prilikom i da zahvalim svim donatorima koji su obezbedili 95 odsto sadržaja tih paketa, kao i volonterima koji su ih pakovali u „Štark areni”. Osnovali smo 17 kol-centara, primili preko 85.000 poziva i više od 53.000 puta izašli na teren. U budućnosti će ti centri morati da nastave sa svojom delatnošću jer će, i kada epidemija prođe, starijima biti potrebna pomoć – kazao je Vesić.

On je podsetio da se iz epidemije izašlo sa idejom da Grad Beograd ima vlastiti magacin.

– Gradski zavod za javno zdravlje će propisati šta sve treba da imamo od potrebne robe, jer će kriza biti i u budućnosti. Kao grad treba da imamo svoj magacin, ne samo sa maskama i rukavicama već i sa krevetima, opremom za privremene bolnice i drugim sredstvima – zaključio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Nikodijević: Zajednički rad i jedinstvena politika ključni za pobedu nad virusom

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević istakao je na današnjoj sednici da je Grad Beograd na svom primeru pokazao kako se mogu postići dobri rezultati kada postoji državno jedinstvo i kada ljudi iz različitih oblasti i nivoa vlasti rade u istom cilju.

– Bili smo zemlja koja je uspela da nabavi opremu u vreme apsolutne nestašice medicinske opreme, respiratora, maski, rukavica i odela, kada to nisu mogli mnogo bogatiji i veći od nas. Ovo je zasluga položaja i ugleda Srbije u svetu koji je, zahvaljujući državnom rukovodstvu, postigla u zadnjih osam godina. To je zato što smo imali prijatelje na istoku i zapadu i jer nam ljudi veruju. Zbog toga smo na vreme uspeli da obezbedimo opremu za naše ustanove, a zato smo uspeli da u vreme nestašice respiratora obezbedimo i dovoljno aparata za sve medicinske ustanove. Na taj način nije došlo do situacije u kojoj bi lekari morali da donose teške odluke o tome ko će od pacijenata biti priključen na respirator i tako odlučivati o životu i smrti. To je državna politika koju bi trebalo da sprovodimo i u budućnosti – rekao je prvi čovek gradske skupštine.

Zahvalio je Gradskom štabu za vanredne situacije, gradskim preduzećima, ustanovama, zavodima i volonterima.

– Zahvalnost dugujemo i radnicima JKP „GSP Beograd”, čiji su vozači svakodnevno radili, rizikovali da se zaraze, a sve sa ciljem da medicinski radnici, vojska, policija i ostale službe koje su imale gotovo uobičajene ili čak veće radne obaveze, na vreme i bezbedno stignu do odredišta. Takođe, zahvaljujem radnicima JKP „Gradska čistoća”, koji su u vreme vanrednog stanja imali dvostruko više posla, budući da su osim „standardnih obaveza” imali zadatak dezinfekcije gradskih ulica i međublokovskih površina. Njihov doprinos zdravstvenoj bezbednosti naše dece i građana je zaista veliki. Uz sve to, „Čistoća” je radila i na zaprašivanju larvi komaraca, kao i drugim aktivnostima koje su bile brojnije nego što je uobičajeno. Zahvalnost dugujemo i radnicima JKP „Beogradske elektrane”, JKP „Zelenilo – Beograd”, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, kao i radnicima ostalih gradskih javnih preduzeća, jer nijedan komunalni sistem u gradu za vreme vanrednog stanja nije stao, već je radio u punom kapacitetu kako bi građanima Beograda bio omogućen normalan život u vreme vanrednog stanja – rekao je Nikodijević.

Predsednik Skupštine grada je zahvalio i gradskim zavodima – Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju i Gradskom zavodu za javno zdravlje.

– To su ljudi koji su, zajedno sa zdravstvenim radnicima, bili na prvoj liniji fronta i odradili veliki deo posla za Beograđane. Oni su prvi ulazili u ustanove u kojima je bilo zaraženih, u ustanove u kojima radi veliki broj ljudi, dezinfikovali su dva puta dnevno vozila gradskog prevoza, kao i vozila Hitne pomoći. Radili su tokom svih 24 sata, a ni danas nije završen njihov posao na dezinfekciji. Grad je u Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u poslednjih nekoliko godina uložio ogromna sredstva i zbog toga smo došli u situaciju da budemo u mogućnosti da u saradnji sa Zavodom radimo „PCR” testove i testove na virus korona, što u mnogim zemljama koje su bogatije nije bilo moguće. Grad Beograd ima dva „PCR” uređaja i radi testove na virus korona u Zavodu za biocide. Zahvaljujem i sekretaru za obrazovanje i dečju zaštitu Slavku Gaku, jer smo imali mnogo zaposlenih u predškolskim ustanovama koji su za vreme vanrednog stanja bili prebačeni u zdravstvene ustanove u kojima su bili ispomoć medicinskim radnicima. Grad Beograd je bio spreman da otvori takozvane „SOS vrtiće” u slučaju da dođe do velikog broja zaraženih i da decu zarađenih roditelja nema ko da čuva. Takođe, zahvalnost dugujemo hiljadama volontera koji su radili u beogradskim opštinama. U situaciji u kojoj ljudi stariji od 65 godina nisu mogli da izlaze iz kuće, trebalo je organizovati ozbiljnu logističku operaciju kako tim ljudima nijednog trenutka ne zafale hrana, lekovi ili druge potrepštine – podsetio je Nikodijević.

On je podsetio da ovo nije prvo vanredno stanje u Gradu Beogradu, ali je prvo izazvano medicinskim razlozima i epidemijom.

– Veliku zahvalnost i priznanje dugujemo svim zdravstvenim radnicima u Beogradu i Republici Srbiji. Zaista su bili na prvoj liniji fronta i uradili su veliki deo posla za sve nas. Kada govorimo o zdravstvu, sada se vidi značaj insistiranja na jačanju zdravstvenog sistema. Ovo je jedini sistem koji može da se izbori sa pošastima kao što su globalna pandemija i velike zdravstvene katastrofe, koje se s vremena na vreme događaju u svetu. Bez jačanja kapaciteta državnog zdravstva, naša bi zemlja prošla kao Italija i Španija. Zemlja koja je najbolje odgovorila na ovaj problem jeste Nemačka, jer nikada nije napustila svoj zdravstveni sistem. Sada se pokazalo ispravnim što smo otvarali zdravstvene stanice na teritoriji celog Beograda, kao i to što je predsednik Vučić sa Vladom obnavljao Klinički centar u Novom Sadu i Nišu – rekao je Nikodijević i dodao da je ovo razlog što se gradi novi Klinički centar u Beogradu, jer se jedino tako može sačuvati i garantovati zdravlje ljudi.

Naglasio je da Grad Beograd nastavlja da ulaže u primarnu zdravstvenu zaštitu, jer upravo je ta zaštita odigrala ogromnu ulogu u borbi protiv ove pošasti.

– Direktori domova zdravlja su se brzo organizovali, otvorili „kovid ambulante” i one koji su bili zaraženi odvojili od onih koji su imali potrebu da se leče od drugih bolesti. Tako je sprečen ulazak zaraze u zdravsteni sistem, odnosno u domove zdravlja. To je prva i velika pouka svima onima koji su želeli da gase državno zdravstvo i da ga prebace u privatan sektor. Naš posao, kao odgovornih ljudi, jeste da ulažemo u državno zdravstvo – kazao je Nikodijević i zahvalio svim zdravstvenim radnicima jer su odradili veliki deo posla.

Zato sam, naglasio je, jako ponosan na sistem koji su naše opštine organizovale.

– Nijedan jedini čovek nije ostao bez neophodne brige i pomoći naših volontera. Hvala i gradskoj sekretarki za socijalnu zaštitu Nataši Stanisavljević što je preuzela i poslove koji nisu bili u njenoj nadležnosti, a ne treba zaboraviti na to da su najveće žrtve u celom svetu upravo najstariji i ljudi u staračkim domovima. Iako Grad nema nadležnosti nad tim institucijama, a naročito nad privatnim domovima za stare, znali smo da tu ne sme biti propusta. Zato smo organizovali sastanke sa direktorima, propisali procedure u postupanju, dali neophodnu zaštitnu opremu i obezbedili komunikaciju sa „kovid ambulantama” – rekao je Nikodijević, istakavši da je ponosan što radi s ljudima koji su između svoje funkcije i života ljudi odabrali da se bore za živote najstarijih.

Govoreći o radu Gradskog štaba, Nikodijević je istakao da je sve funkcionisalo na najbolji način.

– Zajednički rad doveo nas je do uspeha u Beogradu i zato sam zahvalan gradonačelniku Zoranu Radojičiću, zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, sekretaru za vanredne situacije Darku Glavašu, načelniku Gradskog štaba za vanredne situacije Radetu Miloševiću, kao i svima koji su bili u našem timu. Hvala i svim Beograđanima koji su bili tu da nam pomognu, kao i najstarijima koji su poštovali sve propisane mere. Zato smo i pokrenuli akciju „Heroj Beograda”, jer nas je solidarnost dovela do toga da lakše prebrodimo sve teškoće koje pandemija nosi sa sobom. Ako smo tako mogli da radimo u vanrednim okolnostima, verujem da ćemo biti još bolji i u redovnim, te Beograđanima obezbediti bolji i kvalitetniji životni standard – rekao je Nikodijević.

U planu pripreme za volonterski centar kako bi se odgovorilo na buduće krize

Podsetio je da je Grad Beograd poslao 173 hiljade paketa najstarijim sugrađanima, a nakon toga još osam hiljada paketa za osobe sa invaliditetom.

– Uspeli smo da se izborimo sa ovom pandemijom, ali nastavljamo da se spremamo ukoliko dođe do sledeće krize, odnosno povratka iste pandemije. Osim pripremanja magacina, počinjemo da pripremamo i volonterski centar. Želimo da otvorimo ovaj centar kako bismo obučavali naše sugrađane i bili spremni da odgovorimo na ovakve izazove – rekao je Petronijević i dodao da je zdravstveni sistem uspeo da izdrži zahvaljujući permanentnom ulaganju u isti.

Pomenuo je i akciju podele zastava Srbije i dodao da je im je mesto u našoj državi i da svako treba da je izloži na vidno mesto.

– Kao što to rade ljudi u Italiji, Španiji, Kini ili u Americi, trebalo bi da radimo i mi u Srbiji. Oni koji nisu dobili zastavu, a žele je, mogu da se jave i dobiće je. Neka je okače sa ponosom, jer treba da budemo ponosni na zemlju koja je uspela da izdrži pandemiju i pošalje čak pomoć Italiji, koja je nama pomogla 2014. godine – rekao je Petronijević i dodao da je Vlada Republike Srbije uvela važne mere kako bi pomogla građanima na ekonomskom nivou.

Zahvalio je Beogradskoj areni i „Gradskom saobraćajnom preduzeću”, „Zelenilu”, „Gradskoj čistoći”, pojedinicma i sekretarima koji su svakodnevnim angažmanom pokazali da su ponos ovog grada i ove države.

– Nadam se da nećemo više morati da se dokazujemo i da se borimo s ovakvim pandemijama. Ponosan sam na to što sam deo države koja teritorijalno nije velika, ali je velika srcem, i koja ume da ceni svoje prijatelje i brine o svojim sugrađanima – zaključio je Petronijević.

Skupština grada donela niz važnih planova detaljne regulacije

Gradski odbornici usvojili su na današnjoj sednici pet planova detaljne regulacije i doneli odluke o izradi ili izmeni i dopuni za sedam planova detaljne regulacije. Planovi se odnose na delove opština Savski venac, Voždovac, Zvezdara, Surčin, Palilula i Stari grad.

Glavni urbanista Marko Stojčić izrazio je zahvalnost svim građevinskim firmama koje su radile i tokom vanrednog stanja i podsetio na jedan od važnih planova detaljne regulacije koji je u tom periodu donelo Gradsko veće, a koji se tiče daljih planova razvoja kompleksa Aerodroma. Kada je reč o novim planovima, izdvojio je plan koji se tiče dela centra grada, poznatijeg kao „Manjež”, čime će se rešiti postojeći problem granica građevinskih parcela Fakulteta muzičke umetnosti i JDP-a, te dati mogućnost rekonstrukcije, odnosno dogradnje objekata.

Glavni urbanista je posebno ukazao na plan koji je privukao pažnju javnosti, naglašavajući tim povodom da su pojedini natpisi u medijima neistiniti.

– Plan se tiče detaljne regulacije područja između ulica Stefana Prvovenčanog, Vojislava Ilića, Mokroluške nove i Kružnog puta Padina, a suština je izgradnja, to jest realizacija trolejbuskog depoa. Na taj način obezbedilo bi se izmeštanje postojećeg depoa sa Dorćola – rekao je Stojčić.

Pojasnio je razliku između terminusa i depoa, te da se ovaj prvi nalazi u srcu Dorćola, i to u delu grada koji bi trebalo da se nadalje razvija i koji je do 2013. godine bio „crna rupa” Beograda. Kako je obećao, Grad je na sebe preuzeo obavezu da se taj deo Dorćola potpuno rekonstruiše i izgradi. To će upravo biti omogućeno izmeštanjem depoa, naveo je Stojčić.

– Novi depo funkcionisaće na novoj lokaciji, u blizini stanice „Laste” i auto-puta, što je i logično – kazao je Stojčić.

Glavni urbanista je dodao da će se nadalje razvijati trolejbuska mreža kako bi građani bili u mogućnosti da na komforan način koriste javni gradski prevoz. Dakle, pojasnio je Stojčić, depo služi za servis i stajanje trolejbusa, a terminus služi dok tokom dana funkcioniše javni gradski prevoz. On je na kraju podsetio da je plan za izmeštanje depoa sa Dorćola donet još pre pet godina.

Na sednici je usvojen i plan koji se tiče kompleksa „Virginia” u Surčinu, kao i Plan detaljne regulacije stambenog naselja uz groblje Lešće, na koji se čekalo decenijama. Ovaj potonji odnosi se na 140 hektara zemljišta, koje će se u skladu sa zakonom potpuno transformisati. Važan plan je i onaj koji se tiče gasifikacije dela Rakovice, što je od značaja za smanjenje zagađenja.

Zahvalnost umetnicima na učešću u akciji „Ostani kod kuće”

Zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović zahvalila je danas na sednici skupštine umetnicima koji su se odazvali akciji „Ostani kod kuće”.

– Iskoristila bih ovu priliku da zahvalim umetnicima gradskih pozorišta i pozorištima, što su se u tolikom broju odazvali akciji „Ostani kod kuće” i što su, zajedno sa Gradom, svojim uticajem u javnosti svakodnevno pozivali građane da ostanu kod kuće i da se pridržavaju mera koje je propisao Krizni štab. Takođe, hvala i svim gradskim ustanovama kulture, ali pre svega pozorištima, što su njihovi sadržaji u najkraćem mogućem roku distribuirani onlajn, sa posebnim naglaskom na naše najmlađe sugrađane. Hvala svim umetnicima koji su, zajedno sa Gradom, pokazali veliko jedinstvo, odgovornost i solidarnost u teškim vremenima – istakla je Andrea Radulović.