Savet EU je  zatražio od Beograda i Prištine da se bez odlaganja angazzuju u dijalogui, poštuju i primene sve dosadašnje sporazume iz dijaloga i da se uzdrže od jednostanih i provokativnih radnji koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja. Savet u zaključcima koji su danas usvojeni očekuje od obe strane da se bez odlaganja angažuju u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU „u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU“. U delu zaključaka koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, a koji je u istom tekstu usvojen i za Srbiju i za tzv. Kosovo, “ovaj sporazum treba da se bavi svim otvorenim pitanjima i da doprinese regionalnoj stabilnosti” kao i da je to “ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”. Savet ponavlja snažno očekivanje da se svi prethodni sporazumi u potpunosti poštuju i sprovode bez odlaganja i da se strane konstruktivno angažuju na rešavanju svih svojih bilateralnih sporova. Takođe poziva “obe strane da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja, kao i od retorike koja ne vodi dijalogu” i “podseća obe strane na njihovu zajedničku odgovornost da obezbede mir i stabilnost”. U zaključicma se pozdravlja ukupan napredak Srbije postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima kao i to što je za novu Vladu Srbije EU integracija strateški cilj. EU još ukazuje da “reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih prava moraju ponovo dobiti zamah” i ističe da je “napredak u ovim oblastima, kao i na normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, kako je navedeno u pregovaračkom okviru, i dalje od suštinskog značaja i da će odrediti tempo pristupnih pregovora u celini”. U zaključcima za Srbiju Unija žali što Beograd nije uveo sankcije Rusiji. Savet u dokumentu navodi da “duboko žali“, jer Srbija „nazaduje“ u odnosu na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, posebno kada su u pitanju sankcije EU protiv Rusije i Belorusije, kao i zbog njenih „spoljnopolitičkih akcija suprotnih zajedničkom pristupu EU”. Ističe se takođe očekivanje da Srbija “pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanjem od najvećeg prioriteta”. U tekstu se ponavlja i da Srbija treba da se uskladi sa viznom politikom EU. “Pozdravljajući pozitivne korake koje je Srbija preduzela u pravcu ispunjavanja ove obaveze, Savet naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u ovoj oblasti”, piše u tekstu. Srbija je dobila pozitivnu ocenu u oblasti ekonomskih reformi i “kontinuirani napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije”, ali “podstiče Srbiju da intenzivira strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća, sa posebnim fokusom na državna preduzeća u energetskom sektoru”. Savet EU je usvojio i zaključke o KiM u kojima se pozdravlja „kontinuirani napredak u pogledu jačanja demokratije i vladavine prava“, ali se poziva Priština “da pojača borbu protiv organizovanog kriminala” a u oblasti pravosuđa da radi na “integritetu, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema“. EU pozdravlja stav Prištine prema agresiji Rusije u Ukrajini i usklađenost za evropskom spoljnom politikom, a u zaključcima je izražena i podrška liberalizaciji viza, kao i očekivanje da će to pitanje biti rešeno što je pre moguće. Ovi zaključci treba da dobiju zeleno svetlo lidera EU na njihovom samitu 15. decembra takođe u B